Први Србин који је опловио свијет
1 min read
Бока Которска вјековима је давала славне морепловце, не толико славне да би задивили свијет, јер су српске државничке амбиције увијек биле подаље од мора, за разлику од других медитеранских земаља које је управо Медитеран уздигао и цивилизацијски прославио.
Марко Мартиновић из Пераста, учитељ руских помораца у доба Петра Великог, 1698. г, детаљ
Први Србин који је опловио свијет био је Стеван Вукотић из Грбља – плодног земљоуза између Котора и Будве. Као навигациони официр подвигом се прославио на руском ратном броду „Предпријатије“, малом тројарболном једрењаку са 24 топа, изграђеном у Петрограду.
Брод је на путовање око свијета кренуо у прољеће 1823. г. из Кронштата. Прешао је Балтичко море, свратио у Копенхаген, Портсмут, пребродио Атлантик, свратио у Рио де Жанеиро, опловио рт Хорн, обрео се у заливу и граду Концепсион на чилеанској обали, навигавао Пацификом кроз архипелаг Туамоту и свратио у Петропавловск на Камчатки; потом је кренуо до острва Сита на обали јужне Аљаске, затим у Сан Франциско, Калифорнију, па преко Пацифика на Хавајска острва, Микронезију, Филипине, да би прешавши у Индијски океан опловио рт Добре наде, свратио на острво Св. Јелена, прешао Атлантик, затим поново у Портсмут, Копенхаген и срећно се – ах! – 1826. године вратио у полазну луку…
Брод је у Кронштату дочекан са највећим почастима.
Све је вријеме пловио у научне сврхе, са 145 чланова посаде, међу којима је било стручњака природњака, астронома, физичара, метеоролога, један љекар и један свештеник.
Млад, здрав и снажан, Стеван Вукотић, официр и сада циркумнавигатор, одликован је орденом Св. Ане III реда и новчаном наградом коју је примао сваке године, до смрти.
Након што је опловио свијет, постао је командант јахте „Голубка“. Пловио је са гардемаринима и предавао им наутику и друге поморске предмете. Умро је ипак млад, 1833. г, у чину капетан-лајтнанта, у 33 години живота.
Степан Михаилович Вукотич, знан под тим именом међу Русима, тек је један из плејаде Бокеља који су уписани у историју руског поморства. Матија Змајевић био је адмирал руске Балтичке флоте, гроф Марко Војновић адмирал руске Црноморске флоте, па гроф Никола Војновић, контраадмирал Никола Вукотић, вицеадмирал Петар Вукотић… и друга плаво-бијела имена од респекта.
Ваља казати да се много више од Стевана Вукотића помиње Иво Визин, Бокељ са Прчања, за кога се везује атрибут: „први Јужни Словен који је опловио свијет“. Истина је. Иво Визин био је први Словен који је на свом броду, брику „Сплендидо“, опловио свијет, од 1852. до 1859. Учинио је то 33 године послије Вукотића, који је свијет опловио 33 године прије Визина, на руском ратном броду.
Слава им обојици, јер су обојица били први.
Догодине на мору, може да постане државнички, не само сезонски поздрав.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
srbi su hrvatskog porijekla
https://www.facebook.com/priznajem.HRVATsam/posts/186257404902699
I ti si porijeklom grbljanin…
Dje ga je Jole Bilecanin DALLA Przagno da nma reche
koja je cuvena formula..: kako nakalemiti Ercegovca- Eru pa josh uz to priglupa
da potljane Lacman tj katolik koji se sluzi iskljucivo kotorskom TALIJANSTINOM u pismu/govoru..?! 🙂
SLAVA PETRU VUKOTICU i NIKOLI VUKOTICU
https://youtu.be/fL53a3KUMuE
Наравно у Тивту нити једној улици није дато име Стевана Вукотића или капетана Стевана Вукотића, јер је он ипак професионалну каријеру завршио као капетан. Нема ни улица са именима грофа Николе Војновића, контраадмирала Николе Вукотића, вицеадмирала Петра Вукотића и осталих важних личности из историје који су рођени у Боки а чија се имена везана за српски национални идентитет и за православну вјеру.
Зато у Тивту имамо шеталиште, у централном дијелу града са именом капетана Марка Крстовића и шеталиште, такође у централном дијелу града, са именом капетана Ива Визина. У граду је и једна улица именована по Луки Томановићу, вајару са овог простора.
За капетана Марка Крстовића се на интернету може наћи толико да је био градоначелник Тивта када је аустроугарској уступљен централни дио градске обале за подизање аустроугарске војне базе.
Дакле када је у питању давање имена улицама и шеталиштима у Тивту по личностима које су са простора Боке, онда се бирају имена која су везана за исповједање римокатоличке вјере, а ово између осталог због тога јер је у свијести грађана или пролазника лакше прузроковати везивање ових имена за хрватски или несрпски национални идентитет.
гроф Никола Војновић, капетан 2. ранга Руске царске флоте. Одликован је орденом Св. Георгија IV степена „за изузетне подвиге приликом побједе над турском флотом 1788. код Очакова“ и златним мачем за заузимање Очакова, турске тврђаве на ушћу Дњепра у Црно море. Током Средоземног похода руске ескадре под командом адмирала Ушакова, Никола Војновић је учествовао у заузимању Крфа, а касније, у јулу 1799, командовао је одредом бродова који се састојао се од 4 фрегате, корвете и 2 помоћна брода, који је под блокадом држао Анкону, при чему је десантом, уз подршку бродске артиљерије, заузео два утврђења близу Анконе. За ово је одликован орденом Свете Ане III степена. По мом виђењу ово су већи подвизи или значајнија дјела од опловљавања свијета Ива Визина, да не помињем уступање Тиватске обале од стране Марка Крстовића за подизање аустроугарске војне базе.
Вицеадмирал Петар Вукотић из Грбља, током Кримског рата (1853-1856) заповедник једног одреда бродова из састава Црноморске флоте који се борио код источних обала Црног мора, после рата постављен 1857. за војног губернатора Севастопоља и на тој дужности је остао до упокојења 1862. године.
Контраадмирал Никола Вукотић из Грбља, учесник одбране Севастопоља од Енглеза и њихових савезника Француза и Турака током Кримског рата.
По мом виђењу и вицеадмирал Петар Вукотић и контраадмирал Никола Вукотић су такође прославили име Боке и учинили га познатим по дјелима која су већа и од опловљавања свијета и од подизања вајарских скулптура партизанима и да не спомињемо уступање земљишта аустроугарској војсци.
Који други закључак извести него да је онај ко је брао имена, од поменутих која су изабрана, и који је затворио очи да не би видио имена поменутих Срба Бокеља православних, имао жељу за затирањем српског и православног имена у Тивту?
Ово је извода из моје овогодишње честитке пријатељима!
Ево шта мудри Вук пише 1849. године: „У цијелој Боки има око 33.000 душа све правијех Срба какви и гдје могу бити! Једна четврт од овога биће Закона Римскога, а остало је све Грчкога…У (моме) Рисну има само једна кућа Закона Римскога…У Боки се рече да није Ришњана и Кривошијана , Бока би харач Турцима плаћала….Сви су Црногорци Славени српске гране Грчкога закона“…Срце ме боли када видим како је данас у Црној Гори! Прогони се све што носи српски предзнак, укида се српска азбука, ћирилице нема – ни на видику, правопис је измјењен, додана су два измишљена до сада непозната слова, … ко извјеси српски барјак на кућу – иде на робију. А робијашница СПУЖ је ионако препуна! (највише је робијаша из некада славне српске породице Маровића!). Из Вукових ријечи, објављених у књизи „Црна Гора и Бока Которска“, јасно видите да је тада у Боки живио само српски народ, али двије вјере – православне и католичке. И данас у Боки има двоструко више православних него католичких цркава!
Mihailo, „Сви су Црногорци Славени српске гране Грчкога закона“ Jasno pise da su Crnogorci Slaveni (a ne Srbi) a „sprke grane grckoga zakona“ se odnosi na Pravoslavlje. Dakle nije tesko zakljuciti kako su Slaveni postali „Srbi“.
I sto bi sa „Srbima katolicke vjere“? Dje nestadose?
Nazalost Vukotica nema u Bratesecice -Grbalj vise,nema ni Grebeljanovica,ali su svojim djelima ispisali istoriju Srba i to zauvjek i nezaboravno,,ima drugih danas koji pisu neku novu istoriju,ali ce biti zaboravljeni pa da u svako naredno koljene budu ilmali po devet sinova a svi oni ponovo devet na devet.
Pominjanjem raznih imena u Boki svih a ljudi iz Grblja manje to je uobicajena praksa i obaveza,ali nemari ,vazno je da Grbljani tu zive i postoje kao svjedoce o zivljenju Srba na obalama Jadrana od pamtivijeka,e sada sto pojedini se stide svog porijekla koje takodje vodi iz blize okoline je stvar licne prirode,mada svi sazisgurno ne.
Boka je privlacna i danas kao sto je bila kroz istoriju,ali i dosta „opasna“ uvjek je bila puna nekih zamki koje su bile uslov zivljenja ovdje ,nekada su te uslove postavljali okupatori a dans domaci umisljeni vlastodrsci,koji tako misleci da su i oni samozvani Bokelji(licno taj naziv za sebe nikad ne prihvacam nego Juzni Srbin) i odredjuju pravim Bokeljima istoriju SVECE i na kraju naciju i drzavu.Mnogi su ovuda prosli i ponesto ostavili ,medjutim to sto su ostvili treba da neko i prihvati,sto se i danas vidi ,kao u spomenicima kulture i nacinom zivota.
Sadasnja vlast ce ostanuti zapamcena kao i u citavoj Crnoj Gori poznata kao cunami u meteoroologiji,koja je sve opustosila i unistila ,radi licne koristi i bogatsva,mozda su im slicni ili po nacinu kao su unistavali samo gusari iz Ulcinja koji su bili arapsog porijekla.
Imena onih koji su ostali zapisani kao slavni ostace zapisana i u buducnosti i u Boki kao istoriske poznate licnosti ne samo Boke nego i sire.O njima se malo pisalo ali se ipak nijesu zaboravili,da li sto su stvarno bili veliki pa se njihovi podvizi nijesu mogli zaboraviti,iako se htjelo,ili sto postoje ljudi poput sada Nikole a prijed njega i mnogi drugi koji podsjecaju na tu istoriju,i jedno i drugo,jer istoriju treba i pisati i uciti,ali je ne treba silovati,jer to tada nije istorija nego nesto drugo.
Hvala Nikoli Malovicu sto pise i podsjeca na istoriske licnosti ovga dijel Jadrana gdje su od pamtivijeka zivjeli Srbi a i u buducnosti ce takodje, sa svim drugima koji hoce ,mjesta ima dovoljno za sve,a kako ce ko ostati zapisan u istoriji je stvar svakoga pojedinacno.