Нацистички ветерани одржали параду у Летонији

Ветерани из Летоније који су се борили на страни нацистичке Њемачке против Совјета у Другом свјетском рату одржали су данас контроверзну параду у Риги поводом обележавања годишњице једне битке из 1944. године.

Око 1.500 људи учествовало је у паради у Старом граду у Риги уз присуство великог броја полицајаца, изјавио је замјеник шефа полиције Артис Велс.

Антифашистичке групе треба да одрже своје демонстрације после завршетка параде, у складу са договором који су постигли са полицијом, преноси АФП.

Ветерани Летонске легије одржавали су параду у Риги сваког 16. марта од окончања совјетске владавине 1991. Тог датума се обиљежава неуспјела битка из 1944. године против совјетске Црвене армије, што је омогућило скоро пола вијека совјетске окупације у Летонији.

Јеврејске организације, Москва и велика руска заједница у Летонији, који чине четвртину од два милиона становника те земље, сматрају ову параду величањем нацизма зато што је Легијом, која је основана 1943. године, командовао њемачки Вафен С С (борбени С С одред).

 Ефраим Зуроф из Симон Визентал центра рекао је да је парада „једна велика лаж“ и „извртање историје“.

 „У Летонској легији је било људи који су учествовали у масовном убијању Јевреја. И они су хероји нове Летоније?“, запитао се Зуроф.

Међутим ветерани тврде да су покушавали да одбране своју малу домовину од совјетске окупације.

„Чланови Легије нису хтели повратак совјетске окупације и сматрали су да чине исправну ствар“, рекао је 81-годишњи Јанис Лусис, додајући да је његов брат био члан.

 У Легији је било око 140.000 Летонаца, а трећина њих је страдала у борби или у совјетском заробљеништву.

Дугих 130.000 Летонаца су били на страни Совјета и скоро четвртина њих је погинула, углавном у сукобина са сународницима из Легије.

Москва је заузела Летонију према споразуму са Берлином из 1939. године, а касније је депортовала 15.000 Летонаца у Сибир.

Њемачка је протјерала Црвену армију када је погазила споразум и извршила инвазију на Совјетски Савез 1941. године.

Неки Летонци су поздравили нацисте као ослободиоце, али су они завели своју врсту терора и уз помоћ домаћих колаборациониста убили 70.000 од укупно 85.000 Јевреја који су живели у тој земљи.

Совјети су поново заузели Ригу у октобру 1944. и остали су ту до распада комунистичког Совјетског Савеза 1991.године.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: