Биланс „државног удара“: Црна Гора у НАТО, опозиција у затвор
1 min readПише: Небојша Поповић
Када је у питању магловити црногорски „државни удар“, нема позитивног исхода али 19. јула и званично почиње суђење оптуженима за ту „аферу“. Шта год и какав год да на концу буде епилог, он може произвести само даље незадовољство и тензије у друштву.
Већ девет месеци је прошло од одржавања парламентарних избора у Црној Гори који су протекли у непријатној атмосфери „државног удара“, а да се разрешење политичке кризе произашле из резултата никако не назире. Напротив, утисак је да је криза у којој се налази црногорско друштво данас значајно продубљенија, док истовремено економски, правни и политички систем земље клизи ка хаосу.
Штавише, сасвим је реална опасност да ће читав случај доминантно остати у некој врсти магле, и опасној зони искључиво политичке интерпретације догађаја везаних за наводни државни удар, при чему ће их очигледно свако тумачити на начин како му то највише политички одговара и погодује. Наравно, у политици није новост да се зарад интереса по питању различитих феномена и догађаја имају опречна мишљења и ставови, што је и у овом случају упечатљиво недавно демонстрирала и Велика Британија, када је та земља у једном тренутку практично преузела водећу улогу у пројекту увлачења Црне Горе у НАТО на међународном плану.
Нажалост, истинска невоља по Црну Гору осликава се у детаљу што црногорска сага о „државном удару“ нема и не може баш имати истовјетне последице и исходе по, на пример, Велику Британију и саму Црну Гору. Наравно да са позиције виталних британских интереса то ни у ком случају не може бити питање од прворазредног значаја, па су, што се Британаца тиче, допуштена разна креативна тумачења случаја.
То се већ и те како огледа у пречесто наелектрисаној друштвеној збиљи, тешким ријечима и оптужбама, прогоном, хапшењима и репресијом над челницима опозиције, у сумњи јавности у савјестан рад државних органа и тужилаштва, као и затезањем реторике до тачке када се потежу и синтагме попут оне да је „земља на ивици грађанског рата“.
Све у свему, када се на поменуто још дода дубока економска криза и све биједнији положај обичног човјека, добија се један посве мучан амбијент.
Такође, један интересантан детаљ јесте околност да се обично стандардна пропаганда приликом увлачења било које земље у НАТО фокусира на тобожњу већу демократизацију друштва, владавину права и увећање људских слобода. У црногорском случају, то је сасвим изокренуто, па се стиче утисак да режим чланство у Алијанси посматра попут издате бланко карте за обрачун са неистомишљеницима.
Како год било, чини се да по питању државног удара за Црну Гору нема позитивног исхода, и да се ситуација само креће од лоше ка још горој. Дана 19. јула и званично ће почети суђење оптуженима за ту аферу. Шта годи и какав год да на концу буде епилог тог суђења, он може произвести само даље незадовољство и тензије у друштву.
У случају ослобађајућег исхода за оптужене, покренуло би се питање легалитета и легитимитета како власти добијене на основу таквих изборних резултата, тако и саме одлуке о уласку државе у НАТО, која очигледно није плод унутардруштвеног консензуса.
У случају оптужујуће пресуде, тензије и даље унутарполитичко заоштравање и ескалација били би неизбјежни. А да не говоримо о околности да је чак и политичким присталицама НАТО-а (макар онима из опозиције), јасно да је читав процес у бити фарса.
На крају, постоји и трећа опција која остаје веома реална, а односи се на одлуку режима да се судски процес о државном удару растегне да траје годинама, при чему би се сам процес перманентно користио као механизам притиска на политичке противнике и опоненте. Није познато какве би користи црногорско друштво могло да има од тога, сем што би један такав сценарио био трајна гаранција напетости друштвеног живота у земљи, и само скренуо позорност са одвећ нагомиланих стварних животних проблема државе и друштва у које је Црна Гора одавно запетљана до гуше.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Crnogorski novi covjek, obucen u srpskim narodnim bojama pred cijelim svijetom govori „ja nIJesam srbin, ratovacu protiv Rusije ako treba“. Welcome to Montenegro, apsurdna nato kolonija.
„Trebalo je da se među demonstrantima nađu i izaberu dobri strijelci,koji bi onda pucali na Mila Ðukanovića,koji bi u izbornoj noći šetao u masi pristalica DFa.“
Ovo je rekao Glavni specijalni tužitelj, za one koji su zaboravili- neka se podsjete.
U ovome leži sva istina o državnom udaru, udbaškoj farsi smišljenoj za nastavak zamajavanja naroda i za nastavak igre kojom od građana decenijama prave magarce.
Ko be vidi,taj zbilja i jeste magarac
Ovim scenarijom najzadovoljniji su dps i demokrate.