Церић: Влада ЦГ да призна геноцид и преименује Томашево у Шаховиће
1 min readПредсједник Свјетског бошњачког конгреса и бивши босански реис Мустафа Церић затражио је данас од црногорске Владе да призна геноцид над Бошњацима, а жртвама „геноцида“ намири одштету, као и да подигне меморијални комплекс посвећен жртвама „геноцида“. Такође тражи од Владе да преименује Томашево у Шаховиће, а од СПЦ да се огради од геноцида и осуди злочин Срба и Црногораца.
Бивши реис-ул-улема исламске заједнице у БиХ, издао је данас саопштење поводом 90-годишњице обиљежавања трагичних догађаја у Шаховићима, у којем подсјећа да „прошлост Бошњака у задњих стотину година садржи много болних лекција од којих је лекција о “истрази потурица” најболнија зато што се њена задња страница завршава са геноцидом у Сребреници“:
„Књигу под насловом “Истрага потурица” написали су црногорски и српски писци са намјером да подуче своје сународњаке за етничко чишћење Бошњака до коначног истребљења. Све се догађало по истом сценарију десетину пута као што се догодило у Шаховићима. Окривљен је Јусуф Мехоњић за убојство Бошка Бошковића… због тога су поклани и протјерани Бошњаци из Шаховића све до једног… мјесто злочина добило је име Томашево“, наводи ефендија Церић, који је тренутно на функцији предсједника Свјетског бошњачког конгреса.
Како каже некадашњи реис ИЗ БиХ, данас Горан Маунаг по Босни „ради исто као његови му преци у Шаховићима: пише књигу под насловом “Истрага вехабија” у Церској код Зворника и Власенице“.
„А како и не би кад зна да они што оптужише Јусуфа Мехоњића нису морали доказати његову кривицу, као ни они који поклаше, побише и протјераше толики народ из Шаховића нису никад морали ником одговарати… и кад зна да је и оптужени за ратне злочине Војислав Шешељ ускоро на слободи.
А преживјели Бошњаци гдје су они и шта раде? Они, тј., потомци жртава покоља у Шаховићима и њихови пријатељи ће се данас (08. новембра, 2014) скупити у Бијелом Пољу да се сјете својих најмилијих и да науче једну од најважнијих лекција за њихову садашњост и будућност, а то је да је први и најважнији увјет за спас и опстанак Бошњака на Балкану било и остало видовито духовно и храбро политичко вођство. Бошњаци су имали добре и лоше вође као и сви други народи, али у будуће Бошњаци не могу поднијети лоше вође зато што живе у таквом окружењу које не дозвољава немар, незнање, неодлучност, поткупљивост, поквареност и неодговорност.
Више него икад раније бошњачки народ има потребу за снажним и одважним духовним, националним и политичким вођама попут неких из прошлости. Много важније од ‘великог народа’ су воља и способност савјесних и одговорних вођа да раде за добробит свог народа. Кад Бошњаци то схвате, а морат ће кад-тад то схватити, онда им се неће понављати Шаховићи нигдје и никада“, стоји у саопштењу ефендије Церића и закључује:
„Зато позивам Бошњаке ма гдје били да данас проуче фатиху шехидима Шаховића и да на сваки начин подрже ове захтјеве потомака жртава геноцида:
1) да Влада Црне Горе призна геноцид над Бошњацима и да се извине њиховим потомцима;
2) да се Српска православна црква у Србији и у Црној Гори јасно и недвосмислено огради од геноцида и осуди злочин против човјечности којег су починили црногорски и српски православци;
3) да Влада Црне Горе укине име Томашево и врати име Шаховићи, као знак кајања и обећања да се више никад неће поновити геноцид над Бошњацима у Санџаку и Црној Гори;
4) да Влада Црне Горе насљедницима жртава геноцида врати или новчано надокнади њихова отета или уништена материјална добра;
5) да Влада Црне Горе у сурадњи са потомцима подигне меморијални споменик жртвама геноцида у Шаховићима.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Опасно блејање Мустафе Церића, војника исламске државе и патолошког мрзитеља Срба и Црногораца који, по учењу Исламске декларације Алије Изетбеговића, ради на пројекту Велике Босне. У тај пројекат настоји да укључи све тзв. Бошњаке и да утврди своју позицију Вође коју је добио на Свјетском конгресу Бошњака прије неку годину у Сарајеву.Зато Церић каже да је „најважнији увјет за спас и опстанак Бошњака на Балкану било и остало видовито духовно и храбро политичко вођство“. Нажалост овај пројекат, више или мање, јавно подржавају сви црногорски Бошњаци, а праве вође су им ови из Владе и Скупштине Црне Горе уз историчара Шерба Растодера који се већ јавно показао као безочни фалсификатор историјских чињеница. Слажем се са Историчарем да о свим догађајима из прошлости суд треба да донесе наука и да све невине жртве заслужују сјећање. Међутим овај Церићев захтјев је класична злоупотреба жртава у политичке сврхе и стварање зле крви у Црној Гори због чега би коначно морали реаговати званични државни органи. Али неће јер се њихове вође на влсти одржавају управо на стварању „зле крви“, а лично богаћење кроз злоупотребу власти једини им је циљ.
Питам Церића откуда се недавно створише Бошњаци у Црној Гори и ко ће се ивинити свим страдањима православног живља у Црној Гори од стране турског окупатора и исламског живља са овог простора? Церићу, вођо „вехабија“, ако поново инсистираш да твоја браћа по вјери, која те слиједе, још једном искусе да је „тврд орах воћка чудновата“ само напријед. Али ипак бих ти савјетовао да то не чиниш. Свијет неће Исламску државу па ако имаш и мало мозга и душе престаћеш да вучеш сувјернике и сународнике путевима мрака и нових страдања.
Potomci Jusufa Mehonjića,ubice mnogih učenih i viđenijih Srba u Vraneškoj dolini, danas drže lokal u Bijelom Polju u novom tržnom centru (lokal povezuje dvije zgrade u obliku mosta)
Џиза представља углавном 80% зараде. При том се, нормално, хришћанин, као грађанин другог реда, подвргавао одређеним притисцима, али му је ипак живот био гарантован. То треба признати објективности ради. Не може се говорити да ислам захтева уништење свих хришћана, то неће бити потпуно коректно.
При том се на све начине стимулише прелазак човека у ислам. Узимајући у обзир да се људска слобода много не цени у исламу због вероучења (о њима ћемо сада говорити) из тога проистиче да сваки човек и слобода лако могу бити сломљени. Како је речено у Корану: „Њему су се предали они који су и на небесима и на земљи, добровољно и невољно, и Њему ћете бити враћени“. Ова реч „невољно“ означава одсуство слободе, плен, ропство. Због тога постоји низ страшних изрека, као на пример: ако хришћанин у присуству два муслимана изрази жељу да постане муслиман – он се сматра муслиманом и сваки покушај да се касније одрекне доводи до смртне казне. Јер се за напуштање ислама прописује смрт или доживотни затвор. Међутим, доживотни затвор нико не користи, постојали су врло, врло ретки случајеви када се користило доживотно затварање. Најчешће се примењивала смртна казна, која се спроводи и до данас. Последњи пример смртне казне за примање хришћанства био је у Саудијској Арабији 2005. године када су казнили хришћанина са Филипина. У Јемену су 2004. године убили муслимана који је примио Православље – Георгија. То су норме које делују и до данас у земљама шеријата.
Други део територије наше планете су земље рата. Земље рата деле се на две групе: земље џихада и земље примирја. Земље рата су земље где не делују закони шеријата, то јест, где друштво није уређено по шеријатским нормама. Ту земљу тако називају јер та територија мора бити обраћена у ислам. За то се претпоставља пракса Свештеног рата – џихада[9], која има неколико облика. Веома је важно запамтити: џихад има форму мисије – такозвани мирни џихад. Мисионарство муслимана се назива џихадом. Под џихадом се може подразумевати и прави рат и погроми, тровање противничке воде. По садањем тумачењу низа муслиманских ауторитета из Саудијске Арабије, такозваних вахабита[10], облик џихада је и ширење наркотика. Разумљиво је, наравно, зашто се хероин гаји пре свега у Авганистану – ширење хероина се сматра средством за подривање противникових сила. Као и у сваком рату – уништење живе силе противника. То је чисто војна тактика.
Земље рата се као што рекох, деле на два дела. Постоји земља непосредног рата. Земља џихада је земља која треба да се истреби свим средствима јер се конкретна држава на неки начин бори против ислама. Са тим државама рат треба да се води на сваки начин. У правилима џихада је све набројано. На пример, треба да се униште мушкарци, старци, док се жене и деца не истребљују. Жене и децу је неопходно заробљавати: жене треба да постану сексуалне робиње, а деца да се принуде да прихвате ислам. Постоје специјално разрађени трактати о исламу (и на руском језику). То су правила која су прихваћена у исламу почевши од седмог века – од Мухамеда.
Земља примирја је земља где ислам живи заједно са неком неисламском државом на основу неког договора. То јест, муслиманима се даје мање или више право да живе по шеријату, али при том само друштво по себи није исламско. То је земља примирја. Зашто? Зато што, ето, ти људи, тачније, то друштво које дозвољава муслиманима да живе по шеријату, али само по себи није исламско, није нормално, мора да буде уништено, претворено у исламско, али само уз један услов – да не страдају муслиманска браћа. Зато се са њима склапа примирје до тренутка док друштво довољно не ослаби, да би се могло претворити у исламско. Таква је пракса џихада и схватање света наше планете из тачке гледишта ислама.
Fino rečeno!
Izvanredno si opisao pravoslavlje u njegovom dogmatskom smislu. Volio bih da se kritički osvrneš na svetosavlje unutar pravoslavlja. Takođe bih volio da čujem kritičku riječ, od ljudi koji se u to razumiju, a vezane su za svetosavske zablude i zloupotrebu svetosavlja unutar pravoslavlja kao i unutar samog srpskog naroda.
Volio bih da pomenete gdje je u poslednjih stotinak godina svetosavlje stavljeno ispred pravoslavlja pa, rekao bih, i ispred hrišćanstva uopšte. Koje su ,po vama, presudno efikasne metode koje ovi svještenici primjenjuju nad svojom pastvom, koje ih tako dugo drže pod stalnim teritorijalno-nacionalnim velikodržavnim nabojem.
Možda su ovo teme o kojima bi se prvo trebali izjasniti psiholozi, sociolozi i istoričari relilgije. Naravno oni koji imaju demokratskog kapaciteta da o toj temi nepristrastno progovore pošteno i bez straha.
Ovo o islamu je već, gotovo sve, poznato svakom ko želi da sazna više o toj religiji.
Са једне стране, човек може учинити неко дело, на пример – извршити терористички напад и сматрати да је то добро дело. Зашто? Зато што је то учинио Алах – преко њега. Међутим, он при том зна да не може очекивати помоћ од Алаха. Зашто? Зато што Алах сам све чини, не можеш га молити за нешто, јер си ти марионета. То јест, имаш само мали делић избора.
Омар Хаијам је на ту тему одлично написао: „Не питају лопту играчи за дозволу, по пољу лети гоњена ударцима“[3]. Ето, тако се и ми носимо по пољу овог света, гоњени ударцима Алаха. Јавља се јако чудан покушај изградње Царства Божијег на земљи без Бога, који заиста чини ислам сличним комунизму или национал-социјализму. Узгред, занимљиво је да су исламске земље веома лако прихватале социјализам. Много садашњих исламских држава су социјалистичке. Сирија, Ирак до недавно, док је Садам Хусеин[4] био тамо. Много исламских земаља сарађивало је са Совјетским Савезом. Сарађивали су не зато што су добијали оружје, већ је постојала и нека заједница у идеологији.
Неопходно је рећи шта је ислам.
Из тачке гледишта ислама цела Земља се дели на два дела: земљу мира и земљу рата.[5] Земља мира је земља где делују закони шеријата.[6] Те земље су земље мира, у којима се сви људи потчињавају законима Алаха, а људи који се не потчињавају заузимају одређени положај. То јест, по шеријату и Корану[7], на коме је заснован шеријат, сви неверници се деле на две категорије: многобошци и људи Књиге. Многобошци су људи који не признају ауторитет Светог Писма, не поштују Бога Творца, на пример: атеисти, будисти, хиндуси, шамани – ко год било. Они подлежу насилном обраћењу у ислам или смртној казни. Треће варијанте за њих нема. Људи Писма – у Корану наведени као хришћани, Јудејци и зороастријанци – имају право на постојање. Даје се им право на живот уз услов да неће иступати против ислама, неће га критиковати, неће проповедати и плаћаће низ пореза – џизу[8] (порез на веру) и при том ће имати одређена ограничења: хришћани морају да носе крстове на леђима, живе у кућама које нису више од једног спрата, немају права да јашу коње. Било је и низ других ограничења у вези са свакодневним животом.
за муслимана је у принципу немогућа подела између религије и политике. То је веома важно разумети јер је то црта која је карактеристична за ислам. Можемо замислити православног хришћанина који живи, на пример, у Америци, међу Папуанцима на Новој Гвинеји усред самог тог ислама. То јест, Православље као такво, обухватајући при том целокупан човеков живот, претпоставља да човек може сапостојати са неким за њега страним поретком. Штавише, за православне је то нормално стање, јер знамо да Царство Христово „није од овога света“ као што је рекао наш Господ. Зашто православни хришћанин може остати православан чак боравећи у антихришћанској заједници? За нас, наравно, није нормално што постоје такве околности, али авај, то је очигледно неизбежно зло до краја света. По речима светог Јустина Философа[2]: „знамо да ће прогони захватати Цркву до самог краја, док се не врати Господ и не ослободи нас све“. Зато су за нас прогони нешто нормално.
Зашто? Зато што смо ми страно тело, представници Царства Божијег на земљи. Осећамо да смо, и јесмо ако хоћете, као диверзанти који су послати на непријатељску територију. Зато постоје мање или више удобне ситуације, али је за нас овај свет – место у коме можемо постојати, али се при том не надамо на своје снаге да ће овај свет постати Царство Божије. Надамо се да ће се Сам Бог умешати и преуредити сву Васељену.
За ислам то није тако. За ислам то представља служење Богу које се пре свега пројављује у шеријату, закону. Тај закон обухвата религиозни живот човека, његов душевни, духовни, телесни и друштвени живот, уређује га у породици и у свему осталом. То јест, шеријат претпоставља одређени глобални пројекат који при том, што је најзанимљивије, скоро уопште не укључује Самог Господа Бога. У томе је највећа, суштинска разлика у односу на Православље: ако се у Православљу све чини силом Свемогућег Господа, у исламу се мешање Господа Бога сматра скоро непостојећим.
Покушаћу да објасним. Ствар је у томе што из тачке гледишта ислама сваки поступак човека, анђела, атома, чини лично Господ Бог – Алах. Због тога се и јавља парадоксални феномен да човек при том све мора чинити сам. Због тога што, ако желите, Бога има веома много, за људску слободу места скоро да не остаје ни најмањи делић слободе који човек има – слобода избора представља јединствени инструмент којим се нешто може урадити. То је парадокс, али он дефинише целокупан поглед на свет код муслимана.
Mustafa Cleric je potomak Novice Cerovica, zbog krvne osvete pobjegli su njegovi u Kakanj I promjenili prezime u Ceric. Sad da se prezime vrati u Cerovic, da se okaju gresi I vrati Slava u bratstvo Cer(ov)ica.
Interesantno kako Muslimani-Bošnjaci istorijske događaje tumače onako kako njima odgovara. Ni malo želje da se stvari shvate u pravom kontekstu, a bez toga teško može biti razumijevanja i dugoročnog pomirenja sa ostalim narodima na Balkanu.
А да ја преименујем мало Босну у Српску? А Церићу? И то са правом!
Не би било срећнијег човјека од мене да се село Дарка Шуковића и Рајка Церовића опет назове Шаховићи. Према мојим сазнањима, постојала је и џамија у том селу и ја се залажем да се она на Шуковићевој црногорско-слободарској ђедовини обнови. Пуна подршка Мустафи Церићу за ову иницијативу. Осим Бошњака, ову ће иницијативу подржати и сваки интелигентан Србин и Албанац. Против ће бити само окорели Дукљани и полуписмени Срби-гласачи ДФ-а.
Kratko i jasno.
ĆUT BUDALO !!!
Човјек је рекао оно што мисли и оно што очекује од својих вјерника да мисле, поручује како треба да дјелују и чему да теже, па са зебњом читам ово и питам се на шта ће личити будућност Црне Горе и наше дјеце када се овакве ствари остављају да тињају и да се рјешавају у некој будућој генерацији. Церић би требао да одговара за ово саопштење и да сноси посљедице својих нечасних намјера, јер је ово заиста „Буре барута“ и не дај Боже да се ослободе овакве мржње и „нерашчишћени рачуни“. Академик ЦАНУ; ДАНУ И БАНУ Шербо Растодер, умјесто да буде спона, он поставља камен раздора. Треба рашчистити са тим шта се збивало у Шаховићима, а Шербо нема тај капацитет јер се не служи науком, него опасним памфлетима!
Sto cine ovi tvorci neovisnog Montenegra , ovi oce pola C Gore u Albaniju a ovi drugi ovu drugu polovinu u Tursku. E Kukala C Goro sto si docekala.
Ефендијо, брате мој. умјесто што гасиш огањ бензином боље да си савјетовао другачије „Зато позивам Бошњаке ма гдје били да данас проуче фатиху шехидима Шаховића и да на сваки начин подрже ове захтјеве потомака жртава геноцида:
ја бих то урадио овако „Зато позивам Бошњаке ма гдје били да данас проуче историју и да на сваки начин подрже напоре добрих људи који теже саживоту, помирењу и општем бољитку свих људи свијета без обзира на вјеру и нацију, а да са поносом чувају своје и поштују туђе.
Види сам ефендијо, ја бих овако.
Велик је Алах, али тебе Луцифер води странпутицом.
Još jednom se vješto manipuliše sa „istragom poturica“, kako već napisa komentator „Supermen“, izmješta se iz konteksta vremena u kojem se zbio događaj koji se posebno veže za Gorski vijenac, čija je radnja istraga poturica.
U tom vremenu je čin nacionalne i vjerske izdaje, tako nazivao i to je činjenica, nijesu se tog izraza stidjeli oni koji su ga upotrebljavali, nego oni o kojima se govori…
Danas je drugačije i potpuno je drugačiji duh, kultura i civilizacijski nivo kroz koji se takva djela posmatraju, pa bi „poturica“ kao trmin bio neprihvatljiv. Ljudi mijenjaju vjere i nacije lakše nego ranije i iz mnogo manjih razloga nego što su to činili, a za to ne dobijaju društvenu osudu, koja je ranije bila neminovna.
Samo na ovom detalju se Cerić ofira kao nedobronamjeran i kao neko ko izaziva međusobnu mržnju, jer je „ustvrdio“ da je istraga poturica bila prisutna u zajednici!? Njega pri tomne interesuje što istorijski nije nikada potvrđeno da je do nje uopšte i došlo!
No, moglo bi se o tome puno pričati.
Na potezu je vlada Crne Gore.
да Влада Црне Горе укине име Томашево и врати име Шаховићи, као знак кајања и обећања да се више никад неће поновити геноцид над Бошњацима у Санџаку и Црној Гори
Вратите све цркве гдје су биле и да сједнемо као људи и договоримо се.
Mogao bih reći da sam nezainteresovan ali bih lagao, da sam zaintresovan do bola i tu bih lagao. U te Šehoviće ili Tomaševo nisam nikad bio i male su šanse da ću poći. Da je bio genocid, sumnjam, ali vjerujem da je bilo nevinih žrtava. Da je to bilo skoro sto godina unazad i tomi je jasno i da ne treba zaboraviti podržavam. Ali ovo magare iz Bosne koje želi da mi mijenja toponime po Crnoj Gori mi je počelo ići na xxxxx.
Kad ti Mustafa promjeniš ime i sjetiš se ko ti je bio predak, izviniš se zbog zločina koje su tvoje kolege napravili, vratiš Aja Sofiju u crkvu i skineš onaj Patriot sistem oko nje, pa kad mi namiriš 26 glava koje su te tvoje efendije posjekle, onda dođi da pričamo, Do tada su ti đžaba svi dogovori sa našim predsjednikom i premijerom i predsjednikom Skupštine moje zemlje.
A da se ti Ceriću prvo pokloniš u Sarajevu Markalama i ostalim stratištima, da pođeš do Srebrnice i napraviš tri naklona: jedan za nedužne, drugi za Aliju i treći za Klintona, ako ne znaš zašto ovu dvojicu, znaće oni… Da pođeš i do Račka malo, pa se onda povrati i dođi do Tomaševa ili đe li već… Ako ti ne znaš zašto u taj krug, zna cio pošteni svijet!
hoće kad dokažeš OD KAD ŽIVE u C. G. bošnjaci. ili ,, MNOGO MORGEN,,
Teško je govoriti o ovome, jer je nemoguće izbjeći zamku da povrijedimo nekoga kome je stradao neko blizak. Pijetet prema nevinim žrtvama je svakako obavezujući u ovome i neću da komentarišem, osim da Cerić, kao i njegovi saradnici po Crnoj Gori, poentira na nepoznatom terenu u istoriografiji. Da je inicirao naučni skup, na kojem bi nauka ukrstila koplja, pa da vidimo šta se to zaista zbilo u Šahovićima, da je našao bar riječ koja neće paliti vatru novih ubijanja, bio bih neizmjerno i ljudski zahvalan. Ovako… osjećam se poniženim i bijesnim, ali ću bilop kojim odgovorom povrijediti stvarne žrtve, a po tu cijenu ću ćutati.
Ceriću tebe neka je sram!
Danas je dan obilježavanja zločina u Šahovićima. Ali i dan ubijanja prave istine o cijelom događaju, koji je osuđen da se tumači kroz tekstove Šerba Rastodera, zlonamjerno, tendeciozno, politikantski i smišljeno plasirane da zločin koji se zbio izmjeste iz konteksta vremena i prostora, kao i da ga pretvore u „genocid“, što je za Cerića već fakat bez prava na sporenje. Bošnjaci se olako služe tim terminom, ali neka…
Šerbo nikada nije odgovorio na javne prozivke oko mutnih i nejasnih dokaza koje je iznosio u kvalifikacijama!
Mislim da bi efendija Cerić trebalo da traži da se Crna Gora preimenuje u Karadag, time bi sve ove zahtjeve ispunio bez posebne muke, a manje je posla…
„да Влада Црне Горе призна геноцид над Бошњацима и да се извине њиховим потомцима“ – Ovdje neko nekog zavitlava, u to vrijeme nije bilo ni „B“ od tzv.“Bošnjaka“, neka lijepo iznesu i jedan dokaz da su to bili „Bošnjaci“ s’obzirom da „Bošnjaci“ postoje tek od 1992-ge god. poslije Alijinog „kongresa“ muslimana.