Аџић „доктор“ прије доктората, „историчар“ чак и прије завршетка – права

Вијећу Филозофског факултета из Никшића, недавно се обратио „историчар“ Новак Аџић са пријавом теме за израду докторске дисертације, што не би било чудно да се овај „историчар“ одавно не представља као носилац докторске титуле. Да ли се господин Аџић пријављује за још један докторат, што би му дало право да испред имена ставља „2др“, или му је ово тек први то ће се тек утврдити, али читалачка публика у Црној Гори је дефинитивно збуњена.

Разлог више за дилему је што Аџићево раније титулисање и кићење докторским знамењем није било само вашарско, попут неких интернет адреса  као што су www.crnogorskapitanja.wordpress.com  или, рецимо www.patrija.me… већ су га таквим представљали и у документима Скупштине Црне Горе, као и у државном гласилу „Побједа“.

„Молим поштовано Вијеће Филозофског факултета Универзитета Црне Горе да ми одобри тему за израду докторске дисертације под радним насловом „Црногорска странка 1925-1945″. За ментора предлажем академика проф.др Шерба Растодера…“, пише кандидат и молилац мр Новак Аџић и својеручно потписује 17.фебруара 2015.године.

Е сада постоји низ опција. Прва, која одмах пада на памет просјечном конзуматору научних истина дотичног кандидата, да је пријаву послао неко други у његово име, како би тако збунио научну јавност и напакостио човјеку коме безрезервно треба вјеровати. Посебно када се у државној новини и у Скупштини вољене државе представља као „др“.

У том случају ваља урадити графолошко вјештачење потписа испод кандидатуре и испитати како је могуће да је факултет примио пријаву и уредно је завео под датумом 25.фебруар текуће године. Кривце наћи и прописно казнити.

Постоји и она друга варијанта, у коју нико не жели да вјерује, а она гласи да се истинити историчар и разоткриватељ бројних историјских заблуда,  лажно представљaо публици и својим  бројним послодавцима!

Тада би се можда неко и усудио да провјери досадашње истине дотичног, јер лаж може бити и дијагноза, па тако и константа, што би онеспокојило бројне фанове у Црној Гори.

У пријави докторске дисертације наишли смо и на ријетко задовољство да  завиримо и у његове стручне историографске референце, које иначе нису тако приступачне како би се то могло очекивати од научника таквог стваралачког и научног формата.

Тако сазнајемо да је Новак у родном Цетињу завршио основну и средњу школу, када се отиснуо у Подгорицу, гдје ће 2001., у својој 27. години стећи правничку диплому.

Још прије завршетка правног факултета, представља се као – „историчар“!

И не само што се представља, он вриједно и ради на пољу историје, гдје открива бројне нове историјске истине, до тада потпуно другачије интерпретиране и доживљаване.

И у овом случају двије варијанте су у оптицају. Прва би била схватљивија, а она би гласила да је Новак студирао права мислећи да је историја, па да је тек по добијању дипломе, установио заблуду када је већ било касно. Да поново студира није било паметно, јер му је и за правни требало дупло више времена предвиђеног планом и програмом.

У другој варијанти, Новак се и прије и после завршетка факултета лажно представљао као историчар, али је у њу тешко повјеровати.

Новак је касније (новембар 2012.) и магистрирао на Филозофском факултету у Никшићу и, наравно успјешно, одбранио магистарски рад под насловом: „Судство и политика – правни и политички основ судских процеса у црној Гори (1920-1940)“.

Тиме је исправио деценијску неправду када му Правни факултет у Подгорици није додијелио звање историчара, него је морао ретроактивно да га оправдава тако гломазним, и по наслову веома досадним радом.

Међутим, држава Црна Гора је имала огромно повјерење у младог „историчара“ чим је стекао академско звање, па га је одмах „најмила“ као савјетника, што се касније показало кључним у послу одвајања Црне Горе од Србије и себе саме.

У међувремену је имао импресивну биографију: Министарство иностраних послова (2002-2003) у савјетничком звању, потом је савјетовао потпредсједника владе (2003-2007), био помоћник министра културе, спорта и медија (2007-2009), одакле иде на заслужено и ласкаво радно мјесто директора Завода за интелектуалну својину Црне Горе, гдје се и даље налази.

За очекивати је, с обзиром на тенденције, да ће се наћи злобници који ће заслужног докторског кандидата представљати за академика, али ће тиме само дати подстрек чувару и ризничару црногорске интелектуалне својине да то постане, макар то била и НВО ДАНУ.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: