Бесудница
Остаде – овако! Одавно је завладала олош. То је до данас била и остала најчешћа изрека старих људи по Брдима. Временом, понеки појам и изрека задријемају и приспу, просто овештају, али, одједном се прену, и јаве се у пуном сјају. Тако је и са овдашњом посткомунистичком олоши. У Матичином речнику српског језика пише да је олош – најпокваренији слој друштва, односно шљам, сплак, и тако даље… И што се онда неко љути. Било који фонограф да укључите – дакле апарат за снимање звукова – што се тиче домаће олоши, резултати су исти. Дивим се самоувјерености посвудашње олоши која само и само мрзи. Таквих је пуна ова Бесудница. И то какве мржње. Каквог антисрпства. Просто, мрак им липти низ прсте и нокте и оловке. Осврните се на понеког режимског никоговића, новинарчића, скоројевића, фићфирића. Увијек сте начисто с њима. Мржња плус мржња. И кад га за трен поиздаље, поистиха подсјетите ко је стварна олош, и ко живи од туђе милостиње, и да би кашто требало да се огледне у свом мраку, и да су баш такви потоњи изданци мржње која клија у истом мраку ко у трапу, он и даље режи и лаје (иако олињао и шугав не подвија репину), не бојећи се ни бога, ни истине. И сва та олош коју затичемо, чиста су рестаурација оног старог духа мржње, у континуитету чиста рестаурација старих режима и старих режимлија. Овај исувише домаћи израз користи се вишенамјенски. Нарочито онда кад се жели коначно подвући – ко је ко. И, онда опуштено, и поштено рећи – па то је олош…
* * *
Што прије мора се изнаћи јединица мјере за мржњу овдашње комунистичко – колумнистичке олоши. Да се јасно види колика је то медијска концетрација зла. И зумбирати им баркодове мржње на уши. Као говедима и другој папкарској живежи. Овдашња говеда и остала стока (са уредним баркодовима на ушима), прије ће стићи у ЕУ мракове, и прије идеолога и колумниста Друге фамилије – дојавиће до европских кланица и месара.
Колумниста Друге фамилије – са разломцима и једначинама у насловима – бунца у колумницама попут Специјалног тужиоца у оптужницама. Само олош која живи од лоповлука, самом агресивношћу прикрива страхове и фрустрације, само тако крије болест којој нема лијека. То се сасвим јасно види у свакој шкработини оцртане колумнистиче олоши. (Кад све сабере и одузме, и помножи, и подијели, олоши и жгадији се и не исплати да буде нешто друго). То је чиста рачуница. Извјесни монтенегрински цифарник и математик сањао је да буде и предсједник владе.
* * *
Дакле, послије онаквог напада на просторије Нове српске демократије – Демократског фронта (у најстрожем центру града!), и послије хајки хулиганских хијена и нарко дилера око Клиничког центра, ниједан колумниста званичног медијског мрака није реаговао, укупна медијска жгадија остала је глува; само антисрпска олош у тим страшним сценама прогона и ћерања није видјела континуитет мрака који се излијева на Србе у Црној Гори ево пуних седамдесет и кусур година. Дакле, ни олош колумнистичка и медијска у тим сценама не види мржњу чији су фитиљ давно упалили њихови очеви! (Извјесне режимске дневне новине, у свом незнању и бунилу, објавиле су фотографију, како, тобоже, некаква полицијска протува јури батинаша, који се одвојио од чопора. Наравно, полицајац није стигао хулигана, јер, авај, полицајац и обезбеђује исту нарко олош на сусједној локацији испод борова на Крушевцу, па, сад, баш, и не иде да га хапси). Онда, ко да од такве медијске и свакакве олоши очекује икакве резултате истраге.
Послије оних и онаквих слика напада на Демократки фронт – Фронт је потоње уточиште овога несрећног народа.
* * *
Дакле, само институционална и медијска олош не види олош како се размахује албанским заставама по Румији, само олош администрације Бесуднице не види која то олош витла мачетама и ножевима по косама Румије, само олоши не виде како вођа олоши нишани некакав циљ (и само олош не види у шта олош, у ствари, циља!). То није видјела, нити о томе зуба обијељела укупна интелектуална стокуровина црногорска, академска и слична са баркодовима по дипломама и плагијатима, то није видио ниједан црногорски академик – погано капиште, ниједан НАТО солдат, ниједан удбовац, ниједан шпијун, то није видјела ни Ректорка – универзалка, коначно, то није видио ниједан колумниста Друге фамилије. То није видјела ниједна колумнистичко – комунистичко – посткомунистичка олош.
Како звучи – колумниста – комуниста. Не треба наглас читати – намах фонограф запишти.
* * *
Кадгод да је диктатор доведен до рупе, јавља се олош у лику пете колоне, у ликовима и копијама разних облоглаваца, ошишаних колумниста – комуниста, и сличне издајничке свите. Један облоглави неписмењаковић, један колумниста Друге фамилије који наслове исписује у виду математичких формула (као да му је газда некакав питагорејац или математик), предлаже да се у црногорску транзицију, у наш пут без повратка, поред Америчке амбасаде, транспарентније умијеша (укључи), западна администрација и демократија, а онда ће неко, у једном тренутку, нпр. неки колумниста Друге фамилије и слчна протува, за предсједничког кандидата предложити неку свирипизду из невладиног сектора. (Ако „дама“ може у Србију, и у Швапску, и Шкотску, и у Бриселску администрацију, што не може и у Монтенегринску). Сценарио са свирипиздом извјесно био би овакав: да „дама“ изгуби на изборима, да „дамац“ диктатор остане на власти, а онда да се балвани обурдају по путовима Демократског фронта, баш као што су некада обурдавани на Либерале. То је задатак пете колоне (дакле слугу мафије и свакакве овдашње олоши), олоши која корача сигурним кораком. Зашто. Зато што би се тако Србима у Црној Гори, нанио велики ударац. Зато што је та такозвана грађанска опција (у нашим условима), у ствари, само други израз за антисрпство, и ништа више, и ништа мање. Да ли је то сасвим тако, не морамо питати колумнисту Друге фамилије са математичким једначинама у насловима колумни. Та пизма понајбоље зна шта је потпуно и право антисрпство. То му је у трагу.
Дакле, олош наставља кампању.
П. С.
Кад смо већ код математике, преносимо и следеће: модерна геометрија каже – модерна мисао научава – да се, негдје, у бесконачности, и двије паралелне линије – сијеку. Можда. Али, овдашња олош, не. Овдашња олош ни са чим се не равна, нити је и са чим паралелна, нити у било ком огледалу назире свој лик. Не, и не. Дакле, мркли мрак.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
„Зато што је та такозвана грађанска опција (у нашим условима), у ствари, само други израз за антисрпство, и ништа више, и ништа мање.“ Cestitam. Sami priznajete da srpstvo nema veze sa gradjanskim drustvom.
Upravo suprotno,Srbi glasaju za građanske opcije ili vi mislite da bi Bečić bio tu gdje jeste da nema Srba.
Valjda je svakome jasno da Montenegrini glasaju samo za DPS, velika većina po zadatku,ostatak tih DPS glasova čine ucjenjeni pa čak i potkupljeni Srbi.
Srbi jedini u ovoj „Besudnici“ imaju osjećaj za opšte dobro dok Milo i taj mali broj žbireva oko njega želi državu samo po svojoj mjeri.
Srbi su ovu državu napravili,oni su je proslavili,Srbi su joj dali identitet,…Srbi nisu u ovoj zemlji repa bez korena,nisu ovdje pali s’marsa pa prema tome očekuju od svih ostalih da se u skladu sa tim prema njima ophode sa poštovanjem.
Odličan tekst!
Jednostavno rečeno“Srbi, use i u svoje kljuse“
Građanske opcije nam svaki put slome vrat.
Srba u CG ima sasvim dovoljno da budu svoji na svome, kao što je uvjek i bilo,nikako zajedno sa ološi,uvjek i vazda samo za svoje!
блаженопочивши владика Николај нам је растумачио да
…“образован је онај ко има образа. Мала знања добијају се учењем. Велика знања добијају се вером и поштењем…“+
…“Циљ науке није да упути у бесконачну мудрост, већ да ограничи бесконачне погрешке…“, Бертолд Брехт, немачки, Bertolt Brecht
https://tsargrad.tv/articles/svjatitel-nikolaj-serbskij-o-treh-jetapah-mirovoj-istorii_69277
…“В своей работе „Наука о законе“ святитель Николай Сербский подводит читателя к мысли, что так называемые естественные законы и социальные законы – плод фантазии падшего человека. В созданном Богом мире действует один универсальный закон. Святитель называет его высшим законом, или нравственным законом Бога. Адресован этот закон исключительно человеку…“
…“13. Сејачи ветра због тога су се сада постидели и испод стида почели изговарати реч Бог. Јер
ова реч сад и њима постаје једини преостали кључ за откључавање васионских тајни. Али од
посејаног ветра дигла се бура невиђена и незапамћена. Чак и кад сејачи ветра потпуно престану
сејати ветар, бура ће још дуго трајати. Исто као и бура морска, подигнута ветровима, што траје и
када се ветрови стишају.
14. А бура коју Европа данас жање заиста је небивала. Тешко је наћи израза да се опише у
целости та бура. Јер је она захватила сам корен душе човечје, па је ударила по породици, по
граду и селу, по школама нижим и вишим, по књижевности, по уметности, по политици, по
друштвеном строју, по међународним односима, по пријатељству, по човечности, по стиду, по
чедности, по светитељству и херојству као идеалу хришћанском, по свим вредностима.
15. Лом и слом свега узвишеног, свега божанског у човеку и међу човеком и човеком,
остављала је та бура иза себе докле је год захватала. Од све оне племенитости, однеговане
хришћанским духом и моралом у времена стара, преостало је само нешто што је личило на
градом бијено жито. Лаж и насиље, измилели су из својих скривених ложа и слободно и
разметљиво су пошетали по широким улицама, у подне, под тогом „натурализма“.
16. Натурализам је значио у књижевности опис неморала, у уметности и у моди бестидну
голотињу, у гостионици и кухињи презирање поста, у браку телесну везу брзо кидану, у
породици самовољу млађих, у пословима надметање у лукавству, у друштву борбу пошто
пото,у политици отимање о власт и богатство, у међу народним односима захват туђега било
вештином било силом.
17. Школа европска пак била је главно жариште, главна цитадела натурализма. А
натурализам је значио у основи одрицање Бога и моралног закона Божјег, а веровање у природу
и у законе природе. Видећи у какав хаос и у какву пропаст натурализам вуче европско
човечанство уопште, неки научници покушали су прописати ипак некакав морал, или некакву
етику за људе. Писали су књиге о „Природном моралу“, или о „Моралу без санкција“, или о
„Хуманости као социјалној етици“ или о „Социјалној етици у светлости природних наука“ и
томе слично. То су биле етике без ауторитета, без светлости и моћи, али ипак етике, које су бар
показивале забринутост због мутне поплаве натурализма.
18. То су биле прегршти песка којим се хтела зауставити поплава после порушене бране. А
брана, вековечна брана, изграђена је била чврсто од моралног закона Божјег. Никаква сила није
могла да замени ту брану, а најмање измаштана теорија о природним законима.
19. „Живети сходно природи“, било је гесло натурализма европског. То се није разумело као
да човек треба да живи сходно својој духовној и моралној природи; јер то би неминовно водило
оном врховном идеалу истављеном пред човечанство кроз заповест: Будите савршени као што
је савршен Отац ваш небесни. Не, него се оно гесло разумело као да човек треба да живи онако
како живе остали живи створови у природи: да буде савршен у лукавству као лисица, и у
суровости као вук, и у подмуклости као змија, и у прождрљивости као једна позната домаћа
животиња, и у сексуалности као једна друга позната домаћа животиња, и у отмичарству као
јастреб, и у мржњи и убијању свога порода као неке друге перушине, и најзад, у самоубиству
као скорпија онда кад сав натурализам изневери. А он мора пре или после изневерити као и
свака лаж.
20. Хришћанске масе народне давале су отпора ученом натурализму бранећи се вером и
бранећи своју веру. Али лордови натурализма у науци и у књижевности и у уметности и у
приватном животу својим начинима — нимало одабраним — поткопавали су савест и свест
народну сејући по души народној свој ветар, да би се после заједно с тим народом нашли као
жетеоци буре.
21. Но иако је баш у наше време бура на Западу достигла врхунац свога беса, ипак не треба
нам очајавати за Западом, него нам пре треба „плакати за собом и за децом својом“. Јер зли
ветрови сејани злом науком у 18. и 19. столећу на Западу почели су се утишавати у наше дане.
Савремени носиоци науке у великим народима Запада одвојили су се потпуно од својих
претходника, оних великих сејача ветра, од пре пола столећа и одрекли се њиховог
натуралистичког апсолутизма. Они истина још нису сели украј ногу Исусових као Марија али су
оборили главе пред „Богом невједомим“.
22. Међутим, зли ветрови науке из 19. века тек сад дувају свом жестином над источном
хемисфером, над Балканом, над Русијом, над Индијом и Китајем. Као лањска мода
великоградска што постаје овогодишњом модом паланачком, Класичан пример тога пружају
нам у наше дане неке земље у овој хемисфери, хришћанске и исламске. Науку од пре сто година
поставили су „нови“ људи тих земаља за темељ „новог“ друштва, нове државе. Међутим, од те
науке није остало ни слова које наука XX века није одбацила као преживљену старудију или као
лажну маштарију.
23. Срећом многомилионске масе народне на овој источној хемисфери још знају само за
морални закон, иако деца њихова „бубају“ по жалосним школама лажну и опасну науку о
природним законима. Треба нам се молити Господару жетве, да стукне од наших страна сејаче
ветрова и спасе Исток од надвигнуте буре. Да би опет са Истока грануло Сунце Правде за сав
род људски…“
https://martirolog.com/tag/%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D1%80%D0%B5%D1%98-%D1%82%D0%B0%D1%80%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D1%81%D0%BA%D0%B8/
…“Проблем, дакле, није у појединачном друштвеном систему, већ у већински прихваћеном систему вредности, у коме свакоме ко опомиње на постојање људских вредности и врлина, напора и егзистенцијалног душевног бола који треба претрпети да се оне стекну, одрже и сачувају од света тесног за лепоту и несебичност, сваком, дакле, који се на то дрзне и покаже прстом, треба сасећи све оно што изнад жабокречине вири: ”Не таласај!”
А таласати се мора да би се поништила гравитација. И зато, свим Ослободиоцима нека је вечна Слава и Хвала…“
Мудрость из фильмов Андрея Тарковского
https://www.youtube.com/watch?v=YfM9Quv_Gnw
Drastično, možda u ponekom iskazu pomalo i grubo, ali istinito i iznad svega otrežnjujuće!