Апел издавача: Ђаци у Црној Гори први пут без часописа, Шеховић да скине забрану

Издавачке куће Ободско слово, Наша школа пет плус, Нова школа плус указале су на проблем да су ђаци у Црној Гори први пут ове школске године остали без часописа за дјецу.

„Дјечија штампа је одвајкада била и остала незамјенљиви дио образовног процеса. Некада је Министарство просвјете, имајући у виду значај штампе, издавало дјечије часописе. Важност наших издања је препозната и од стране Националног савјета за образовање Црне Горе који је усвојио ‘Стандарде периодичних публикација за дјецу/младе’. Читањем Стандарда и сваке појединачне ставке јасно се указује шта она значи у образовном систему и све њене вриједности које собом носи. У складу са Стандардима Национални савјет за образовање је дао Одобрење да се тачно одређени дјечији часописи могу користити као помоћно наставно средство у образовним установама“, појашњавају они.

У саопштењу издавача се каже да без обзира на све то, одмах по ступању на функцију новог министра, Министарство је донијело одлуку о забрани дистрибуирања новина за дјецу, мислећи ваљда да је штампа за дјецу штетна и да је њена дистрибуција у школама „удар“ на бесплатно образовање у Црној Гори.

„Све остало што финасирају родитељи: уџбенике, излете (један кошта колико годишња претплата за 10 бројева часописа), одласке у позориште, школе у природи, ескурзије, фотографисање… је према тумачењу Министарства у домену ‘бесплатног образовања'“, истичу издавачи, додајући да се приликом забране часописа Министарство није руководило интересима школараца, а посебно не оне дјеце и њихових родитеља који су уплатили годишње претплате.

„Министарство је једноставно дискриминисало издаваче дјечије штампе“, наглашавају они.

Према њиховим ријечима, издавачи су и поред тога, чувајући и углед Министарства и бројних просвјетних радника, као и сопствени углед, ни криви ни дужни извршили повраћај новца (за годишње претплате) иако су им укинути извори финасирања.

„Да ли је све наведено ‘случајност’ или плод нечије ‘стратегије’ одговоре ће нам дати вријеме. Једно је сигурно – да упркос жељама бројне дјеце, њихових родитеља и учитеља дјечјих часописа у издању црногорских издавача нема и неће бити за дужи временски период“, кажу они.

Да све што су навели није плод субјективног гледања већ објективан став доказ је, како кажу, и то што је ово потврдио и Омбундсман.

На наводе издавача, односно, представке о повреди бројних слобода и усвојених стандарда, од стране министра просвјете господина Дамира Шеховића издавачи су добили конкретне одговоре, којима се јасно указује на пропусте министра просвјете и опрадавност притужби:

„…евидентно је да су издавачи штампаних публикација као посебна категорија пружалаца услуга у домену подршке образовном процесу стављени у неповољнији положај у односу на друге пружаоце услуга у истој или сличној ситуацији као што су организатори путовања, приређивачи културних догађаја и слично, при чему је такво поступање дискриминаторно, јер не постоји оправдање засновано на закону или другом пропису којим се ова разлика може оправдати.“

Омбудсман је сходно наведеном закључку дао одређене Препоруке Министарству просвјете Владе Црне Горе:

„- Да издавачке куће у истој или сличној правној и/или фактичкој ситуацији не третира различито од других субјеката који ученицима основних школа нуде различите врсте услуга у виду подршке образовном процесу, нарочито када је такво опредјељење засновано на стручним одлукама референтних националних институција и образовних установа, а њихов је ангажман утемељен на сагласности воља и без обавезности која би довела у питање наведено уставно начело;

• Да размотри могућност даљег партиципирања у обезбјеђењу дијела средстава за набавку уџбеника и помоћних наставних средстава (часописи итд), које су сходно Конвенцији УН-а о правима дјетета у функцији слободе изражавања дјетета;

• Да предузме мјере на анализи важећих законских и других рјешења којима ће се установити стандард бесплатног школовања и уредити материја како се подзаконским актима и њиховим тумачењем не би дерогирала права прописана Уставом и законом.“

Издавачи очекују да овај јавни апел уважи Министарство просвјете, и да скине забрану, а они су, како кажу, принуђени да у складу са Законом, судски потраже накнаду штете коју су претрпјели захваљујући непринципијелној Одлуци о којој је ријеч.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: