Аралско море, од језера до пустиње

Некада четврто по величини језеро на свиjету, централноазијско Аралско море достигло је нови минимум захваљујући застарелом сојветском иригационом систему и скорашњим сушама. Најновији сателитски снимци Насе показују да је цио источни басен језера потпуно сув.Географ и стручњак за Аралско море Филип Миклин рекао је за Националну географију да је ово први пут од промјене тока Аму Дарије 600 година да је ово језеро претрпјело толику сушу.

Аралско море, слатководно језеро, некада је имало површину од 67.300 километара квадратних. На њему је подгинуто неколико градова у којима је рибарство било главно занимање. У тој привредној грани запоселно је било око 40.000 људи, а СССР је добијао скоро петину укупног улова из језера.

Аралско море су водом снабдјевале двије најмоћније централноазијске реке – Аму и Сир Дарја. Међутим, 1960. године совјетски инжењери одлучили су да направе огромну иригациону мрежу са 32.000 километара канала, 45 брана и више од 80 резервоара. Све са циљем да се наводњавају велика поља под памуком и пшеницом у Казахстану и Узбекистану.

Систем је био изузетно неефикасан и неодржив а ријеке су све више губиле водене масе. Последњих година, Аралско море је сведено на неколико мањих језера са заједничком запремином десетог дијела некада огромног Аралског мора.

Због смањене количине воде и појачаног испаравања и салинитет је порастао па рибе сада има у далеко мањем броју. Градови који су били изграђени на обали сада су и километрима удаљени од воде.

До 2000. године језеро се подијелило на Сјеверно (Мало) Аралско море у Казахстану и Јужно (Велико) Аралско море у Узбекистану. Ово друго се даље подијелило на западни и источни дио. Најновији снимци показују да источног дијела више нема.

Да читава ситуација буде гора, чак у после свих упозорења и апела, извлачење воде из ријека кроз систем за наводњавање није престао, а услед мање количине падавина у планинском вјенцу Памир (гдје извире Аму Дарја) условили су потпуно исушивање источног дијела.

Што се Сјеверног дела Аралског мора у Казахстану тиче, велики пројекти финансирани од стране Светске банке почели су да дају ефекте и корито Сир Дарје постепено почиње да се пуни све већом количином воде.

Од тада ниво воде сјеверног дијела Аралског мора полако расте, а салинитет све више опада.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: