Њујорк тајмс: Пентагон би новинарство и шпијунирање у исти кош

Нови приручник Пентагона укључује смернице о третману новинара који извештавају о оружаним сукобима које би, уколико буду примењене, угрозиле слободу штампе, а посао новинара учиниле опаснијим, тежим и подложним цензури, пише данас Њујорк тајмс и позива на хитно уклањање тих смерница.

Лист износи да приручник америчког министарства одбране упозорава да „извештавање о војним операцијама може бити веома слично прикупљању обавештајних података па чак и шпијунирању“, па се новинари позивају да „делују отворено и уз дозволу релевантних власти.“

Такође се наводи да ће владе можда морати да цензуришу рад новинара или да предузимају друге безбедносне мере како новинари не би откривали осетљиве информације непријатељу.

„Дозволити коришћење овог документа као смерница командантима, владиним адвокатима и функционерима других земаља би нанело велике штете слободи штампе“, оцењује Њујорк тајмс у уводнику.

Ауторитарни лидери широм света би, како лист указује, могли указати на приручник као аргумент да је њихов деспотски третман новинара, укључујући америчке новинаре, у складу са стандардима које су поставиле САД.

На питање у којим би случајевима новинар могао уместо као цивил бити означен као „непривилеговани припадник зараћене стране“ као што приручник предвиђа, један виши функционер Пентагона је указао на убиство авганистанског војног команданта Ахмада Шаха Масуда у септембру 2001. године, што је како пише Њујорк тајмс „скандалозно“ будући да су Масуда убиле особе које су се представљале као телевизијски новинари, сакривши ескплозив у камерама, док у ствари нису били новинари.

Њујоршки дневник оцењује да је аргумент који се износи у приручнику да се извештавање може окарактерисати као учешће у непријатељству – смешно. Војни функционери би могли злоупотребити ту непрецизно срочену дефиницију да цензуришу или чак претворе новинаре у мету, наводи лист.

„Сугестија да новинари који извештавају о рату треба да делују само уз дозволу ‘релaвантних власти,’ или ризикују да буду сматрани за шпијуне, подједнако је бизарна“, указује лист, подсећајући да су новинари морали да кришом прелазе границе и излажу се великој опасности како би извештавали о недавним ратовима, укључујући рат у Либији 2011. године или рат у Сирији.

То што Пентагон ставља шпијунажу и новинарство у исти кош храни пропаганду ауторитарних влада. Египат је, на пример, покушао да дискредитује рад западних новинара, инсинуирајући да су многи од њих шпијуни, наводи лист.

Према Њујорк тајмсу, генерална тврдња да ће рад новинара можда моћи да буде цензурисан како не би открио осетљиве информације непријатељу, још је више узнемиравајућа и у супротности са америчким уставом и законом, док земљама које стално примењују цензуру нуди згодан изговор.

У уводнику се износи да је представник Савета за националу безбедност одбио да каже да ли је Бела кућа допринела или подржала приручник и наводи да је по подацима невладног Комитета за заштиту новинара од 61 новинара који су погинули прошле године 59 одсто погинуло извештавајући са ратишта.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: