Догодило се сутра
Овај текст пишем у недељу, око 19 часова, сат пре затварања бирачких места у Црној Гори и два сата пре него што Мило и ДПС прогласе победу. Матрица је увек иста, неће бити промењена ни вечерас, таман да ДПС изгуби изборе. Биће вечерас, а нарочито наредних дана, свега и свачега, а мало тога доброг.
Ипак, оно што је добро је следеће: не зависи један народ, нити његова историја, од једних избора. Сви учесници су овај изборни процес представили јавности као некакво бити, или не бити, као борбу добра и зла, неки врсту црногорског Армагедона, а он то, упркос прилично лошем стању у коме се налази Црна Гора, то није. Најгоре што може да се деси је да Мило влада још неку годину и да још неко време пустоши земљу. Најбоље што може да се деси је да победи опозиција и да формира власт, али ни то неће значити тренутни прекид процеса који су сада у току, нити ће, ако до тога дође, сутра сви имати посао и пун новчаник. Ко год, дакле, да победи, сивило ће трајати још неко време.
Зла коб Срба, и овде, и код вас, а биће да ни Монтенегрини и Црногорци нису имуни на то, је то што не чувамо суптанцу народа, него политички облик. Овде ваља подсетити на једну врло важну ствар: српско питање није, као што нас то сложно уче неука власт и конфузна опозиција, демократско питање. Један народ не сме да зависи од политичког облика, јер је старији од њега и јер ће га надживети. Зар треба, ако је идиотска формулација о српком питању као демократском, да нестанемо кад нестане демократија? Да умремо са њом? Према томе, какав год буде резултат избора, сутра ће земља стајати под нама, а небо над нама, као и данас.
Сви ми знамо шта ћемо урадити ако добијемо милион евра на лутрији, али само најбољи знају шта ће урадити ако милион не добију. Тако и ви: морате знати шта ћете ако добије Мило, а ако добије опозиција нека велика памет вам, бар за прво време, неће бити потребна. Касније, богами, хоће, јер ћете брзо увидети да демократска слобода није и српска слобода, да сте само заменили место с Монтенегринима, а да новац, онај крупан новац, и даље влада и вама, и њима, те да се политички облик прилагођава њему, а не обрнуто. Уочићете да су и српски газда и богаташ исти као и монтенегрински и да промена режима, без промене политичког облика, има ограничен домет. Неће ни Андрија, ни Небојша на пању седети, него опет у фотељи. Од Мила ће бити бољи, али и подложнији притисцима, спремнији на компромисе, јер ће гледати да угоде свима и да не уђу пребрзо у клинч са Западом. Ако буду, дакле, испуњавали жеље странцима, у намери да добију на времену да се консолидују, муке ћете видети.
И, ту долазимо до поенте текста: прво питање, питање свих питања за Србе је окупација. Ако с њом не изађемо на крај, све друге наше победе ће бити кратког даха, или их уопште и неће бити. Имаћемо само изборе за овог или оног Недића, али никада изборе око тога да ли ћемо Недића, или не. Моје је мишљење да се једна сила може збацити само другом силом, а не принципом. Уколико опзиција уопште добије шансу, критично ће зависити од тога хоће ли успети да заинтересује Русију за Црну Гору јер је Русија једина која може да се супротстави утицају Запада. Нисам сигуран да би сви у опозицији то желели. Мило је своју судбину и свој опстанак везао за Запад и Запад га је наградио боравком на власти, који је само осам година краћи него Титов. Ако опозиција добије и ако не успе да се одупре Западу, џабе сте кречили.
У Србију се, ову и овакву, не уздајте ни мало, одавде вам помоћ неће стићи, а одмоћи ће вам се свакако, поготову што би се победа једне просрпске странке у Црној Гори схватила, после референдума у РС, као директно подривање Вучићеве пронатовске и прозападне власти.
Црногорцима је, опет, најлакше: ако су из користи могли да напусте српство, још ће лакше обрнуто, ако буде неке вајдице у српству. Они, већ одавно, могу све, јер су постали нека врста етничких трансформерса. Немојте се изненадити ако, после евентуалне победе опозиције, преотму вашу победу, а да у њеном стварању никаквог учешћа нису имали. Постаће већи Срби него ви и још ће вас српству учити.
Ипак, шта год се деси, како год ово да се заврши, сунце ће и даље сијати, трава ће расти, а ви ћете и даље бити Срби. То ни Мило, ни његови опоненти, не могу да вам узму.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Reci ti to OPOZICIJI CRNE GORE,a oni sete upitai za mandate,nezaju ova nasa magard nego samo mandati,evo i sada kada su pokradeni nece da se sloze das ne idu vise u tu kucu koju nazivaju SKUPSTINA,kao ono napisa za KLIGULU,e kako je to bio dobar covjek u poredjenju sa ovim ovamo,ali mrznaj izjeda ovaj narod,a to je velika bolijest i to prevelika.krivi su CETNICI po svakom osnovu,prvo sto su onu bagra uopste dozvolili da se pregovara a sad su krivi jer treba lazi koje postoje 70 godina braniti i kako vidmo iz kampanje jos djeluju,prema tome iako ne kao do sada ali posebno kod MILUTINA to je bio srz kampanje gdje zive nekakvi konvertiti bilo vjerski ili nacionalni,a oni su od prelaska na drugu stranu uvjek gledali „neprijatelj tvojeg komsije je i tvoj prijatelj“,u takvim odnosima graditi kako vole dakazu multietnicku drzavu,a oni ce ipak dati glas MILU .
To nece da se srazumije ta bolest,koja je postala hronicna i sastvni dio tih osoba koje hodaju a misle da su ljudska sto se po izgledu moze reci.
Но, да национализам није искључиво нововековна, европска већ ванвремена појава,
наши немачки, француски, и енглески ђаци нису могли знати, јер их није имао ко
научити да нација није “сустав” већ дух оваплоћен расом, језиком, и посебним,
непоновљивим осећањем за важно и неважно, добро и зло, трагично или смешно.
А Другу Српску Револуцију почели смо устанком у Орашцу, такође не бисмо ли се
обновили. Јер да се радило само о Српском устанку, како су га крстили сви “наши”
историчари и политички теоретичари (за разлику од великог Немца Ранкеа),
Карађорђе би сличио Милошу, а обојица би се борили само да се изједначе с
Турцима. За разлику, наиме, од западноевропског појма реконквисте, насталог из
поимања освајачког права као најјачег, Срби су борили за слободу, и Револуцијом
желели једино повратак сопству.
Није се случајно стога Милошевићев режим упорно позивао на “државничку
мудрост” Милоша Обреновића, то јест, на његов опортунизам и прагматизам. Без
намере да штите Српство, жељни себе да уздигну, Милошевић и супруга су само
следили пут готово свих српских модерниста у последња два века, а звање
“Западњака” – то јест, конвертита, чувара и чауша Новога Доба – остало им је ван
домашаја само због њихове глупости. Јер, рекавши да се “Србија сагињати неће”,
Милошевић се само тренутно упустио својим прецима из Лијеве Ријеке; такву
грешку нико из данашње гарнитуре српских сатрапа себи неће допустити. “Вежи
коња где ти газда каже!”, поручио би нам, рецимо, сликар, да је желео бити искрен,
а “Сила Бога не моли!” насмешио би се студент, да је сматрао да има коме.
Јер, да су Турци остали премоћни до данашњих дана, сви наши “демократе”,
“либерали”, “борци за људска права” би се и даље позивали на ислам, чиновничку
аристократију, пљачкашко опорезивање, и данак у крви, а не на једнакост,
слободну трговину, и укидање држава, нација и граница. Наиме, и сликар и
студент, и стамболићевци и брозовци, и разни, новонастали амерички, британски,
француски, и немачки трабанти, Милошевићу су замерали једино на недоличној
узурпацији Брозових моћи.
Поштовани Срби из Црне Горе. Текст који је написао Милан, добар је. Али исти у анализи изоставља једну јако важну ствар, а то је: Када је држава велика, она је и јака. Нема јаке економије без велике државе. Мило и његово цепање једног те истог народа на два дела, довели су ништа друго но осиромашење и Србије и Српске Црне Горе. А ко смо ми него Срби? Биили у Шумадији, на Косову, Војводини или Црној Гори, ми смо једно те исто. Као такви, у једној држави можемо остварити велику економску и безбедносну моћ. Овако мали на Балкану, приморани смо да се сажињемо свима. Срби из Црне Горе, Србије, Републике Српске можемо и данас да створимо веома јаку државу, једну и да њоме управљамо поштујући све националне мањине. Овако, све три банана – државе, само ћемо моћи седети у клупи Јевропске Уније али у задњим редовима и правити све три државе још више сиромашнијим до потпуног нестанка нашег православног бића. Тада, доћиће све мањине и покорити нас те се никада више нећемо моћи извући и ако се саставимо. Ми морамо бити једна држава Србија, ради економског, верског, националног циља и циља опстанка.
„Сви ми знамо шта ћемо урадити ако добијемо милион евра на лутрији, али само најбољи знају шта ће урадити ако милион не добију.“
Ha, ha, pozdrav Milane!
To je to Milane!
Кад имењак говори, „небеса ћуте“. Поздрав од још једног Чарапана:)
SVAKA CAST , SJAJNO .
Црногорцима је, опет, најлакше: ако су из користи могли да напусте српство, још ће лакше обрнуто, ако буде неке вајдице у српству.
Gospodine Milenkovicu, Vi ste jedan tuzan cov(j)ek.
Крвави циркус још један мандат у вашој држави.
Не може се болест излијечити одједном , то је процес.
Предуго траје од првих устаничких дана несвршених студената и убачених хрватских агената 1941.
Мора се народ искрено покајати и вратити својој духовности.
Не може ФРИЖИДЕР бити главни адут у изборима.
ИДЕАЛАН РЕЗУЛТАТ ЗА БЕЗВЛАШЋЕ !
ТАКО ТРЕБА !
СВАКИ НАРОД ИМА ОНАКВУ ВЛАСТ КАКВУ ЗАСЛУЖУЈЕ !
Milane, odlican tekst kao i svalo tvoje pisanje. Kako smo danas u Srbiji bili odseceni od svakog kontakta sa bracom u C. G. voljom nasih i njihovih „rodoljuba“ dobro je cuti i procitati barem duboko u noc kada su se Milovci prebrojali.
Pozdrav sa Morave.
Одличан текст господине Миленковићу.
Iako se sa vecinom navoda slazem ,trenutno me brine sto Gojko ne otvara link,jer kada su ovi u pitanju sve je moguce.Nekada dok smo zivjeli po strim obicajima bili smo bliski ,gradili kuce i to mobom,u zemljotreusu ili bolje reci posle njega nije bilo moba nego obaveza da pomazemo jedni drugima,svi bez kuca a svi zajedno,sjetih se toga danas,a zaboravismo to. Danas ni na sahranama ne idemo,zovemo komunalno da nam mrtve odstrane iz kuce,jer postoji opravdana opsasnot od nezeljenih higijenskih posledica,eto dotle smo dosli,a o pokojnicima sve najljepse.Zato smo tu gdje smo danas,a Crnjaski to opisa u Seobama,jer Austrougari nedavahu da se Pravoslavni sahranjivaju po nasim obicajima,danas sami to radimo,tok vremena i svremeni covjek gnusa se svojih predaka,pa gleda da ih sto prije zaboravi i odstrani iz svoga doma,a bogami i pamcenja.
Moba vise nema,sem ove danasnje ,gdje braca po vjeri iz Srbije i Crne Gore ispomazu jedni drugima na izdisaju,tako Dikovic pomaze Stojanovicu a sjutra ce mozda birti prilike za jos vecu pomoc.
nego neka im ga,kad se smrt priblizre zlotvore uhavti panika ,a posledica je vidljiva.Njihovga bi i prodje,isto kao sto prodje ovozemaljski lazavi zivot ,pa koliko ga god posteno zivjeli,mora proci,njima ga je zalije,a i strah kod nevjerniak je veci,zato su ovakve posledice i panika.
Ne odbacu Bog narod koji unaprijed pozna,a nas je odavno poznao sa svim manama i ponekom vrlinom,zbog koji nas trpi i drzi,necemo jos nestanuti,jednostavno tako nam je dodijeljeno,po necijoj zasluzi,po nasoj sigurno nije !
Свака част, Милане Миленковићу!