Како је Матија Змајевић постао „знаменити Хрват“

Пише: Васко Костић

Хрватске претензије према културном и историјском насљеђу Боке Которске нијесу никаква новост. Међутим ово што је прије неколико дана урадио портал Russia Beyond, медиј који је као дио пројекта Russia Today финансиран директно од стране руске државе, превазилази све до сад виђено чак и у самој Хрватској.

Овај медиј прије неколико дана у тексту „Заборављени Хрват којег је Петар Велики обожавао“, публиковао је субјективан доживљај извјесног Дениса Крнића, који тврди да је знаменити Бокељ Матија Змајевић, легендарни адмирал императорске флоте Петра Великог – Хрват. У тексту Крнић наводи: „У освит службеног одласка хрватске предсједнице Колинде Грабар Китаровић у Москву гдје ће се сусрести с руским шефом државе Владимиром Путином, тренутак је да се присјетимо великана из прошлости који на највишој разини спајају хрватски и руску повијест. Један из плејаде великана је засигурно Матија Змајевић, Хрват којем је за вјерну службу Петар Велики особно уручио адмиралски чин.“

За своју тврдњу да је Матија Змајевић себе сматрао Хрватом, Денис Крнић не може наћи ниједан историјски извор. Стога, вјероватно није случајно зашто дотични заобилази релевантне историјске изворе, који недвосмислено указују да су Змајевићи били српска породица католичке вјере. Немогуће је написати објективан текст о адмиралу Матији Змајевићу, а не поменути најзначајнију личност везану за његов одлазак у Русију, Петра Андрејевича Толстоја, директног претка славног писца и руског амбасадора у Цариграду почетком XVIII вијека.

Бјежећи од отпужби за умијешаност у убиство Вицка Бујевића (Бујевићи и Змајевићи били су најутицајније пераштанске породице свог времена), Матија Змајевић се 1708. године обрео у Цариграду. У престоници Отоманске Империје, према неким подацима у затвору (ко је читао Андрићеву „Проклету авлију“ зна да није био потребан никакав посебан разлог да се упадне у цариградску тамницу) Матија Змајевић упознаје руског амбасадора грофа Петра Андрејевича Толстоја, коме су одраније била позната умијећа пераштанских морепловаца. Позитивне препоруке, које руски амбасадор у Отоманској империји преноси цару Петру Великом допринијеле су да Матија Змајевић ступи у руску царску флоту.

Субјективни доживљај Дениса Крнића, који портал Russia Beyond некритички публикује, супротан је релевантним руским историјским изворима и званичном ставу руских државних органа. Наиме, горепоменути Петар Толстој кога у свом тексту Крнић перфидно заобилази, 1698. године, 4 године посјетио је Боку Которску и са тог путовања записао:

„Допливасмо до месташца које се зове Пераст, у којем затекосмо много Срба. Ти Срби живе у близини турских градова и села. Они су ратници у свему слични донским Козацима и сви говоре словенским језиком. Имућни су, куће су им од камена, према московском народу се односе врло срдачно и са поштовањем.“ У својим записима гроф Толстој навео је такође да је био примљен у Палати Змајевића, здању које је очувано до данашњег дана. Матијин стриц, надбискуп барски Андрија Змајевић себе је такође сматрао Србином, а писао је и на ћирилици.

У мају ове године приликом посјете Вороњежу за Дан побједе, црногорска делегација предвођена послаником Миланом Кнежевићем заједно је са представницима обласних власти, цркве и морнаричких ветерана, открила спомен плочу адмиралу Матији Змајевићу. Кнежевић је том приликом, захваљујући се представницима градских власти Вороњежја изјавио: „Увјерен сам да ће односи Црне Горе и Русије бити на понос и, да ћемо оваквих спомен-плоча и споменика о заједничкој историји Црне горе и Русије имати и у будуће и у Црној Гори и у Русији.“ Колико је субјективан доживљај Дениса Крнића, који Russia Beyond некритички преноси, у колизији са односом руских власти према овој значајној личности руске и црногорске историје потпуно је очигледно. То охрабрује, јер ипак сугерише да је овдје ријеч неодговорном испаду медија финансираног од стране руске државе.

Оно што се усудила Russia Beyond, да Матију Змајевића назове „Заборављеним Хрватом“, нијесу урадили ни хрватски медији.

У опширном биографском тексту сплитске „Слободне Далмације“ о адмиралу Змајевићу од 4. априла 2004. ниједном ријечју није наведено да је славни адмирал припадао хрватском народу.

„Дефинитивно је куцно час да се из мрака заборава извуче изнимног човјека, Хрвата и адмирала, који је дао голем допринос у стварању руске државе. Заједничка је то обвеза Русије и Хрватске. Ваља обновити спомен на њега и тако му одати дужно признање.“ – стоји у закључку текста Дениса Крнића. Дужност наших друштвено-политичких субјеката преко пријатеља у Русији хитно одговоре на ове агресивне намјере хрватске стране, које нажалост промовише медиј финансиран од стране руске државе.

(http://arhiv.slobodnadalmacija.hr/20040414/feljton01.asp)

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: