ДФ: Малограђанска опозиција само промијенила терминологију
1 min read
Грађанска опозиција, 2017.
Да састанци малограђанске опозиције све више личе на спиритуалне сеансе на којима се безуспјешно призивају духови, у конкретном случају дух Душка Марковића, најбољи је доказ јучерашњи састанак у СНП-у. На том састанку им је само фалила табла са словима и чашом коју би заједно покретали у готово психоделичном трансу како би добили неки знак од Душка Марковића који се тог тренутка налазио у владином авиону који је кружио изнад Македоније, саопштили су из Демократског фронта.
„Овај трансцедентални однос између премијера и малограђанске опозиције гарниран је чињеницом да је домаћин овог сусрета био предсједник ванпарламентарне странке. Наиме, док предсједник СНП-а објашњава јавности како се бојкот наставља, није ни свјестан да саопштава бруталну истину о осуђености његове странке на вјечити бојкот, јер он у овом тренутку нема ниједног посланика којег контролише, и све и да хоће да се врати у Парламент, нема с ким. Он је изгледа једини предсједник неке партије, која је формално парламентарна а суштински ванпарламентарна, као што је и једини предсједник партије који се није ни нашао на њеној посланичкој листи, али зато без икаквих скрупула, изводи политичке кате, и дијели ДФ-у опозиционе лекције сакривен иза крњег Главног одбора који је ређа појава од Халејеве комете,“ навели су из ДФ-а и истакли:
„Због тога јучерашње домаћинство предсједника СНП-а остатку малограђанске опозиције може стати у народну пословицу ‘докони поп и јариће крсти’. А каква атмосфера влада на састанцима малограђанске опозиције најбоље осликава нескривена мржња и сујета између лидера који само чекају погодан тренутак да колегу до себе гурну у исподцензусну провалију из које их ни Милош Бешић не може извући са својих 26,1 истраживањима јавног мњења.
Тако смо само прије неколико дана имали жестоке реакције функционера УРА-е на истраживање јавног мњења које је Алекса Бечић објавио у договору са већ поменутим Бешићем, не би ли колеге са спиритуалних сеанси дисциплиновао да га подрже за предсједничког кандидата. Да смо у праву показује и нескафе осмијех Ранка Кривокапића, који попут Клинта Иствуда, чека прилику да умјесто колта, избаци Драгињу Вуксановић као предсједничког кандидата, надајући се да ће Дритан Абазовић и Миодраг Лекић радије прихватити жену, него да им Борис Богдановић свеже црвене кравате и напише говор који ће понављати по општинама као рецепт за урмашице. За вријеме ових малограђанских сеанси, лидер Демоса све вријеме узнемирено гледа према вратима, плашећи се да однекуд не бане Горан Даниловић, јер би то резултирало дубоком политичком комом из које га ни америчка амбасадорка не би пробудила. Да којим случајем може да боли љубав између лидера малограђанске опозиције не би излазили од Зорице Ковачевић и то на одјељењу интензивне његе.“
Јавно да саопште: да ли су 16. октобра одржани фер и демократски избори које не треба понављати?
„Иако је опозициона јавност наивно очекивала да се лидери малограђанске опозиције осврну на годишњицу лажног државног удара и режимски прогон над ДФ-ом, они су у призивању Душка Марковића промијенили терминологију, сад више није ријеч о поновљеним, већ о новим изборима,“ казали су из ДФ-а и нагласили:
„Како нови избори, ако је неопходно поновити оне који су одржани у атмосфери државног удара. Зато их јавно позивамо да нам саопште да ли су 16. октобра одржани фер и демократски избори које не треба понављати? Такође их позивамо да нам саопште да ли се 16. октобра догодио прави или монтирани државни удар? Ваљда су толико у стању да одговоре након годину дана, или су и даље при становишту да ДФ треба забранити, како би они наше мандате подијелили између себе, и тако формирали клубове који су за већину њих мисаона именица.
Ова промјена терминологије јасно наводи на закључак да је малограђанска опозиција у самопонижавању спремна све да прихвати и све да изда, сјели за сто са Душком Марковићем, а онда ушли у његову криминалну владу легитимишући тако сва досадашња непочинства режима.
Нажалост, међу њима постоји ривалство ко ће прије стегнути руку Душку Марковићу, а што је најгоре, Марковић то одлично зна, зато се и спрда с њима, шаљући им поруке из пилотске кабине о неким тајним фасциклима које стално носи са собом да би га подсјећале на њих. И тако, док чекамо нову сеансу и саопштење малограђанске опозиције, не можемо, а да не примијетимо како њихови сусрети неодољиво подсјећају на некадашње састанке Предсједништва СФРЈ пред распад Југославије.
Само је питање ко ће од њих изјавити: ‘Ја сам мој задатак обавио, малограђанска опозиција више не постоји’.“
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Ja ne znam da li ima neko ovde, koji se seca „Pobjede“ on line, kad je Kosovac bio G.O.U. To je nekoliko godina unazad (2012). Po prvi put su bili oformili sajt Pobjede sa ovakvim diskusijama. Sam Kosovac se upustao u te diskusije/polemike sa nama. Pored njega sa nama se upustao u ove diskusije i onaj Sudija Mitric, veliki Milov poltron, tada Sudija U.S. CG, koji mi je izgledao da je glup kao top.
Interesantno je da smo na jednoj strani bili usamljeni Verica Radeta (pravnik, vidim je sad kao desnu ruku Seselju u SRS) i ja. Na suprotnoj strani su bili masa „Dukljana“, koji su mene nazivali „ceknikom“. To je bilo upravo pred same izbore 2012. Elem, ja sam se ubio objasnjavajuci da su moji djedovi (na obe strane) bili istaknuti „komunjare“, oni su bili kao ovaj Masha, sta mu god kazes, on ne obraca paznju – on je NAVIJEN, on gura po svome. Treba da zaradi svoj jutarnji sendvich.
Ako koga zanima, ja sam tad isto predlagao – da se ostavite tih gluposti – ko je cetnik, ko partizan, da se stvori NOVA CG, da zivite, kako mi zivimo u US (svi stvoreni od Boga razliciti, ali smo jednaki pred sudom; Zakon je Car, a ne Milo). Milo je tad imao istu pricu: cetnici su protiv CG, Srbijanci hoce da nam oduzmu slobodu, doshli su u Pobjedu, hoce da nas porobe, da nas uzmu pod svoje, mi imamo nasu istoriju, nashu CG crkvu, nash CG jezik… DF je branio cetnistvo, Pavla Djurisica, Popa Djujica, Sekula Drljevica u 21 veku!
Ja sam se zalagao da se manemo tih kaka diskusija, da stvorimo Monako, Raj na Jadranskom Moru. Predlagao sam 3 stvari:
1) Moderni pravolinijski autoput sa 3 trake u oba pravca. Jedan bi isao brdima iznad obale prema Albaniji-Grckoj, na jugu i HR na severu. Drugi krak bi isao ka SR-Madjarskoj… Bez tog autoputa CG bi bila FEUDALNA zemlja.
2) Masters Urbanisticki Plan. Budva je divljom gradnjom totalno unistena. Imate ulicica, koje skrecu pod pravim uglom. Kuce se skoro dodiruju, posle stalnog divljeg dogradjivanja. Imate vecito neomalterisanu gradnju. Kad iz Dubrovnika udjete kolima preko granice u CG, odjednom vidite: Palestinu. Mafijaska drzava, gde brat Vladara i kamarila odredjuju sta ce i kako da se gradi.
Ja sam predlagao da se divlja gradnja srusi, uz min. ostetu-milostinju. Da se ekspropiraju zgrade i gradovi urede, pri cemu bi se zadrzao istorijski primorski izgled na moru i planinski stari izgled u brdima. Urbanizam bi predvidjao nove, sasvim moderne delove. Mnogo je vaznije da nove gradnje budu prema striktnim, savremenim standardima za posebne sektore (koliko min. rastojanje zgrade od ulice, koliko max spratova itd..). Trenutno to odredjuje Milov Brat & Co.
3) Moj najvazniji predlog, sa kojima bih izasao pred birace je bio i tad i sad: Na referendumu da se narod izjasni za $250 milion zatvorski kompleks, koji bih izgradio u Sinjajevini ili u Plavu ili Beranama (u brdu van grada) sa kapacitetom od 6 000 zatvorenika (1% stanovnika). Nemoguce je stvoriti Modernu CG, u kojoj bi Zakon bio Car bez velikog zatvorskog kompleksa.
.
.
.
Tad sam se zalagao (uz pomoc Verice) da CG glasa za Lekica, koji je za mene bio sinonim svega sto sam se ja zalagao (moderna, ponosna CG, Druga Sparta, protiv ulaska u NATO-vojna neutralnost, za ulaz u EU, protiv legalizacije OTIMANJA KIM).
Dovoljno je da kazem, da je nasa strana te 2012 propala na izborima. Milovo falsifikovanje, sabotiranje, ucenjivanje, kupovanje glasova – uz vestu polarizaciju prikazujuci nas kao cetnike je rezultiralo u DPS-SDP-Albanci-Boshnjaci veliku pobedu na izborima.
Interesantno da su oni usvojili onu preporuku o autoputu.
Vidim da ovih dana usvojise nekakav nakaradni zakon vezan za ono sto sam nazivao jednim od rak-bolesti CG – divlja gradnja-Palestina. Oni to zovu INTEGRISANA GRADNJA, pri cemu su centralizovali odluke o urbanizmu u Acove ruke. Opstine mora da imaju zadnju rec u urbanizmu. Svako ima pravo da odredjuje, kako ce da zivi. Mora da postoje SMERNICE razvoja, ali zadnju odluku mora da imaju OPSTINE.
Onaj moj predlog o zatvorskom kompleksu Milo i Porodica nikad nece prihvatiti. Pogodite zasto?
Ovaj metod, koji neko u DF zacrtao je odlichan za ratni scenario: „Ili si sa nama, ili si protiv nas. Ili si sa nama, ili si sa Milom i porodicom“. Onaj slogan na plakatama „Ili mi, ili on“, sad treba da dopishete „Ili mi, ili on + malogradjanska opozicija“. To je komandni pristup, koji nije bash pogodan za GRADJANSKO (MALO-GRADJANSKO) DRUSTVO. U WWII to je rezultiralo u opste medjusobno klanje izmedju chetnika i partizana, ali je za rezultat imalo – disciplinu. Uplaseni ljudi, kojima su uterali strah u kosti, su se stavljali na stranu jednih ili drugih. Ta podela je bila toliko krvava i duboka, da se oseca i dan danas.
Problem je sto je za DF nemoguce da utera strah u kosti gradjanskoj/malogradjanskoj opoziciji i njihovim potencijalnim biracima. Takodje ni one sprdanje svezim crvenim kravatama nece pomoci da se Becicevi glasaci okrenu stranci, koja se hvata za trivijalne, glupave detalje u svojoj netrpeljivosti konkurencije.
DF treba da se zapita – ko je taj, koga je Milo ubacio u DF, kao svog „Trojanskog konja“, koji forsira ove beskrajne cetnicko-udbaske diskusije (iz WWII), zatim kad se to iscrpi, prelazi se na „gradjanske-malogradjanske, crvene kravate“ sprdnje? Izlaz vidim u podmlatku DF. Svi mladi su u principu isti. Njihova najbolja osobina je da su – neposlusni. Starci se ne odricu lako od svog komfora, stecenih navika, stecenih povlastica, stecene hijerarhije. Da li ste primetili da kad lideri izadju pred kamere, tacno imaju redosled, gde stoje, stolice gde sede? Da bi tu nesto promenio, jedini ti je izbor da izadjes iz stranke i osnujes svoju novu stranku.
DF se zalaze za DEMOKRATIJU, LJUDSKE SLOBODE, ljudski ponos, covecnost. O.K. lepo. Ali gde je demokratija, ako se „gradjanskim/malogradjanskim“ partijama ne priznaje pravo da sami odlucuju o svom putu, kojim ce krenuti sa svojim glasacima. Mozda oni grese. U tom slucaju, zasto preseci, stvarati „zlu krv“, stvoriti novi front (jedan protiv Mila i Porodice i jedan protiv crvenih kravata, malogradjana, udbasha itd) i time ih spreciti da se ikad predomisle? Ne treba zaboraviti onih 30% glasaca, koji su svo ovo vreme glasali za Mila, koje treba pridobiti da predju na nasu stranu, da napuste Mila i Porodicu, koji bez zastoja tonu.
Ovde se takodje u svakom slucaju kritikuju udbashi, crveni, komunjare… Pa upravo su komunjare-crveni-udbashi to radili, sto vi u DF radite: jednoumlje, tachno se znalo gde je nekome mesto u partijskoj hijerarhiji, nije bilo disenta, razlike u mishljenjima; kad pocnesh da mislis suprotno onima, koji sede na stolicama ispred tebe, stoje na stepenicama ispred tebe – gotov si, idesh u Spuz, Goli Otok….
DF treba da se vrati u parlament. Pa sta ako je Sindjin!
Ha, ha, autor je u pravu, ovaj „malograđanin“ Joković iz nepostojećeg SNP izigrava nekakvog domaćina i „portparola“ ostalih „malograđana“, dok u trenutnoj konstelaciji u Skupštini CG od tri poslanika nekadašnjeg SNP ima ukupno (0) nula poslanika!
Malogradjanin se nikada ne odrice sopstvenog komfora i sve ce ucinjeti da ga odrzi i zastiti.
Svaka vam cast na tekstu sve je ovo ziva istina.Becicu Krivokapicu Jokovicu i druzini miliji je DPS nego DF i to je to.Samo sto to ovi podmuklaci rade iza ledja DF i nece to javno da kazu a svi mi to vidimo.Kao opozicijonom glasacu gadi mi se na njih.