Ако долази некаква руска помоћ, сувише споро путује!

Војни аналитичар Александар Радић сматра да „глобална игра“ која се ових дана одвија у Подгорици, може да створи слику Црне Горе пред савезницима са Запада као земље која је директно угрожена наступом Русије и да стога убрза њено приступање НАТО-у. Предсједник покрета „Не у рат не у НАТО“ Гојко Раичевић, истиче да протести нијесу везани за НАТО, већ за „давно укинуту слободу“, док Александар Дедовић из Алфа центра протесте ДФ-а, без обзира што је, како каже, сами почетак са својим декором и иконографијом одавао другачији утисак- тумачи искључиво као „социјалне“.

Министарство иностраних послова Русије, после разбијања протеста ДФ-а испред Скупштине, саопштило је да „укључивање Црне Горе у процес еуроатлантских интеграција не води њеној консолидацији и просперитету“, након чега су у јавности почеле да се појављују озбиљне оцјене (па и из САД) да протест ДФ-а финансијски подржавају групације из Русије, али и из Србије. Због руског и српског декора и обиљежја, као и повремене анти-НАТО реторике, која се могла чути на протестима, окупљања које је организовао ДФ све чешће се карактеришу као скуп који за искључиви циљ има да дестабилизује Црну Гору и онемогући њен пут у НАТО.

Организатори протеста из ДФ-а, међутим, експлицитно тврде да су „сами изнијели ове протесте истичући да је прича да их подржавају и финансирају Русија и странке у Србији најобичнија лаж“. Саговорници који су за Портал Аналитика говорили о овој тренутно веома деликатној теми, сматрају да догађаји који су се претходних дана одвијали у Подгорици, иако се над њима осјетио „руски утицај“, неће угрозити пут Црне Горе у НАТО, већ да ће можда изазвати и контра ефекат придобијајући при том неопредјељене грађане. Такође истичу, без обзира да ли су за или против учлањења у НАТО, да протести имају дјелимично и „социјални карактер“.

Војни аналитичар Александар Радић, казао је за Портал Аналитика да су „подгоричке улице биле мјесто гдје се преламала једна озбиљна глобална игра на релацији НАТО – Русија“. Он, ипак, сматра да то неће угрозити пут Црне Горе у НАТО. Напротив.- Присталице „теорије завјере“ ће свакако наћи довољно тога да укаже на присуство Русије, што је у неку руку и реално. Али са друге стране има и довољно доказа да кажете да оваква ситуација одговара Западу. Јер кад не постоји јасна подршка за чланство у НАТО од стране чланица, оно што се догодило у Подгорици даје прилику земљама, које желе да подрже улазак Црне Горе у НАТО, да ставе до знања да је Црна Гора угрожена и да је то ситуација због које треба подржати њено чланство – истиче Радић.

Он сматра да у земљама у којима је јавност подјељена по питању НАТО-а , када дође до кризе, „рапидно расте подршка за НАТО“.- Тако да, заправо, ово што се до сад дешавало могло би да створи слику пред савезницима са Запада као земље која је директно угрожена наступом Русије и да стога треба подржати њено приступање НАТО-у – сматра Радић.

Социјални протести који говоре о потреби чланства у НАТО

Директор Алфа центра, организације која подржава пут Црне Горе у НАТО, Александар Дедовић такође сматра да су дешавања у Подгорици у протеклим данима отворила „многе видике о потреби учлањења у НАТО“.- Сматрам да су протекла дешавања у вези са протестима, код великог броја грађана побудила озбиљније размишљање о чланству, као и отворила многе видике о потреби чланства у колективном систему безбједности. Не заборавимо да су се скоро сви помаци у реформама у одбрани, безбједности, обавјештајном сектору а првенствено у судству и тужиластву десили највише због притиска партнера казао је Дедовић за Портал Аналитика.

Дедовић протесте ДФ-а у Подгорици тумачи искључиво као „социјалне, чији је циљ да се квалитет живота у Црној Гори почне мијењати на боље“.-

Без обзира што је сами почетак са својим декором и иконографијом одавао другачији утисак, сматрам да се не ради о анти-НАТО протестима. Иако су се са постављене бине могли чути и анти-НАТО говори, то тумачим као реалан одраз стања у друштву и прилику да се у таквим наступима, пласирају различити ставови и покуша остварити утицај на окупљене и оне грађане који су пратили извјештаје са протеста – истиче Дедовић.

Он напомиње да је, с обзиром да је почетак протеста организовао ДФ који се јасно противи чланству у Алијанси, било за очекивати да ће се препознати архивирана иконографија.- И то је друга страна одмах употребила да покуша да скрене причу са социјалних тема и скоро успјела у томе да незадовољне грађане етикетира као анти-црногорске, анти-НАТО и антиевропске. Међутим, и реторика протеста је веома брзо прилагођена, а на интервенцију државе– протестима су се придружили и тако одговорили и грађани који Црну Гору виде као будућу чланицу НАТО-а – поручује Дедовић.

Русија подржава само режим

Предсједник покрета „Не у рат не у НАТО“ Гојко Раичевић подржао је протесте ДФ-а и у њима је учествовао и у својству новинара. На питање Портала Аналитика да ли су протести које је организовао ДФ анти-НАТО и да ли за циљ имају дестабилизацију Црне Горе, Раичевић је експлицитан – „протести нијесу везани за НАТО, како режим жели да пласира, већ за давно укинуту слободу“.– Да није у питању тако велики улог − сама слобода, ја бих се задовољио и с таквим резултатом који би ометао улазак Црне Горе у НАТО.

Желим да вјерујем да народ Црне Горе није изгубио потребу да жели слободу, прије свега другог. Ова реакција народа, очито, није везана за НАТО, како режим жели да пласира, већ за давно укинуту слободу. Двадесет дана на Немањиној обали, небитно какав неко имао суд о томе, изродило је потребу да човјек буде слободан. На оних двеста дужних метара булевара на Немањиној обали представљена је слобода и народ Црне Горе је осјетио да је слобода доступна – рекао је Раичевић за Портал Аналитика.

На питање да ли његову организацију или протесте ДФ-а подржава Русија било финансијски или логистички, Раичевић истиче „да Русија не даје значајну подршку нама, већ црногорском режиму“.- Зар треба подсјећати да је Руска Федерација међу првима признала референдумски резултат. Огромни руски капитал је, управо, након тога ушао у Црну Гору и помогао режиму у очувању дискриминаторског, мафиократског апарата. Званична Русија се брине за добробит наклоњеног јој народа таман колико су се бринули за свој народ у Украјини и на Балтику. То је мој доживљај. Тако, ако долази некаква помоћ, сувише споро путује. И да не останем недоречен, прихватићу руску помоћ уколико ми буде понуђена – поручио је Раичевић.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: