Гошовић: Недопустиво да Уставни суд фалсификује сопствене одлуке

Демократска Црна Гора одржала је данас прес-конференцију на којој је члан Предсједништва Демократске Црне Горе Невен Гошовић, указао на још једну злоупотребу институције система. Наиме, ради се о објављеној Одлуци Уставног суда Црне Горе на дан 10.05.2017.године, којом се укидају и престају да важе одредбе Закона о допуни Закона о социјалној и дјечијој заштити којима је мајкама признато право на накнаду по основу рођења троје или више дјеце, и одређује начин извршења Одлуке Уставног суда. Гошовић је нагласио да је недопустиво да Уставни суд једне државе фалсификује сопствену одлуку и напоменуо да на „овакав начин донесена одлука Уставног суда нема ништа заједничко са принципима због којих у свакој демократској држави постоји Уставни суд“.

Излагање Гошовића преносимо у цјелости:

У искључивој је надлежности Уставног суда да оцјенује да ли је неки закон сагласан са Уставом, али је крајње недопустиво да Уставни суд једне државе фалсификује изреку сопствене одлуке, у истој правној ствари заузима различите ставове, и одређује начин извршења одлуке суда на штету права корисница накнаде по основу рођења троје или више дјеце.

Дана 19.04.2017, након одржане сједнице, Уставни суд је на својој интернет страници објавио изреку Одлуке тог Суда, по поднесеној иницијативи за оцјену уставности одредби закона о допуни Закона о социјалној и дјечијој заштити.

Ставом I те Одлуке, између осталог, утврђено је да се укида и у цјелости престаје да важи и члан 54 б оспореног Закона.

Међутим, ставом I те исте Одлуке објављене са образложењем дана 10.05.2017. године, и достављене Службеном листу Црне Горе ради објављивања, између осталог, утврђено је да се укида и да престаје да важи само став 2 члана 54б оспореног Закона.

Такође, ставом II Одлуке Уставног суда објављене након њеног усвајања 19.04.2017.године, утврђено је да одредба члана 54а став 1 Закона о допуни Закона о социјалној и дјечијој заштити, у вријеме њеног важења, није била у сагласности са Уставом, док се ставом II те Одлуке објављене 10.05.2017, констатује да је Уставни суд на наведеној сједници утврдио ни да одредба члана 54б став 1 истог Закона, у вријеме њеног важења, није била у сагласности са Уставом.

У периоду до 10.05.2017. године, Уставни суд није објавио било какву исправку Одлуке тог суда објављене 19.04.2017.године.

Јасно је да није, нити може бити у питању било каква техничка грешка.

Судије Уставног суда дужне су саопштити јавности да ли су већином гласова на сједници одржаној 19. априла 2017.године, у овом предмету, изгласали Одлуку чија је садржина изреке на интернет страници Суда објављена истог дана. Ако јесу, да ли је у међувремену Уставни суд вршио преиспитивање тако донесене Одлуке. Ако то није урађено, ко је и на који начин извршио назначену измјену садржаја изреке Одлуке Уставног суда објављене 19.04.2017. године?

Ако аргументовани одговор на ова питања изостане, биће више него јасно да извршена измјена изреке Одлуке Уставног суда објављене 19.04.2017.године, у назначеном дијелу, представља фалсификат.

Један од принципа у раду Уставног суда јесте да о истим правним стварима одлучује на истовјетан начин. Приликом оцјене Уставности одредби двају Закона којима су уређена питања накнаде мајкама које роде троје или више дјеце, Уставни суд тај принцип није поштовао.

Тако је Уставни суд утврдио да одредба члана 54а ст.1 оспореног Закона, којом је прописано да жена која роди троје или више дјеце има право на накнаду у висини 70% просјечне нето зараде у Црној Гори, у вријеме њеног важења, није била сагласна са Уставом. Међутим, норма утврђена Законом који је ступио на снагу 17.01.2017.године а која гласи да „жена која роди троје или више дјеце има право на мјесечну накнаду у висини од 264 евра“, по Одлуци Уставног суда од 24.03.2017.године, сагласна је са Уставом и она остаје на правној снази.

Из овако донесених одлука Уставног суда произилази да је висина накнаде мајкама представљао критеријум за оцјену уставности.

Такође, по оцјени Уставног суда, одредба оспореног Закона чијом примјеном су мајке оставриле право на увећани износ накнаде, „жена која роди“ допушта неизвјесност у погледу крајњег ефекта, те се не може сматрати одредбом која је заснована на начелу владавине права, нити одредбом којом је установљено начело правне извјесности и предвидљивости. Уставни суд је, утврдио да су и из тог разлога оспорене одредбе Закона несагласне са начелом владавине права, као највишој вриједности уставног поретка.

Међутим, одредбу „жена која роди“ садржи члан 54а став1 и члан 54б став 1, оспореног Закона о измјенама и допунама Закона о социјалној и дјечијој заштити. Међутим, та одредба, према одлуци Уставног суда од 24.03.2017.године сагласна је са Уставом и начелом владавине права.

Након објављивања Одлуке Уставног суда у Службеном листу Црне Горе, на правној снази остаће само измијењене одредбе члана 54а и 54б Закона о социјалној и дјечијој заштити за које је Уставни суд оцијенио да су сагласне са Уставом, а које гласе: „Члан 54а-Жена која роди троје или више дјеце има право на мјесечну накнаду у висини 264 евра; и члан 54б-Жена која роди троје или више дјеце има право на мјесечну накнаду у висини 144 евра“.

И ништа више. Примјеном овако дефинисаних законских норми, свака мајка у Црној Гори која роди троје или више дјеце имаће право на накнаду у висини од 264 евра, или у висини од 144 евра, по њиховом избору. Рођење троје или више дјеце представљаће једини критеријум за остваривање тог права. Надлежни центар за социјални рад био би дужан да примијени Закон и одобри остваривање права по поднесеним захтјевима странака.

И на крају, посебан, нимало случајан апсурд представља став III донесене Одлуке Уставног суда.

Тим ставим Уставни суд одређује да извршење донесене Одлуке обухвата и регулисање новонастале праве ситуације, и то на начин што прописује да је Влада дужна да, у року од три мјесеца од дана објављивања Одлуке Уставног суда у Службеном листу Црне Горе, Скупштини Црне Горе поднесе Предлог закона о извршењу ове Одлуке, како би се правни статус корисница права на накнаду по основу рођења троје или више дјеце, ускладио са Уставом, сагласно правним ставовима Уставног суда.

Овакав начин извршења Одлуке Уставног суда, до сада никада није забиљежен у раду тог Суда.

И у претходном периоду Уставни суд је доносио Одлуке да поједини закони нијесу сагласни са Уставом, али није доводио у питање већ стечена права грађана, физичких и правних лица која су им била призната примјеном неуставних одредби тих закона.

Одлука Уставног суда увијек се примјењивала на начин да одредбе закона које нису сагласне са Уставом, даном објављивања Одлуке Уставног суда у Сл. листу Црне Горе, не могу убудуће производити правно дејство, односно да по том основу нови корисници не могу стицати права.

Сада се прави изузетак.

При уређивању тих питања, према правном становишту Уставног суда садржаном у образложењу донесене Одлуке, Влада је дужна да уважи легитимна очекивања свих категорија корисница права на накнаду, да им једном признато право на доживотну накнаду по основу рођења троје или више дјеце неће бити укинуто на начин који би их ставио у неповољнију правну и фактичку ситуацију од оне у којој су биле када су, због прихватања доживотне накнаде, прекинуле свој дотадашњи радни однос, или су прекинуле коришћење права на пензију, или су се одјавиле из евиденције Завода за запошљавање.

Овакво правно становиште Уставног суда нема ништа заједничко са уважавањем легитимног очекивања мајки којима је Законом било признато право на доживотну накнаду по основу рођења троје или више дјеце.

Евентуална примјена оваквог становишта Уставног суда мајкама онемогућава коришћење права на накнаду, ни у висини од 264 односно 144 евра, за коју је Уставни суд оцијенио да је сагласна са Уставом.

Више него јасно да је став III назначене Одлуке Уставног суда исписала Влада Црне Горе, а Уставни суд само уградио у своју Одлуку.

Сваки коментар је сувишан. На овакав начин донесена одлука Уставног суда нема ништа заједничко са принципима због којих у свакој демократској држави постоји Уставни суд.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: