Пророковић: Протести ДФ-а разбијају комплексе, НАТО кампања доживјела пораз

Протести које организује ДФ  су почетак развејавања страха и разбијања многих комплекса у Црној Гори. Рекао сам Санди Рашковић-Ивић да слику Мила Ђукановића постави изнад радног стола, јер је подигао углед ДСС-а, означавајући га покровитељом дешавања у Црној Гори, каже у интервјуу за ИН4С др Душан Пророковић, политички аналитичар, директор Центра за Стратешке алтернативе и предсједник Политичког савјета Демократске странке Србије. 

Саговорник нашег портала оцјењује да је након кампање власти за улазак Црне Горе у НАТО која је вођена, огромних средстава која су уложена и разних других механизама који могу бити искоришћени како би се резултат додатно нашминкао, јасно да већина у Црној Гори за тако нешто не постоји.

„То је велики пораз не само власти, већ политике која се у Црној Гори води цијелу деценију, а која је требало да резултира уласком у НАТО. Па због тога су признали и Косово, и увели санкције Русији. Са друге стране, улазак у НАТО је толико крупно питање, да оно мора бити постављено на референдуму„, каже Пророковић, уз напомену да ће многе ствари бити јасније након писма Андрије Мандића амбасдорима НАТО-држава.

Господине Пророковићу, да ли ли пратите протесте Демократског фронта у Црној Гори и како гледате на захтјеве тог политицког савеза, који тражи оставку формирање прелазне Владе која би прпипремила услове за прве фер и поштене изборе и расписивање избора за прољеће наредне године? 

• Чуо сам се са пријатељима из Подгорице, протесте пратим, наравно, мада током јесени, због обавеза и посла, више времена проводим у иностранству него у Србији. Потписао сам и писмо којим су се јавне личности из Србије обратиле нашим властима и тражиле да се догађајима у Подгорици посвети већа пажња. Не видим ништа спорно у организовању мирних протеста, то је легитимно демократско право.

Иначе, везано за протесте желим да истакнем двије ствари. Прво, цијела Европа је у превирању. Европске земље имају системски проблем, неке од њих су потпуно паралисане и у политичком и у економском смислу. Можда се то највише односи на источни дио континента. Матрица која је промовисана као добитна комбинација у последњих четврт вијека више не доноси резултат. Чланство у ЕУ, пре тога улазак у НАТО, прихватање свих западних вриједности, од либерализације тржишта до геј-парада, приче о копенхагеншким критеријумима и евроинтеграцијама више не рјешавају проблеме који се нагломилавају.

Чак напротив, такво, беспоговорно прихватање свега што се намеће из Брисела само производи нове проблеме. Европске земље морају дефинисати нове развојне парадигме, реформисати сопствене политичке и економске системе, геополитички се позиционирати на сасвим другачији начин. То је највидљивије у одлукама које, на примјер, доносе Виктор Орбан у Мађарској и Роберт Фицо у Словачкој, али се показало и током недавно одржаних предсједничких избора у Пољској. Пут којим иду југословенске земље није пут рјешења, већ пут нових проблема. У овом политичком оквиру нема развоја и због тога би до протеста дошло прије или касније. 

Лествица, када је ријеч о протестима Демократског фронта,  је високо постављена. Међутим, то и не мора бити тако трагично. Режими који дуго трају, најчешће се послије неког времена одржавају више ослањајући се на страх грађана, него на легитимитет који црпе са неке друге стране. Ови протести су почетак развејавања страха и разбијања многих комплекса у Црној Гори. Да сам на мјесту организатора, ја бих се више фокусирао на трећи захтев – организовање фер избора по демократским стандардима, а како ће се до избора доћи, то је друга прича.

Како страх буде копнио, тако се могу отварати разни путеви за долазак до циља. И за Црну Гору, али и за Србију је од велике важности да све прође мирно и да се рјешења траже у политичком оквиру. Да не буде насиља, употребе силе, било какве радикализације у наредном периоду“.

ДФ-ове протесте подржава и СНП, као и Бошњачка демократска заједница, један број независних посланика, слободних интелектуалаца и бројне невладине организације. Власт у Црној Гори као покровитеља протеста види Демократску странку Србије, која је уз Двери, Трећу Србију и још неколико десничарских  организација међу ријеткима из Србије јавно  подржала  захтјеве ДФ-а. Узгред, режимски медији означили су Владимира Добросављевића, савјетника Андрије Мандића као гуруа протеста и странца са „специјалним задацима“ . Молимо за коментар.

• Санди Рашковић-Ивић сам послао смс поруку да окачи слику Мила Ђукановића изнад радног стола. Из депеша „Викиликса“, али и из бројних прича које се могу чути у београдској политичкој чаршији, је јасно да је 2008. године послије свргавања Војислава Коштунице са власти, у двије велике земље донијета одлука да се ДСС једноставно сахрани.

То је цијена коју ДСС мора да плати због свог оштрог супротстављања Западу од 2006. године. Сада, имао је ДСС и шансе да се одбрани, али то је друга прича. Због односа неких западних центара моћи приступ централним медијима у Србији је ДСС-у једноставно забрањен. Та странка се игнорише, о њој се говори са пола уста. Због тога је ДСС у великим проблемима, принуђен да се ослања на алтернативне изворе информисања како би се представљао бирачима.

И онда једном својом изјавом Мило Ђукановић врати ДСС, макар на неколико дана, у централне информативне емисије. И још се стекне утисак како је Влада Добросављевић српски Че Гевара који је отишао по задатку да руши режим у Подгорици. Подигло је то углед ДСС-у, мада колико знам, томе се у странци нико није надао“.

Власт у Београду се не оглашава поводом протеста у Црној Гори, упркос чињеници да су у најтежем положају Срби, над којима је дискриминација најизраженија, а и једина српска парламентарна странка (Нова српска демократија) је најјачи конституент ДФ-а као организатора. Како на то гледате?

• Од власти у Београду се више не може ни очекивати. Са једне стране, мислим да су политичке странке у Србији добро научиле лекцију из претходне двије деценије и да ће гледати да одржавају колико је могуће добре односе са сваком влашћу у Подгорици. Да ли ће српска власт истовремено радити и са другим странама у Црној Гори, то је друга прича. Стратешки интерес Србије је да има добре односе са Црном Гором и због тога ће се од стране Београда много тога толерисати и Милу Ђукановићу и онима који ће доћи послије њега.

Нешто се у погледу изјвештавња о протестима од стране државних медија промијенило последњих дана, па се тражи баланс у тим прилозима и коментарима који се приказују. Са друге стране, изгледа да и власти у Србији зазиру од могућих протеста, па не би да се вирус пренесе у Београд. Као што напоменух, цијела Европа је у превирању и прије или касније може доћи и до организовања масовних протеста у Београду. Око чега? Много је тема и питања због којих се то може десити. Вјероватно је да Александар Вучић размишља о расписивању пријевремених избора и због тога: да би отворио вентил да се кроз изборну капмању испусти акумулирано незадовољство грађана. Иначе, примјетна је била и извјесна дистанца према протестима у Подгорици и код низа других људи и организација у Београду. Није то случај само са властима. Углавном се говорило: дајте да видимо шта су њихови циљеви, па ћемо се онда према томе опредијелити. Знате, Србима је доста један 5. октобар. Мислим да ће многе ствари бити јасније послије писма Андрије Мандића амбасдорима НАТО-држава.

Власт у Подгорици вјерује да је Црна Гора пред вратима НАТО-а. У сриједу и четвртак (14. и 15. октобра) овдје ће боравити генсек НАТО-а Јенс Столтенберг, а премијер Ђукановић вјерује да ће позивница за чланство у Алијанси стићи до краја године. Режим је објелоданио опредјељење да се о уласку у Алијансу гласа у парламенту а не на референдуму, иако све анкете, укључујући и режимске, говоре да је убедљива већина грађана против уласка у НАТО. Најављени су и протести против доласка Столтенберга. Како све то коментаришете?

• Столтенберг долази, али се он поштено избрукао последњих мјесеци око Украјине и Сирије и показао да баш умије да промаши у процјенама. Да су ово нека друга времена, када је НАТО био далеко озбиљнији и организованији, долазак генсека у једну земљу би значио да је посао завршен. Ипак, из више извора се могло чути да код неких чланица НАТО постоје и даље извјесне резерве око пријема Црне Горе, прије свега због тога што се Русија противи даљем ширењу НАТО-а. Европа не може без Русије и актуелна позиција ЕУ према Москви је дугорочно неодржива. Сада, и у ЕУ и у НАТО постоје те двије струје, „струја рата“ и „струја мира“, које различито гледају на Русију.

У тој „струји рата“ не само да се инсистира на убрзаном пријему балканских држава у НАТО, већ се све гласније спомиње да против Русије треба отворити нови фронт у Молдавији. Столтенбергов долазак је важан за власти у Црној Гори, али је једнако важан и за вршење новог притиска на „струју мира“ у НАТО. Што се Црне Горе тиче, са једне стране, све што се дешава само показује слабост позиције и политике црногорских власти. Након кампање која је вођења, огромних средстава која су уложена и разних других механизама који могу бити искоришћени како би се резултат додатно нашминкао, јасно је да већина у Црној Гори за тако нешто не постоји.

То је велики пораз не само власти, већ политике која се у Црној Гори води цијелу деценију, а која је требало да резултира уласком у НАТО. Па због тога су признали и Косово, и увели санкције Русији. Са друге стране, улазак у НАТО је толико крупно питање, да оно мора бити постављено на референдуму.

Референдуме су о томе организовале и неке друге државе, у којима није било тако оштрих подјела. Најпаметније би било одложити ту ствар, пролонгирати све и наћи частан излаз из овакве ситуације. Још једна поларизација у Црној Гори се неће добро одразити на стабилност државе. Исувише је Црна Гора мала за толико подјела и несугласица. Нажалост, у таквим приликама никада не профитирају они  којима је до Црне Горе у било ком погледу стало. Већ неки други. На подјелама у Црној Гори профитираће други и то врло брзо. Мада, од када је почела кампања за улазак у НАТО постављам себи питање: зашто би Милу Ђукановићу било у интересу да уведе Црну Гору у НАТО? Послије тога, он Западу више неће требати. То је последњи посао који им може завршити. Ваљда ћу следећих мјесеци добити одговор на то питање.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: