Начертаније Викторије Нуланд: Како да Црна Гора остане амерички протекторат

Пише: Владимир Божовић

Тифон је у грчкој митологији застрашујуће биће велике снаге са стотину змијских глава на раменима. Из очију је избацивао ватру, а оглашавао се урлицима попут рике лава или лавежа паса. Отац је многих славних чудовишта као што су пси Ортар и троглави Кербер, Лернејска хидра и Химера.

За све који су у последње вријеме пратили неуротичне наступе Мила Ђукановића, нема дилеме Тифон је протоверзија Војиславе Коштунице. Тачније, некадашњи лидер ДСС-а је унапријеђена реинкарнација овог митолошког чудовишта, претходно укрштена са Фениксом. Талентовани писци епске фантастике сигурно неће пропустити изазов коначног обрачуна Звери из Растока и Тифона из Коштунића.

Ко год је за тренутак помислио да је Ђукановићева изјава о Коштуници израз потпуног психичког растројства, остао је затечен његовим наредним “открићем”. Наиме, вишеструки премијер-повратник је током једне ТВ емисије, у посебном набоју прозорљивости, објелоданио како руски тенкови камуфлирани разнобојним опозиционим шаторима злокобно гргоље на Булевару Светог Петра Цетињског.

Стари војно-политички принцип каже да руски тенк који лагано “кашљуца” у првом чину, мора нешто да згази у последњем. У опсесивном сценарију Мила Ђукановића, руски тенкови би, потпомогнути домаћом пјешадијом, након окршаја са самозапаљивим борбеним оклопним возилом (СБОВ) црногорске полиције, лако прегазили стратешку коту Горицу Ц.

Друже НАТО, ми ти се кунемо

Тако би се окончала тродеценијска трагедија, јер Москва (покајничким) сузама не вјерује. Недуго након поменуте ТВ емисије, руски МИД је родитељски осјећајно изразио наду да ће код Мила Ђукановића превладати здрав разум. Ипак, изгледа да су одоцнили. Ђукановић је у међувремену јавно сахранио офуцану парадигму завјере Ватикан-Вашингтон-Сорош, и замијенио је асиметричним троуглом Београд-Москва-Коштуница. Објаснио, рекла би омладина.

Тренутно, Милу је врло озбиљан проблем то што се његова видна и нестишљива растројеност сецира у профајлерским депешама америчке амбасаде. Амери су разумјели да је повишена енергија протеста заправо одговор на референдумску подјелу за и против Мила Ђукановића, те да је страна ”против” у озбиљној предности.

До јуче је била утопија, али данас скуп Ђукановићевих противника дјелује прилично компактно и одлучно. Ујединили су их шатор, пендрек, сузавац, а богами и оно прасе. Пардон, Тhе Прасе. Иницијација обједињавања је извршена када су хиљаде демонстраната прогутале сате режимске пропаганде састављене од сладострасних слика на којима се лијено обртало Прасе. Док се Прасе окретало у мраку режимских медија, окренула се и политичка игра. Тог 24. октобра, народ је, напуцан холестеролом, подригнуо у лице мафијашкој хорди и на стартни пуцањ Војислава Тифон Коштунице лавовски загрмио ”Мило, НАТО подржаваоче!”.

У шкрипући зарђалој, информеровској пропаганди, Прасе је требало да растјера са сцене протеста ”заблудјеле” Црногорце и Бошњаке, а да Срби (опет) остану сами, и онако утучени одгуслају трагични десетерац о још једној велеиздаји. Међутим! Сем што је разбило вишенедјељну цензуру режимских медија, Прасе је распршило тјескобу српске аутоцензуре. Хвала Барској Србадији!

Просто, дође онај тренутак кад из утробе земље прокуља нови историјски ток. И то нико не може зауставити. Ни бриселски НАТО жреци, а камоли шатиране бубашвабе и гротескни полицијски киборзи, „sponsored by“ Сај(о) Калић.

Очигледно је да ће Американци отрести Ђукановића. Одавно већ раде на попуни, обликовању и утезању нове гарнитуре власти црногорском Тиму Б на челу са Кривокапићем. У рјечнику политички некоректних израза ћете наћи: Тим Б скуп -вашингтонских пудлица који се састоји од неколико политичких партија, појединих НВО и митолошких бића која се саморекламирају као „независни интелектуалци”.

Улога опозиционог тима Б

Уз свесрдну подршку Вашингтона, Тим Б мора да преузме Ђукановићеве инсигније неформалне моћи. То је најтежи, али неопходан услов како би се бирократско бирачко језгро ДПС-а прелило новом политичком власнику. Ова чиновничка популација са повезаним лицима тежи око 20 одсто бирачког тијела. Тако би, уз агесивнију изборну кампању, гласове националних мањина, ефекте Д’ Онтовог количника и нешто сопствене снаге, Тим Б дошао до границе апсолуте већине.

Ко чини то бирократско, чиновничко језгро ДПС-а? Знате, ради се о оним људима у Црној Гори који усвајају ”идеологију” на главним одборима, путем цедуљица, СМС-ом, шаптачким разговором ”у четири ока”… На крају сваког новог идеолошког ”ажурирања” рефлексно подижу обрве и исколачених очију убјеђују околину да се заправо никад нису мијењали. Једини проблем им прави она тек одбачена ”кошуљица” уваљана у свјежим сјећањима и хладном презиру.

Тим Б има кључни задатак – да након промјене власти сачува кључне тековине владавине Мила Ђукановића. Прије и изнад свега, Црна Гора мора наставити државни живот као амерички протекторат. С тим у вези, морају остати нетакнути институционални механизми репресије и апартхејда над српским народом, српском језичком заједницом и СПЦ, као чврстом гаранцијом да се Русија овдје не може (опет) усидрити.

Док је Кривокапићу то сасвим природно стање, остатак Тима Б, на повремене ”провокације” о дискриминацији грађана, ако и осјећа какву нелагоду, има спремну ону ужасно покварену мантру: Нећемо подјеле, већ пуне фрижидере. Наравно, сврха фрижидера у овој подлости је да се испријечи испред позива за равноправност, у ситуацији кад су све “подјеле” бетониране на штету једног народа. Жељени друштвени образац Тима Б је онај у којем је Пилипенда протјеран из обавезне лектире и морално-вриједносног система, па се тиме фрижидер природно намеће као центар ”духовног” живота. Практично, то значи да би све важније процесе у животу друштва контролисали трговци паштетама.

Једини ”проблемчић” за пуну реализацију овог Начертанија Викторије Fuck ЕU Нуланд у Црној Гори је скоро неухватљиви политички такт ДФ-а који засад спроводи чудесно успјешну комбинацију хазардерске и аикидо политике. Уз мало среће и неког свјежијег геополитичког вјетрића, можда онај сузавац 24. октобра буде романтични симбол (немогуће) побједе народног хтијења над планетарном технократском аждајом.

Аутор текста је Предсједник Извршног одбора Матице српске у Црној Гори и професор на ПМФ-у.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: