Лекић: Нисам одлучио да ли да се кандидујем за предсједника

Лидер Демоса Миодраг Лекић казао је да није одлучио да ли ће се кандидовати на предсједничким изборима, и поручио да ће, када и ако буде доносио ту одлуку, консултовати оне који су искрено привржени патији и колеге из опозиције.

Лекић је у интервјуу агенцији МИНА казао да покушај разбијања Демоса није успио, и нагласио да ће неко одговарати за то или, како је навео, он више неће бити у тој патији.

Лекић је рекао да узроци покушаја дестабилизовања Демоса могу бити разни – од психолошког профила актера пуча у покушају, до прикриваних политичких амбиција чијом планираном реализацијом би странка одмах или постепено добила други политичко идеолошки лик.

„Сада се види да су некоме шкодиле темељне идеје Демоса као озбиљне, грађанске, културне, модерне, еманципаторске странке. Дакле, партије која се бори за широку побједу правила у друштву, прије свега у странци, укључујући и правила пристојности“, казао је Лекић.

Лекић: Неко ће одговарати због „балканске комедије“

Према његовим ријечима, ових дана „ужи пучистички штаб отворено и примитивно“ крши правила, прије свега статутарна, и то кршење је, како је навео, трагикомичних размјера.

„Чак и филмских, са сценаријом балканске комедије у којој предсједник Извршног одбора (ИО), умјесто припрема за јесење локалне изборе, у августу по Црној Гори манипулаторски и антистатутарно, покушава да сакупи неколико стотина делегата у опсесивној жељи да га на неки начин прогласе за предсједника, макар неког одваљеног комада, странке“, рекао је Лекић.

Паралелно, како је навео, режисер те планиране, ипак приватне представе, упорно и уз нескривени страх неће да дође на сједнице Предсједништва и Главног одбора странке, висока страначка тијела која статутом управо постоје за демократске расправе и одлуке.

Лекић је нагласио да ће се Демос, не само одупријети „подлом покушају разбијања странке, већ ће заједно са јавношћу сазнати све и о спољном аспекту ове, на први поглед политичке лакрдије, дакле сазнати и о могућим спољно-интересним утицајима за разбијање Демоса“.

„У сваком случају, неко ће одговарати за овај покушај подмукле, антистатутарне, кукавичке операције разбијања странке, или ја нећу бити више у њој“, поручио је лидер Демоса.

Он је казао да ће Предсједништво странке у сриједу, између осталог, поново анализирати насталу ситуацију, а до тада сачекати извјештај Извршног одбора по два закључка које је, као надлежно тијело, утврдило на посљедњој сједници.

„Очекујем да ће Предсједништво усвојти конкретне одлуке с циљем да се до краја демистификује покушај разбијања странке и дефинитивно разблокира рад њених тијела, како би она наставила да нормално, односно статутарно функционише“, додао је Лекић.

Лекић: Јавност ће оцијенити став о мом кандидовању за предсједника

Коментаришући изјаву председника ИО Горана Даниловића да на предстојећим предсједничким изборима опозиција треба да иде са заједничким нестраначким кандидатом, Лекић је подсјетио да је то, иначе, став Демократског фронта (ДФ).

Он је додао и да та Даниловићева изјава долази након јавног става чланице Предсједништва странке, Луције Ђурашковић, да је лидер Демоса природни кандидат на тим изборима.

Лекић је казао да ће образложени јавни став Луције Ђурашковић најбоље јавност оцијенити.

„Исто као што ће јавност најбоље закључити о мотивима предсједника ИО Демоса да се јавно супростави чланици Предсједништва Ђурашковић поводом могућих предсједничких кандидата“, додао је он.

Како је навео, о чињеници да је став Даниловића идентичан са ставом ДФ-а, не би у „овом тренутку“ придавао велики значај. „Још мање томе да његов сада већ јавно офирани покушај разбијања Демоса такође јавно коинцидира са политичким ставовима других политичких субјеката.“

„Иначе, нијесам доносио одлуку о евентуалном учешћу на предсједничким изборима. Када, и ако будем доносио ту одлуку, то ћу урадити на једини могући начин – уз консултације са колегама, искрено приврженим Демосу и, разумије се, са колегама из опозиције“, нагласио је Лекић.

Коментаришући стање у држави, он је рекао да се иза привидног статуса кво крије кретање од лошег ка горем. „И то показују сви реални подаци, нарочито и нажалост у економији, гдје се финасијски слом земље одлаже даљим задуживањима иначе презадужене државе“.

„Сада смо у фази када знатан дио нових задуживања иде на отплату камате по ранијим задуживањима. Задуживања општина, које у томе имитирају државну власт, нијесу до краја ни израчуната, као ни укупни унтрашњи дугови“, прецизирао је Лекић.

Ова ситуација, сматра он, не може трајати у недоглед, а како нема одрживе економије, очигледно се иде на “одрживу пропаганду”.

„НАТО наркоза земље завршена“

Лекић је казао да је „НАТО наркоза земље завршена, па се сада форсирају наводни успјеси на такозваном европском путу“.

Како је навео, према том агресивном саморекламирању домаћих власти, и представници Европске уније (ЕУ) имају одређену одговорност пред црногорском јавношћу.

„Ако представници црногорске власти тумаче ставове ЕУ о степену интеграција Црне Горе као остварени прогрес, дакле лидерске и посебно успијешне, онда ни једни ни други не треба да замјере црногорским грађанима ако би и они жељели да осјете благодети тог прогреса“, појаснио је Лекић.

Нажалост, сматра лидер Демоса, стварност говори другачије.

„Грађани од нормативног шминкања друштва, од савладане европске реторике коју прати антиевропска пракса, немају баш никаве користи. У наведеном треба тражити објашњење за забрињавајући пад повјерења грађана у ЕУ“, казао је Лекић.

Лекић је оцијенио да бивши премијер сигурно настоји да управља полугама власти, и то из више разлога.

„Један од њих је лични страх од губљења контроле над Владом, контроле која би могла одвести до значајнијег процеса декриминализације црногорског друштва“, казао је Лекић.

Како је навео, прича о позицији актуелног премијера Душка Марковиће могла би се актуелизовати једино након сигурно аутономних потеза који би били реформски у суштинском смислу ријечи, и којих, према ријечима Лекића, још нема.

Лекић је оцијенио да Влада, заправо, личи на дионичарско друштво. „Они су подијелили коалиционе квоте, све је подређено – не компетенетним реформским искорацима у интересу грађана, већ одржавању коалиције“.

Према његовим ријечима, она партија која оштрије условљава трајање коалиције, има право на највећи „кадровски цунами“.

“Када се реалном стању у друштву, посебно економско-социјалном положају грађана, додају Владини предлози који се “демократски одобравају” у једногласију и досади крњег парламента, онда имамо више него тешко стање земљи”, рекаоје Лекић.

Зато би, сматра он, након добијања датума нових избора у термину који је опозиција тражила, почетак дијалога и могућег договора Владе и опозиције око изборних услова могао бити озбиљан покушај дјелимичног враћања политичког система у релативно регуларне услове.

„Пошто власт одбија такав излаз, који је примарно у интересу грађана, она тиме и преузима главну одогворност за тешко, све рискантније стање у земљи“, закључио је Лекић.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: