Атина: Ципрас нам је дао наду, желе да нам је одузму

Житељи Атине углавном подржавају одлуку владе о одржавању референдума о предложеном споразуму са повериоцима.

Тај споразум предвиђа додатне рестриктивне мере штење у замену за финансијску помоћ за спашавање привреде.

„Не верујем да је овај референдум од посебног значаја. Он само представља за Грке уобичајену промену демократије“, казала је после гласања једна Атињанка у изјави Тањуговом специјалном извештачу.

Она је подсетила да су у старој Грчкој референдуми одржавани често и да Грци воле демократију, независност и правду.

Премијер Алексис Ципрас је, према њеним речима, дао грађанима наду, коју сада поједине земље ЕУ покушавају Грцима да одузму.

Она је истакла да овај референдум не треба сматрати као гласање „против“ и „за“ Европу.

„Ми Грци волимо ЕУ и Европљане. Желимо уједињену Европу и евро као заједничку валуту. Овај референдум нема никакве везе са тим. Ми смо део Европе и не можемо замислити да будемо изван ње“, истакла је она, указујући да постоје покушаји да се то погрешно тумачи.

Један присталица Ципрасове „Сиризе“, који је у раним јутарњим сатима на гласање, оценио је да велика већина грађана Грчке подржава одбијање предлога међународних поверилаца.Он је изразио уверење да ће на референдму 70 одсто гласати са „Оxи“ (не), а 30 процената са „Наи“ (да).

Једна група младих Атињана изражава задовољство што се одржава референдум о овако важном питању.

Они истичу да је посебно за младе важно да су позвани да одлуче о примени неких мера у земљи.

„То је најдемократскији пут за грађане да одлучују о будућности. Посебно за нашу генерацију је важно да имамо могућност да одлучујемо о будућности која је пред нама“, казала је студенткиња.

Истовремено је рекла да не брине шта ће се десити од понедељка, већ да је важно да су се Грци пробудили и поново почели да траже демократију, равноправност, социјалну правду, законе који би заштитили већину људи, то јест сиромашне, а не богате.

„Не занима нас шта ће се десити од понедељка, јер шта год да се догоди знамо да смо јединствени“, нагласили су млади Грци. У Грчкој се данас око 10 милиона Грка изјашњава на референдуму, о предложеном споразуму са повериоцима, који предвиђа додатне рестриктивне мере штење у замену за финансијску помоћ за спашавање привреде.

Бирачка места отворена су јутрос нешто после седам сати по локалном времену, а грађани ће моћи да гласају до 19 сати.

Први прелиминарни резултати, како је најављено, биће објављени око 21 сат.

На референдуму право гласа има 9.855.029 бирача који ће се са „да“ (Наи) или „не“ (Оxи) изјашњавати на укупно 19.159 бирачких места широм Грчке.

Последњи пут Грци су на референдуму гласали пре 41 годину, 1974., када су одбацили обнављање монархије после пада хунте „црних пуковника“.

Одржавање референдума о споразуму са европским владама, Европском унијом (ЕУ) и Међународним монетарним фондом (ММФ), иницирао је грчки премијер Алексис Ципрас и гласање је организовано за само девет дана.

На референдуму питање гласи „Да ли да се прихвати нацрт споразума који је представила Европска комисија, Европска централна банка и Међународни монетарни фонд на састанку Еврогрупе 25. јуна и који се састоји од два документа а сачињава јединствен предлог? Први документ је насловљен Реформе за довршетак актуелног програма и после њега, а други Прелиминарна анализа одрживости дуга“.

Повериоци Грчке захтевају реформе у замену за продужење споразума о пакету помоћи до новембра, али је продужење одбијено, а програм помоћи окончан као што је планирано 30. јуна, након прошлонедељне пропасти преговора грчке владе и кредитора. Према подацима грчког Министарства финансија, укупан износ дуга Грчке на дан 1. април ове године, износио је 312,7 милијарди евра.

Знатан његов део – 184 милијарде, отпада на Европски фонд за финансијску стабилност (ЕФСФ) – 131 милијарду, као и на владе земаља еврозоне, укључујући Немачку, Француску, Естонију, Словачку.

Грчка је дужна и 27 милијарди евра Европској централној банци ЕЦБ и 21 милијарду ММФ.

Уочи референдума, објављени су резултати истраживања јавног мњења агенције Ипсос, по којима би 44 одсто грађана прихватило услове међународних кредитора, док се 43 одсто томе противи. Приближно 12 одсто грађана било је неопредељено.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: