Црна Гора годину након избора: Преко афере „Државни удар“ до Голог отока и НАТО јаничара

Година је од тзв. “државног удара“ и парламентарних избора, опозиција и даље бојкотује парламент, а власт је упркос томе задовољна учињеним, нарочито чланством у НАТО, које је остварено супротно вољи већине грађана Црне Горе.

Након што је било извјесно да ће ДПС бити поражен на изборима 16. октобра 2016. године на сцену је ступио злокобни сценарио Мила Ђукановића, Бебе Поповића и Миливоја Катнића, уз здушну подршку НАТО обавјештајних служби, спашавања последње европске диктатуре.

Тако су Специјално државно тужилаштво и директор Управе полиције Славко Стојановић саопштили да је ухапшено 20 осумњичених за стварање криминалне организације и тероризам, односно за покушај наводног државног удара.

Да је наводно планиран „државни удар“ прво је јавила Телевизија Пинк М, чији информативни програм директно уређује Беба Поповић.

Осумњичени су, како је тада саопштено на пресу Управе полиције, у вријеме проглашења резултата на изборима, планирали да уз оружје, нападну окупљене грађане испред Скупштине Црне Горе, заузму зграду и прогласе изборну побједу одређених политичких партија и ликвидирају тадашњег премијера Мила Ђукановића.

Ђукановић је тврдио како је о покушају државног удара и плановима за његово хапшење сазнао из медија, предсједник Црне Горе Филип Вујановић је изјавио исто, а тадашња министарка одбране Милица Пејановић-Ђуришић казала како није имала никаквих информација да је било „државног удара“. Пејановић-Ђуришић је тај секунд искрености касније платила министарском функцијом и слањем у политичку пензију.

С друге стране, огласио се специјални тужилац Миливоје Катнић који је изјавио да је на дан избора спријечено незапамћено крвопролиће у Црној Гори.

Међу оптуженим за наводни државни удар нашли су се лидери ДФ-а Андрија Мандић и Милан Кнежевић, Мандићев возач Михаило Чађеновић и још једанаест оптужених, међу којима и девет српских држављана.

Оптужницу је вијеће Вишег суда потврдило у јуну, а на њој су се нашла и наводна два руска држављана, Едуард Шишмаков и Владимир Попов.

У међувремену јавност је сазнала да се оптужница базира на исказу сведока-сарадника Саше Синђелића, иначе убице, криминалца и сарадника обавјештајних служби.

У септембру је почело „суђење вијека“, а оптужени су негирали кривицу, наводећи да је у питању монтирани политички процес.

Захваљујући атмосфери „Државног удара“, ДПС је освојио 35 мандата и добио прилику да са СД-ом и странкама мањинских народа формира власт.

Све опозиционе партије нијесу признале резултат избора и бојкотују Скупштину Црне Горе, која је прозвана и Синђин парламент.

Права позадина афере „Државни удар“ показала се у априли када је крња Скупштина Црне Горе ратификовала Протокол у чланству у НАТО, а званично Црна Гора је у јуну постала 29. чланица тог војног пакта.

Дио опозиције на челу са Демократским фронтом тражило је референдум по том питању, али до тога није ни дошло.

У међувремену, власт је аферу „Државни удар“ искористила за обрачун са политичким неистомишљеницима, прије свега са најјачим опозиционим субјектом – Демократским фронтом, тако да је у Црној Гори поново завладала атмосфера слична оној за вријеме Голог отока.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: