Бећковић: Ћераћемо се још дуго и дуго
1 min readНијесу косовски мит или данашња стварност од јуче, нити смо ми једини народ који има своје митове, али смо можда једини чији се митови исмејавају и оспоравају. А шта да очекујемо од других кад то чинимо и сами. Док је интернета, биће и везе са Црном Гором, браћом и сестрама, а није мало достигнуће то што смо још увијек и у истој временској зони, казао је академик Матија Бећковић.
У интервју за Курир, Бећковић говори о богатом стваралаштву, али и актуелној друштвеној стварности.
Рођени сте 29. новембра. Није ли иронија то што се један заклети монархиста родио на Дан републике?
– Имам осјећај да се рађам више него једном годишње и да мој рођендан није повезан с једним датумом и годином. Пореметио ми се осјећај за вријеме. По старом календару, рођен сам на Светог апостола Матеја, а по новом 29. новембра, који је укинуо апостоле… Чини ми се да се родим кад год сване и да ми је сваки дан ново рођење. Што живим дуже – рађам се чешће. И радујем новом почетку. Ти порођаји бивају све узбудљивији. Можда зато што рађање и буђење све теже разликујем.
Шта ће вам бити најдражи поклон?
– Добићу га од мог Ваљева, јер ми је дозволило да у холу Ваљевске гимназије поставим спомен-плочу деведесетдеветорици ученика и професора ове чувене школе који су пострадали у Другом свјетском рату – на страни поражених. Новац за сјећање на ове неоправдано годинама жигосане људе скупио сам од своје књижевне вечери у Звездара театру. Ваљевцима ћу поклонити и стихове, јер ћу у својој гимназији одржати књижевно вече. Моја гимназија ће мени уприличити част тиме што ће у холу школе поставити одливак с мојим ликом, па ћу се тако наћи у пробраном друштву великана Ваљевске гимназије.
Одливци и споменици су за мртве и старе људе, а ви сте у пјесми „Кад будем млађи“ најавили да је вријеме тек пред вама. Јесте ли се уморили од времена у коме живимо, па немате стрпљења да дочекате нову младост?
– Овај спољашњи и онај мој унутрашњи календар се не поклапају. Ако ми вјерујете, моје године се још увек поклапају са школском годином. За мене је крај године кад дође распуст и одем на море. Море је моје бојно поље на којем је све повезано с пливањем и препливавањем. А што се тиче стрпљења – кад сам имао стрпљења да дочекам следећу годину, имаћу и да дочекам следеће питање.
О нама одлучују други
Можда сте нам због тог непоклапања вашег унутрашњег и спољашњег календара савјетовали да 2014. треба сви да заспимо како бисмо 2026. одморни ушли у ЕУ. Шта бисмо пропустили?
– Нико није ништа изгубио само ако уме да правилно размишља. Ако је човјек – човјек, не може изгубити своју суштину.
Може ли Србија изгубити своју суштину ако је на путу према Бриселу изгубила свету косовску земљу, или је она већ мит, а не стварност?
– Није тај мит и та стварност од јуче, нити смо ми једини народ који има своје митове, али смо можда једини чији се митови исмејавају и оспоравају. А шта да очекујемо од других кад то чинимо и сами.
Па не чинимо увијек сами. Ево, сад нам Европа тражи да се дистанцирамо од Русије, послије Путиновог доласка на војну параду. Мислите да неко одлучује у наше име и с ким ћемо бити пријатељи?
– И поред свега, нема сумње да о свему одлучујемо ми. Истина – у туђе име.
Да ли ћемо се у наше име ћерати још са Европом око Косова или су нас већ ишћерали?
– Ћерамо се и због мува, а камоли због Европе. Да се не ћерамо, не бисмо били људи.
А да ли ћемо се ћерати због дрона који је недавно напао српско небо, и то под заставом велике Албаније?
– Смијешно је да се стравимо од те играчке и једне заставе кад се нијесмо престравили од онолико невидљивих и видљивих дронова са осиромашеним уранијумом и под читавим спектром јунајтед колорс застава. Срби су створили малу, па што не би и велику Албанију. Уосталом, она стварно постоји, само је питање дана кад ће постојати и формално. Велика Албанија се не може остварити без Србије. Зато међународна заједница од нас очекује да дамо свој допринос и да то буде наш најважнији национални циљ.
Космет као подсјетник
И у Србији се поново маше заставом велике Србије, иако је она све мања. Кад год се њом махало, није нам се добро писало. Пишемо ли ми сами трагедије или нам их пише неко дуги?
– Нешто се не сјећам ни те мапе ни тог махања. Срби су се намахали дочекујући маршала на његовим поврацима у Београд с пута око свијета. Чини ми се да постоји општа сагласност да је то било златно Периклово доба Србије.
Постоји ли општа сагласност да се ријеч Косово све ређе чује у српској јавности? Има ли је у вашим пјесмама и могу ли је за 100 година Срби препознати као своју?
– Косово је постало симбол и подсјетник – шта оно беше правда и равноправност међу народима.
Обећали сте у свакој строфи песме „Кад будем млађи“ да ћете радити на себи како бисте се свега одрекли. Да ли и Косова?
– Рекао сам да прво морам сазнати гдје је „Коста кофи“. Толико је кафића у мом дворишту да се не може стићи до Косова.
Јесте ли се одрекли Црне Горе или она вас, па вам држављанство не да прије него што се не одрекнете српског?
– Док је интернета, биће и везе са Црном Гором, браћом и сестрама, а није мало достигнуће то што смо још увијек и у истој временској зони.
Његош и Ловћен
У којој је временској зони остала српска монархија па ни ваш ауторитет није успио да је приближи Србима? Шта ју је толико наружило – престолонаследник, Крунски савјет или Срби јер не знају шта је круна, иако је на застави?
– Оно што највише смета престолонаследнику је – што је прави. Да је лажни, имао би далеко више присталица. Овако, ако је он прави и на правом мјесту, онда би прави морали бити и сви остали. А то је нереалан подухват.
За вас многи кажу да сте најумнија српска глава, али се ни ви не оглашавате шта нам ваља чинити у овим временима. Да ли је то зато што мислите да нам нема спаса, због кукавичлука да се не замерите властима или ум чувате за своје пјесме?
– Да ли ме замишљате као неког ко се испред „Максија“ обраћа окупљеним грађанима? Истина, Његош није имао шансу да говори испред неког супермаркета, а ја имам. Пјесма каже да најмудрија српска глава спава на Ловћену, па што му се не бисмо придружили и ми.
Али јава каже да је та академска тишина неприродна. Да ли је та појава за вас утисак године, месеца или утисак недјеље?
– Утисак је да утиска нема. А тишина је најмоћнији утисак. Без тишине и таме не би се ништа ни чуло ни видело.
Новаков рекет последња српска сабља
Недавно сте први пут учествовали у „Утиску“, који је био испред телевизије Б92. Зашто никад нијесте били гост у овој емисији, да ли сте се ви плашили да дођете или ваша ћерка да вас позове, да не бисмо сазнали ко је доминантнији у породици Бећковић?
– Бројна смо породица. Било би неправедно да се у емисији појавимо само нас двоје. А да сви џумле нагрнемо у емисију, половина би морала да окрене леђа гледалишту.
Да ли сте ви окренули леђа таблоидима или као некадашњи новинар Чика гледате с радошћу чему сте ударили темеље?
– Чик није ни сањао да ће имати тако свијетлу будућност. Сад би могао да наплаћује и ауторска права. Као да наш свијет не може да се наједе јефтиноће, стиропора и мокрог картона. За нешто вредније дуго нећемо бити способни. Уз кинеску гардеробу и таблоиде живот се лакше подноси.
Имате ли своју Фејсбук страницу и да ли сте на друштвеним мрежама?
– Нијесам о томе стигао ни да размислим, а чујем да имам једанаест профила.
Шта мислите о Новаку Ђоковићу?
– Новаков рекет је последња српска сабља.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Naravno, uvijek je bilo ljudi i paščadi. Ako neki ker laje za čovjekom dok on prolazi, niko se ne obazire. Tako se niko neće uzbuditi zbog lajavaca koji omalovažavaju Matiju Bećkovića. O ukusima ne vrijedi raspravljati, ali ne znam ko bi mogao da mu parira u zasluženom epitetu „najvećeg među živima“, što i nije mnogo teško, ali bi moglo da se ide i dalje pa da se sa pravom uvrsti među najznačajnije srpske poete od vajkada.
Kada ga je novinarka RTCG-a, prilikom dodjele Njegoševe nagrade, pitala zašto nije dogovarao na brojne optužbe koje su dolazile iz Crne Gore, on je samo odgovorio: „Ja sam ćutao da bi se oni bolje čuli“ i time je sve rekao, iako je novinarka ostala još dugo otvorenih usta, u iščekivanju, njoj razumljivijeg odgovora.
znam ja ko je on, afera sa zmijan..pevaljkom,, OLJA B. tužila KURIR jer je objavio da je njen sin prodavao drogu u školi, a sad njen sin povrijeđen kad su se vraćali sa orgija, odavno ga ne cijenim
Ана, видим да много „знаш“. А да ли знаш зашто ЕУ не признаје да се не разимије у крив к.раставац. Била је, својевремено, једна Мара, којојој ти јако сличиш, која је признала, за разлику од ЕУ, да се не разумије у крив к.
šešir mu je u srpsko-nemanjićkom stilu.
imaš pravo .a ti vjerovatno nosiš tutu na glavi ,jer ovakva misao može izaći jedino iz glave koja je tutom pokrivena.Tako ti je to „Vasojević“
MAKAR UĆUTITE KADA NE ZNATE ŠTO JE IKO JE MATIJA BEĆKOVIĆ . MALOUMNICI BEDASTI !!
,,IZLAPETIS,,
Tako je govorio Matija. Svaka mu je sveta.
„Da se ne ćeramo ne bismo bili ljudi….“