Кад Влада прича о поштењу: Животна судбина Катнића зависи од предмета „државни удар“ (ВИДЕО)

Животна судбина Катнића зависи од предмета „државни удар“, изјавио је предсједник Црне Горе Филип Вујановић у интервјуу за ТВ Пинк. Вујановић, који и сам на својој предсједничкој столици сједи након што је нелегално „отео“ изборе свом кандидату Миодрагу Лекићу (сви се сјећамо како га премијер силом гура пред микрофон, чак је и њему било непријатно), ипак је слично Катнићу говорио о „страшном ризику“ те нагласио да је „државни удар“ најважнији предмет у историји црногорског правосуђа још од независности.

Управо сте поменули да је истрага показала да су руски националисти, тачније двојица чланова војно-обавјештајне службе главни организатори планирних напада; истрага је показала и да је један члан криминалне организације из структуре Демократског фронта, је ли Вас изненадила та чињеница?, питала је водитељка ТВ Пинк.

„Ја се не бих изјашњавао нити о једном персоналитету, јер би то било у супротности са оним што сам претходно казао. Не желим да се бавим било каквим оцјенама, нити анализама предмета које излази из оквира што је и очекивање специјалног тужилаштва и правосудних органа, да се са врха државе дају оцјене које могу да утичу на ток и исход поступка,“ казао је Вујановић очигледно сасвим заборављајући да је одлазећи премијер Мило Ђукановић донио пресуду без пресуде, означивши терористима људе за које није нађено ни оружје нити икакав други доказ, али и опозицију која не жели са њим да формира владу. 

Предсједник Црне Горе нагласио је да је ово предмет „који је сасвим сигурно међу најзначајнијима у историји црногорског правосуђа, свакако најзначајнији након независности Црне Горе, који по себи носи посебну одговорност, који захтијева високопрофесионалан однос и сарадњу са свима, и са органима Србије и Русије. У ДПС маниру, он је избјегавао да одговори питање тако што је трошио вријеме за одговор понављајући још једном исту причу, а затим наставио слично специјалном тужиоцу:

„Црна Гора је показала да је сачувала своје грађанство од страшног ризика, да је у стању да заштити своје вриједности и своју државу, да је озбиљна држава која ће бити поуздан члан и НАТО-а и ЕУ и да можемо и у томе бити примјер и у овом времену у којем тероризам представља глобалну опасност, у коме се ви сусрећете са тероризмом у свим државама, у коме државе са значајним и снажним инфраструктурама посвећују све да би се тероризам савладао и у коме нема савладавања тероризма без заједничке сарадње свих“.

О ризику или како је то назвао Миливоје Катнић „незапамћеном крвопролићу“ о којем му је постављено питање није детаљисао а избјегао је и да одговори да питање о ДФ-у и њиховој наводној умијешаности, оптужби која покушава да им се накачи од првог дана.

Говорећи о тероризму и како је Црна Гора примjер борбе против њега, предсједнику Вујановићу је измакла из вида чињеница да се терористички напади у Европи дешавају управо у оним земљама које су слале своје војнике у Либију, Ирак, Авганистан и које извлаче силан профит у нафти, дроги али и културним драгоцјеностима жртвујући томе цијеле народе. Дотичући се НАТО-а заборавио је да његова министарка одбране, током свом гостовања у Бриселу, није знала ништа о терористичким нападима а њено министарство је, поред МУП-а, надлежно да брине о безбједности грађана. Остаје чињеница, мимо његове хвале, да се никакве безбједносне службе нису састале да договоре заједничку акцију те је управо та лежерност грађане највише довела у сумњу да се ради о исценираној, добро контролисаној ситуацији у којој се знају сви играчи.

Остало је такође нејасно шта је мислио под тим да је ово предмет који је међу најзначајнијима у историји црногорског правосуђа још од независности – да то није предсједник случајно признао да је референдум за независност Црне Горе ипак кривично-правни случај, тј. покраден?

Вујановић: Црна Гора – примјер безбједности

„Црна Гора је показала у овом предмету да може бити крајње поуздан партнер,и ја вјерујем кроз оптику, кроз угао, кроз доживљај наших партнера и свих држава са истока и са запада, исказала спремност у том смислу да своја искуства подијели са другима, и у једном осјетљивом предмету који, видјели сте како је откривен, јер након тог сазнања да се спремају терористичке акције у Црној Гори показала да је у безбједносном смислу у могућности да, свим оним техничким мјерама којим безбједносне службе имају, дођу до сазнања које је створило основ за лишавање слободе, створило основ да се спријечи дјеловање те терористичке групе“, казао је Вујановић.

Предсједник је очигледно заборавио једну чињеницу: да је наша полиција и тужилаштво у стању да ухапси само ненаоружане људе и прогласи их терористима, да је њихов главни свједок сарадник Александар Синђелић из Београда дошао владиним авионом, добровољно, али да нису у стању да разријеше убиства новинара или оно што потреса Црну Гору више од било каквих терористичких напада: обрачуна мафије по Котору и Бару, па чак ни под стражом њихове полиције нису успјели да спријече убиство у ЗИКС-у.

Полиција је ухапсила само оне који су се били наоштрили на „невиђено крвопролиће“ а при себи нису имали ни праћке, за које је Катнић касније тврдио да су њихове.

Јавност да не учествује у истрагама

Предсједник Црне Горе је позвао на стрпљење и казао да јавност не може да учествује у полицијским истрагама и тужилачким активностима, и у пресуђењу. Очигледно, јавност не би требала да користи здрав разум и уочи бројне недоследности и контрадикторности као нпр. да оружја нема а послије мјесец дана ипак има, да још увијек нису покренуте потјернице за сумњивим терористима који су до сада могли побјећи на крај свијета:

„Није ово област у којој јавност може да дјелује на начин на који знање и искуство јавности то дозвољава. То су осјетљиви предмети, врло сензитивино-кривично-правног садржаја, препустимо тужулаштву и суду да сами у сарадњи са другима проводе доказе, па ће се у финалу, када та пресуда буде правоснажна комплетна црногорска јавност суочити са истином и видјети оно шот је специјални тужилац гарантовао са свим.“

Говорећи о Катнићу, Вујановић је нагласио да је он његове ријечи доживио као искрене те нагласио да његова животна судбина зависи од тог предмета те саопштио грађанима да не би требали саопштавати оцјене које могу да утичу и вредносно нешто опредјељују.

Основна карактеристика здраве личности јесте да пропитује и проблематизује свијет око себе, макар он био идеалан. Грађани својим размишљањем не могу свакако утицати на истрагу, али очигледно могу сумњати у догму у коју Тужилаштво покушава да нас увјери. Грађани не би смјели да здраворазумно уоче како је лоше склепана прича о тероризму још једно малтретирање којем су подвгрнути.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: