Катнићу измиче „талик“: Велимировић и остали морају да свједоче у поступку

Мирко Паја Велимировић, један од кључних свједока Специјалног тужилаштва у афери “државни удар”, мораће да се појави на суђењу осталим оптуженима ако то њихови адвокати буду тражили, упркос изричитом и јавном противљењу главног специјалног тужиоца Миливоја Катнића.

То важи и за осталу осморицу српских држављана који су у марту и фебруару правоснажно осуђени на петомјесечне затворске казне, након што су, као и Велимировић у новембру, са СДТ потписали споразуме у којима су признали стварање криминалне организације ради изазивања крвопролића и рушења власти у Подгорици 16. октобра прошле године, током најављених демонстрација Демократског фронта.

Такође, дјелови њихових пресуда у којима су наведена и наводна кривична дјела осталих оптужених, не могу бити доказ против лидера Демократског фронта Андрије Мандића и Милана Кнежевића, Михаила Чађеновића, двојице руских држављана Едуарда Шишмакова и Владимира Попова, као и других девет оптужених српских држављана.

Све ово произилази из правног става Врховног суда који је његово кривично одјељење утврдило на сједници 10. јула, на захтјев кривичног одјељења подгоричког Вишег суда од 22. јуна, поднијетог дан након што је Катнић изнио другачије мишљење на Телевизији Црне Горе.

Он је тада рекао да су правоснажне пресуде на основу споразума о признању кривице доказ и за друге окривљене и да нема потребе да они који су их потписали свједоче.

Правни ставови Врховног суда нијесу обавезујући за судије нижих судова, али значе да ће Врховни суд, ако предмет стигне до њих, одлучити у складу са својим препорукама. Зато их судије нижих судова углавном поштују, па је вјероватно да ће то учинити и суткиња Сузана Мугоша, која предсједава вијећем у овом предмету.

“Правоснажна пресуда донијета на основу споразума о признању кривице може се прочитати у доказном поступку у кривичном предмету против другог окривљеног… Доказ је о чињеницама и околностима које се односе на кривично дјело и кривицу лица осуђеног том пресудом, али не и доказ о чињеницама и околностима које се односе на кривично дјело и кривицу другог окривљеног лица”, стоји у ставу Врховног суда, који су донијели предсједница Весна Меденица, предсједник кривичног одјељења Радуле Којовић и судије Петар Стојановић, Станка Вучинић, Светлана Вујановић и Мираш Радовић.

Оно што су Велимировић и остали саопштили тужиоцу против функционера ДФ-а, двојице Руса и других оптужених не може се читати на њиховом суђењу, осим ако нијесу доступни суду.

“Искази окривљеног, који је осуђен пресудом на основу споразума о признању кривице могу се прочитати у кривичном поступку против другог окривљеног ако је осуђени умро, душевно оболио или се не може пронаћи, или је његов долазак пред суд немогућ или знатно отежан због старости, болести или других важних разлога”, пише у ставу Врховног суда.

Ако се њихови искази ипак прочитају због ових разлога, не могу бити једини или одлучујући доказ против Мандића и осталих, јер им ни они ни њихови адвокати нијесу присуствовали.

“На том исказу, осим ако је другом окривљеном, односно његовом браниоцу била дата могућност да поставља питања и оспори тај исказ, не може се заснивати искључиво или у одлучујућој мјери пресуда другом окривљеном”, став је Врховног суда.

Неки од адвоката оптужених најавили су да ће тражити да се Велимировић и остали осуђени по споразуму о признању кривице појаве на суду и свједоче, јер тврде да је власт, у сарадњи са Специјалним тужилаштвом, режирала читав случај, вршећи притисак на потписнике споразума.

Катнић је то више пута негирао, тврдећи да има довољно доказа за осуду свих окривљених, укључујући оне из мјера тајног надзора, доказе прибављене путем међународне правне помоћи, исказе свједока, телефонске листинге, путовања окривљених у Русију и Србију, итд.

“Лице које је правоснажно осуђено пресудом на основу споразума о признању кривице може се на главном претресу, који се води против другог окривљеног, саслушати у својству свједока”, стоји у ставу Врховног суда.

Катнић је 21. јуна у емисији ТВЦГ “Из правог угла” Душке Пејовић, на питање да ли ће омогућити да особе које су потписале споразум о признању кривице буду позване као свједоци на суду, рекао да то зависи од суда.

“Тој чињеници се противи сам карактер споразума о признању кривице. У том дијелу постоји пракса у Србији и Хрватској. Дакле постоји дилема да ли искази која су ова лица дала у својству окривљених, а у поступку признања кривице, могу бити доказ на главном претресу у овом поступку, против ових лица, да ли могу бити позвани у својству свједока и да ли изрека правоснажне пресуде може бити доказ”, рекао је он.

Катнић је навео да “постоји неподијељено мишљење да изрека, дакле оно што се у њој налази, може бити доказ”.

“Лично мислим да се ова лица не могу позвати у својству свједока, јер они сада могу изнијети одређене чињенице које би могле бити супротне ономе у споразуму о признању кривице, па би оне могле бити основ за ванредно правно средство, ванредног преиспитивања правоснажне пресуде и то би довело до нечега што није ратио легис ових норми. Зато постоји озбиљна пракса и теоријски радови озбиљних научника да се ова изрека може користити као доказ, а не ова лица саслушавати у својству свједока. О томе ће одлучити суд, а ми ћемо се као тужилаштви прилагодити томе”.

Катнић је тада рекао и да постоје други докази који потврђују исказе.

Споразуме са СДТ су потписали и правоснажно су по њима осуђени Велимировић, Никола Ђурић, Синиша Ћетковић, Александар Чуровић, Дејан Станојевић, Милан Душић, Александар Алексић, Милош Аћимовић и Перица Андрић.

Виши суд користио споразуме, Апелациони одбацивао

Виши суд је наводно затражио мишљење Врховног суда, након што су његове судије и колеге из Апелационог суда различито користиле пресуде по споразумима о признању кривице у другим поступцима.

“У акту Вишег суда у Подгорици наводи се да у оквиру Кривичног одјељења тог суда постоје различита правна схватања. Уз то тај суд је у пресуди… као доказ користио пресуду на основу споразума о признању кривице, док је Апелациони суд у пресуди…. навео да се кривица других лица не може утврђивати из пресуде која је донијета на основу споразума о признању кривице „јер је ријеч о дискутабилној примјени процесног института чија интер партес природа искључује могућност проширивања поља примјене изван групе лица која су у закључивању споразума учествовала“, стоји у образложењу правног става.

“С обзиром да различитост правних схватања нижестепених судова може довести до неједнаке примјене закона, Кривично одјељење Врховног суда Црне Горе је оцијенило да поводом постављених питања, у складу са обавезом Врховног суда из чл.124 ст.2 Устава Црне Горе, треба заузети правни став који ће обезбиједити јединствену примјену закона од стране судова”.

“У изреци не смије бити инкриминације других”

Мирко Велимировић је неколико дана прије 16. октобра дошао у полицију и испричао да се припрема државни удар и од тада сарађивао са тужилаштвом. Он је, између осталог, рекао да је наводно набавио па уништио оружје на Косову. Касније су лидери Демократског фронта јавности представили његову изјаву да је споразум потписао под притиском. Тужилаштво је то негирало и саопштило да је у ствари на Велимировића вршен притисак да повуче свој исказ тужилаштву.

Правни експерти које су “Вијести” контактирале оцјењују да су специјално тужилаштво и Виши суд користили његов и остале споразуме о признању кривице и пресуде по њима, да би их имали као доказе за друге окривљене.

Међутим, Врховни суд сматра да у изреци пресуде по споразуму о признању кривице не би уопште смјело да буде чињеница које се односе на друге окривљене који нијесу потписали споразум.

“Када је прихваћен споразум о признању кривице који је закључио један од окривљених, а не и други окривљени, изрека пресуде која се доноси на основу споразума о признању кривице не би смјела да садржи чињенице и околности из којих би произилазила обиљежја кривичног дјела другог окривљеног који није закључио споразум о признању кривице и против којег се води кривични поступак”, стоји у образложењу става Врховног суда.

“Могуће је кршење претпоставке невиности”

Врховни суд се у образложењу свог става позвао и на праксу Европског суда за људска права да „чланови судског вијећа не смију поћи од предубјеђења да је оптужени учинио дјело за које се терети” и да “терет доказивања на тужилаштву и свака сумња мора ићи у корист оптуженог…“

Цитирао је и став да ће “претпоставка невиности бити повријеђена ако судска одлука окривљеног прогласи кривим прије него што је по закону доказана његова кривица“.

“Адекватна примјена наведених начела подразумијева да се у пресуди на основу споразума о признању кривице који закључи један од окривљених не могу износити чињенице и околности на основу којих би се прејудицирала кривица другог окривљеног. У супротном, радило би се о кршењу претпоставке невиности”.

“СДТ и без споразума има доста других доказа”

Извор упознат са реакцијом у СДТ на препоруку Врховног суда, рекао је да се они неће противити свједочењу Велимировића и осталих, иако и даље мисле да је тај став правно погрешан.

“Специјално тужилаштво се неће противити да се Велимировић и остали потписници споразума о признању кривице саслушају у својству свједока ако то предложи одбрана. Међутим, ако хипотетички говорећи, буду говорили другачије него што су без притисака рекли у споразуму, за шта постоји правоснажна пресуда, а суд то не прихвати у овом поступку, могу бити оптужени за лажно свједочење”, рекао је саговорник “Вијести”.

СДТ сматра да имају довољно других доказа, ако суд не узме у обзир пресуде по споразумима у доказном поступка против осталих окривљених.

У СДТ-у очекују да ће окривљени и одбрана наставити са “специјалним ратом”, како су навели у саопштењу од 17. јула, па и са покушајима одлагања рочишта заказаних за септембар, рекао је тај извор.

“Ако одбрана и окривљени сматрају да нема доказа против њих, зашто одуговлаче суђење по сваку цијену”.

Извор: Вијести 

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: