ИН4С

ИН4С портал

Митрополит Амфилохије за “Новости”: Mила бих крстио у Oстрогу

1 min read
Мило Ђукановић је мој пријатељ, и то заиста искрено кажем. Даровит је човек, успео је да уради много тога, али исто тако многе од суштинских ствари које ради или је урадио не би учинио да је био крштен код ћивота Светог Петра Цетињског и Светог Василија Острошког.

Пише: Велиша Кадић

Мило Ђукановић је мој пријатељ, и то заиста искрено кажем. Даровит је човек, успео је да уради много тога, али исто тако многе од суштинских ствари које ради или је урадио не би учинио да је био крштен код ћивота Светог Петра Цетињског и Светог Василија Острошког. Ево прилике да га крстимо, па ће другачије да се бави политиком и другим вредностима. Надам се да ће ово прочитати. Није он без дамара да не чује.

Ово, у разговору за „Новости“, поручује архиепископ цетињски и митрополит црногорско-приморски Амфилохије, који никако не може да прикрије тугу што је режим у Подгорици 2008. године признао независност лажне државе Косово, и то баш у време када је Ђукановић био премијер.

„Ту одлуку није донела Црна Гора. Знам да 90 одсто црногорског народа тако не мисли, остајући верно духовним и моралним вредностима вековне Црне Горе. Признали су такозвано независно Косово и на тај начин признали паљење на стотине храмова по црногорској Метохији, убиства и силовања.“

И ви лично осећате бол због те одлуке?

„Ја сам тамо сахрањивао убијене Србе. Знамо да су Тачију и Харадинају руке крваве до рамена. Нама је од старта било јасно да је бомбардовање Србије и Црне Горе, посебно Косова и Метохије, било припрема за његово отимање и стварање независне државе. Добро је реаговао председник Србије Александар Вучић када је Европу подсетио на то да осам милиона Каталонаца не може да добије независност док овде без референдума на Косову и Метохији група терориста који су срамота за албански народ отима светињу. А отето је проклето. Није чудно што је Косово послужило као почетак новог светског поретка. Ово сада што се ради је наставак крсташких ратова, Наполеонових и нацифашистичких освајања света, само што су данас други актери.“

Видимо да сада власт у Приштини не признаје границу са Црном Гором…

„Чуо сам то. Нека сада моји Црногорци приупитају краља Николу у вези са тим границама, па ће им бити све јасно.“

Да ли вам је тесно у данашњој Црној Гори?

„Јесте! Било би ми комотније да је остала она Црна Гора са границама из доба краља Николе Петровића и времена Зетске бановине, са својом Метохијом.“

Како видите то што вам се спочитава да нисте Црногорац, да сте издајник?

„То чине марксисти из једне невладине организације. А моји преци су присајединили Морачу и Ровца Црној Гори. Деда је погинуо у боју на Фундини, коме се ни данас не зна гроб. Ето, по њима ја нисам Црногорац, иако сам дочекао краља Николу из Санрема у време када сам био банатски епископ. Сећам се да сам се на силу попео на брод који је био усидрен у барску луку. Требало је да уђе фратар из породице Савоја, али сам га ја предухитрио.“

Упркос свему, у ваше време обнова и изградња храмова у Црној Гори цветају…

„Обнављање светиња из епохе Црнојевића један је од приоритета Митрополије. То није само питање историје, него и расветљавање свега што се догађало са нама кроз векове. Имамо проблем са Управом за заштиту културних добара, јер она има дух конзервације уместо да ревитализује културно благо. Много је храмова било порушено и под коровом, претворено у штале. Данас је, Богу хвала, прича другачија. Сви манастири и цркве на Скадарском језеру су обновљени, што је својеврстан подухват Митрополије. Сви православни храмови у Црној Гори су вековна својина Митрополије црногорско-приморске, која је на овим просторима присутна осам векова. Она је кичмена мождина петровићевске Црне Горе као и ове данашње, прилично сужене.“

СВЕТОМ ПЕТРУ ЦЕТИЊСКОМ ПОЛАЖЕМ РАЧУНЕ

Многи вам замерају што се превише бавите политиком…

„Митрополити цетињски имају своју тежину и сада се ја морам бринути о свом народу. Нико се не пита што се папа бави свим могућим питањима светским, моралним, друштвеним. А која је разлика између римског папе и митрополита цетињског Амфилохија? Увек када кренем са Цетиња узмем благослов од Светог Петра Цетињског и у повратку њему полажем рачуне. Поштујем ја власт, али он ми је на првом месту.“

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

10 thoughts on “Митрополит Амфилохије за “Новости”: Mила бих крстио у Oстрогу

  1. A sto bas njega?A sto bas u Ostrogu?A ima li darovitijeg?Treba li mozda ponovo „krstiti“ove neke u mantijama koji su bogatiji i od Mila ?Možda su daroviti ?!Možda bi trebali da obilaze vernike na magarcu a ne mercedesima,a?A hoće li kad zapne ovaj „daroviti“postrojiti CG nato vojsku i uputiti ih ka Beogradu ili Moskvi?Ili će biti u rikverc,ponovo u staro odelo?

  2. Preosveceni vladiko krstijo Mila ili ne i neka je on tvoj prijatelj za mene i vecinu naroda on je obicni sluga i ulizica Americke i Britanske ambasade koje su otele nama sveto Kosovo i Metohiju.

  3. Radoviću ne znam da li ceš ti Mila da krstiš ili on tebe da prekrsti odje u ovoj izjavi mitropolite ako si nos srpski mitropolit nisu neke stvari jasne!

  4. Архиепископа Цетињског треба под хитно у заслужену мировону,почиње да производи више штете него користи,да не улазимо у ово отворено спрдање са здравим разумом Срба у ЦГ који су се одрекли много чега,па и пријатеља из власти,располажући у овом злом времену само са својим скромним талентима,моралом и честитошћу.

  5. Setite se da je pokojni Djindjic rekao: „Ako vam je do morala, idite u crkvu“!To se isto moze reci za Mila, Draskovica, Chanka, Kandicku, Milicku i razne izrode, prefarbane kameleone, koji bi prodali svoju babu za desetak eura.

    Slazem se tu sa pokojnim Djindjicem, sto se crkve i politike tice. Ako si castan covek, imash stid, obraz ti nesto znaci, nosish DOBRO IME (You have a good name, kako mi kazemo u US) – za tebe je crkva. A ako si „pragmaticar“, kameleon (secam se clanka u magazinu „Time“, 1999, gde opisivashe Djindjica kao „pragmaticnog kameleona“, koji ce moci da udje u BG samo u NATO tenku. Ako si takav, onda si protiv srpskih mitova, protiv SPC, protiv nasih svetinja.

    Uvazeni Amfilohije se nikad u tom smislu nije menjao, nepodmitljiv, chist kao suza. Nadzivece on Mila, Aca i Brana, kao sto je nadziveo Zorana. Ja iz mog skromnog gledista, znam koliko mu je tesko u Milovoj CG i nemam sta da mu zamerim.

  6. Vaase Visokopeosvestnstvo bilo bi dobro da se krstavanja komunista ostvite,narocito ovih sadasnjih oni su bili prije krsteni,a i Ceda Jovanoovica ste krstili,i sta bi,da Bog oproti i Vi postao je anatremnik,ako kanite da ga neko krscaje najbolje to ostavite nekom drugom po cinu manjem,i ne u Ostrog ,jer kstenje je krstenje,nije vazno mjetso koliko da li se prima,za Milonju bi se primilo
    samo ne ovdje kod nas mozda negdje drugo,pa ako kanite uradite to bilo gdje drugo ali ne u Ostrog dosta su ga devastirali oni koji su gradili nuznik a krstenje jednog takvog Necastivog bi bilo gore od nuznika!

    1. Обојица знају како се опстаје на овим просторима. Мораш и да се додвораваш западу,Амфилохије хваљењем Фрање Асишког а овај признавањем Косова,увођењем санкција Русији…а један без другога не могу. Могао је Мило доавно да истријеби србство у ЦГ као у Хр,али зна да је онда замјењив као и Санадер, Пленковић, Милановић..сви тамо у Хр,када су свој дио посла одрадили..Али ако је стално тензија, ако има улогу Алије или Фрање,гдје је србство ту на преваги,онда има чиме да уцјењује запад. Дакле Мило без Срба не може,зато се и усташе у ЦГ љуте на њега јер то брже не одражује,а он одрађује тек толико колико му треба да постоји равнотежа чиме би могао да уцјерњује запад. Јер ако се и он окрене србству,то је већинска ЦГ,а то папи није у интересу. Амфилохије има далеко више простора и слободе да СРБУЈЕ..док Мило мора да глуми да није Србин и да мрзи све србско да би сачувао материјалне привилегије и да га кривично не гоне као и остале криминалце,Орића, Готовину,Тачија,Харадинаја… Мислим да се Амфилохије брука што му је такав искрено,пријатељ,али с ким си такав си.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *