Не бојте се, добро бити неће
1 min read
Читам, ових дана, прогнозе политичких аналитичара, који толкују шта ће нам се дешавати у следећој години. Каквих ту све слојевитих и мудрих размишљања има!? Како се слојевити сценарији развијају, какве се нијансе проналазе у будућности све мање Србије и све црње Црне Горе!?
Можда негде, у белом свету, политичка анализа може да буде и тешка, и слојевита, можда се негде одлучује о сложеним и тешким питањима, али овде, на овом парчету Балкана, нека велика памет за поглед у будућност није потребна. Можа постоји пет, или десет могућих сценарија, али се сви своде само на избор места на коме ћемо оставити падобран, пре него што скочимо у провалију.
Ствара се, помоћу политичке анализе и аналитичара илузија да се нека политика овде уопште води, те да наши политиканти, кобајагим, бирају којим ће путем кренути: ка мајчици Русији, или у правцу даљих НАТО и европских интеграција. Јавности се сервира причпа да је Вучић, је ли, одиграо пар храбрих потеза против Американаца, те да би могао, ако они наставе даље да га цвеле, да се окрене од њих и да захвати транс-сибирски политички правац. Црна Гора је лишена чак и те опсене, јер је увела санкције Русији, од којих се ова дуго неће опоравити, и тиме јасно трасирала правац. Ми, у Србији, међутим, много више волимо мутну воду и стварање лажних алтернатива. Просто је укус публике такав: и Косоаво, и ЕУ; и Америка, и Русија; и права Црнаца у чланство у Кју-клукс клану. Све ове лажне алтернативе, које нам нуде аналитичари са јасала власти и странаца, имају циљ да прикрију ону једину алтернативу: или ћемо опстати ми, или ће опстати компрадорска екипа.
Више пута сам, овако, пред Нову годину, писао прогнозе и, будући да нисам на платном списку ни власти, ни опозиције, па не морам да цвркућем како ми се каже, радо ћу се, следећег 31. децембра, изложити критици читалаца ИН4С портала, уколико погрешим у данашњој анализи. Иначе мислим да је смисао политичке анализе да предвиди процесе и збивања, а не да чешља маглу.
1. Већ помало досадна и истрошена прича о преласку са униполарног на биполарни, или мултиполарни свет, у коме ће Срби лакше пронаћи своје место, у највећој мери је опсена. То што негде постоје нове-старе силе, попут Русије и Кине, нама не значи ништа, јер смо, у некој подели света, гурнути у западну интересну сферу и то нам одређује судбину. Мултипорални свет почиње да личи на вишепартисјки систем: све је остало исто, само се број играча повећао.
Стога, ваља очекивати да ће западни утицај на Балкану остати несумњив и следеће године и Русија неће доћи. Узалуд је зовемо и зазивамо. Осим козачких удружења и пар некаквих руских аналитичара, који ни тамо не значе ништа, нико из руске власти није рекао да уопште намеравају да икада дођу. То што ми изјаве типа: „Ја волим Србе“ чујемо као: „Ја волим Србе и долазим догодине“, наш је проблем, а не руски. Нада није темељ за било какву озбиљну политику.
2. Дезинтеграциони процеси ће се наставити. Војводина, Рашка и Пчињска област ће почети да се тихо одвајају од Србије. Угљанин. Чанак и шиптарски политичари добијају све већи простор у медијима и креира се атмосфера из `91-е, која ће се користити да се питање черупања Србије интернационализује. Кад год смо то дозволили, рђаво смо се провели. Код Шиптара и у Рашкој области ће се користити етнички принцип у одређивању права народа на самоопредељење, а у Војводини ће се форсирати регионални принцип. Све време ће, у сва три случаја, бити позивано на владавину људских права и сваки покушај спречавања сецесије ће бити проглашаван кршењем истих. Овај процес ће се отворити следеће године, али ће трајати бар још три-четири године.
3. У Црној Гори ће Мило остати на власти, док ће Вучић, по свој прилици, избоксовати још један четворогодишњи мандат. У рукама имају медије, имају инструменте присиле (које, истина, не смеју да користе без одобрења странаца), имају подршку западних сила и имају широк спектар подршке изнутра, од НВО сектора, до делова опозиције. Опозиција има, бар у Црној Гори, добру вољу да се копрца. У Србији ни толико.
Што је, можда, и најважније: и Мило, и Вучић, добром делом владају са ослонцем на етно-психологију нашег народа, који и даље верује да се испод три шибице налази куглица, само мисли да није имао срећу у досадашњим извлачењима. Исто тако, за последњих кварат века, одгајен је тип клијентелситичког бирача, који зна да добитна куглица није испод шибице, него у партији. Те две групе бирача, они који немају довољно памети и они који немају довољно поштења, опстајаће у политичкој арени све док демократија не сиђе са историјске позорнице и свако ко мисли да се власти дочепа преко избора, мораће, осим што ће морати да странце пољуби тамо где сунце не сија, и да обради ове две групе и то сасвим некреативно: мораће да их лаже и да им обећава. Индикативан је пример капање из 2012-те, у Србији: док је, по митинзима, грмео да неће бити партијског запошљавања, на партијском нивоу Вучић је говорио да ће бити посла за све активисте СНС-а. То није симпатично, али показује како се власти, демократским путем, може дочепати само аморалним средствима. Мило је отишао још корак даље, јер му је Црна Гора, због габарита, ставила у изглед лакшу манипулацију.
4. Еконосмко-привредна политика ће се наставити и сиромашићемо и даље. Статистика ће, скупа са медијима, све то шминкати, али од бабе девојку нико не направи. Куповна моћ ће опасти, број незапослених ће се повећавати, привредна активност ће се гасити. Једино ће инфлација бити подношљива, али то за обичног човека никаквог значаја нема. Социјала ће бити све тања, фондови за подмазивање иностраних шпекуланата и НВО сектора, све дебљи. За годину дана, ова, 2015-та, изгледаће нам као Дизниленд. Задуживаћемо се све више и вероватно ћемо достићи, у Србији, ниво задуживања од 3-400 000 000 долара месечно.
Нудим, ево, опкладу свакоме ко мисли да ће идуће године бити боље и да ће привреда оживети, да ће медији бити слободнији и да ће Запад олабавити омчу, а Руси доћи. Нека параметри буду:
1. Куповна моћ плате оних који не раде у државној управи и јавним предузећима, већ у реалном сектору
2. Број незапослених (не број на Националној служби за (не)запошљавање, јер се то може штеловати, већ реалан број, који се добије кад се, од укупног броја становника, одбију пензионери, малолетници и запослени).
3. Опипљива помоћ Русије опозицији, и отварање неког медија, који неће емитовати само културне садржаје.
Уместо уобичајених анализа „можда буде, ал не мора да значи“, понудио сам опипљиву прогнозу, са свом опасношћу да се изложим критици, уколико се покаже да нисам у праву. Зато текст и завршавам, као што сам и почео: Не бојте се, добро бити неће.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Blago onom kome um u srcu prebiva. Kod gospodina Milenkovica to nije slucaj.
Priprema se teren za oduzimanje teritorija uništavanjem ekonomije, prisiljavanjem stanovništva na egzil, demografskim slabljenjem, planiranim i temeljitim slabljenjem vojske, itd.
„Krivi“ su ovi poput Milana Milenkovića jer su znali, imali dovoljno znanja i pameti da vide što će se dogoditi, a nisu učinili ništa konkretno. Milan se vjerovatno podsmjehivao i baco viceve na račun „Tome diplome“, „Picoustog“, „Prasenceta“ i ostalih. Sada ovi spomenuti kroje sudbinu Milanu, njegovoj porodici i svim ostalim građanima. Milan vodi odličnu emisiju ali sa svojim gostima komentira šta kriminalci i sociopati rade. Narod nezna kako da se ponaša. Totalno je sluđen i smušen.
Predlažem da se skupi 50, 5’000, 50’000 ili 500’000 nezadovoljnih koji će reći NE. Spremni na svaki sukob s vlašću. Neka osnuju slobodni teritorij i postave barikade. Žalosno je da u državi izišloj iz rata nema dovoljno hrabrog da makar pljune na kriminalce koji su uzurpirali vlast.
Da je netko kaznio prve lopove i izdajnike ovi drugi se nebi usudili na ovakvo ponašaju. Ali Srbe i ostale možete ubijati, mučiti, vaditi im organe, silovati, pljačkati i budite sigurni da nećete snositi nikakve posljedice sa strane zakona ili od nekog „hajduka, komite“ kojem je dosadilo da ga j. u zdrav mozak. itd. itd.
Pa ovaj scenario je moguc, ali nije nuzan.Posto zivot nije nikada idealan uvijek manje grijese pesimisiti kao sto je to autor ove distopije. Interesantno mi je jedno, covjek prorice raspad Srbije (sumnjam da ce se to realizovati) a nikako ne pominje propast nacionalizma koji je doveo do ove situacije? Doduse ideje, posebno promasene, dugo zive. Zahvaljujuci ljudskoj gluposti.
Boljega nijesmo ni zasluzili od djukanovica kakav smo narod jednom rijecju nikakav.
Sva zla sam prosao goreg zivota nisam mogao zamisliti,da covjeku jedino konopac na grani kao spas od ovog svakodnevnog mucenja ostaje.Crna goro zacrnila si.
Jedina privredna grana, koja je već duži niz godina u usponu, je ubijanje osiromašenog i obespravljenog naroda što je naročito izraženo na prostoru Balkana. A što nam se to dogadja treba sebe da zapitamo jer ako ne dodjemo sebi dok još imamo kome kasnije će nam biti kasno.
ima BOGa ali kad vidi kakvi smo i što radimo NEĆE NAM POMOĆI. da li je osoba koja kaže istinu depresivna A .. većina BOGa pominje samo kad mu treba ili kad hoće da ga psuje..
„Нада нема право ни у кога до у Бога и у своје руке“.
Има Бога али хвали рука(х).
Ovo je prognoza čoveka koji je depresivan,umoran od života duboko zašao u šestu deceniju života i pokušava da lična razočarenja reflektuje na opštu populaciju.Analiza vam je defetistička i samoubilačka kao da ju je najgori neprijatelj pisao,nemojte opet o nadi gospodine Milenkoviću,nada je osnovna pokretačka snaga svakog čoveka kome duh nije otrovan,da nije bilo vere i nade ne bi mnogi lekovi za razne teške bolesti bili pronađeni da su se ti silni lekari i naučnci jednostavno prepustili defetističkim razmišljanjima mi bismo i danas umirali od prehlade.Vi Milenkoviću svoje lične promašaje i zablude reflektujete kroz sopstvene komentare,nisam vam ja a ni srpski narod kriv što ste proćerdali deo života podržavajući DEMOS,DEPOS,DOS i ostale satrape pa se ponovo nasankali podržavajući sa Fokusa Nikolića i Vučića,dobro pamtim i vas i Marka Jankovića dok ste bili na fokusu,s tim što je Janković batalio politiku i vratio se muzičkim emisijama a vi pesimizmom i defetizmom hoćete da kompenzujete svoje promašaje.Mnogo fulate i grešite u svojim procenama,truje vas taj marksistički duh u vama,to prokleto levičarstvo,šta vi nudite Srbima kao alternativu konopac,pištolj,šaku lekova,da se samoubijemo,da sedimo kući i pasivno čekamo uništenje.
Немам шта да додам ономе што је г. Миленковић написао.
Озбиљни људи реално сагледавају ствари.
Истина је била и остаће горки лијек.
Nadaju se slabi i bespomocni, koji cekaju da im neko drugi rijesi probleme, a oni poslije da zasjednu i uzivaju plodove tudjeg rada i djela i da se hvale svojom sposobnoscu. Da zive od rasprodaje stecenog i onog sto je majka Priroda dala. To se zove pokvarenost. Prozirna.
Mocni se ne nadaju, idu na sigurno.
Nemocni na kraju pristaju na sve, pa i „kad djevojku ne naode, od nevolje babu vode“.
U propalim zemljama izdajnici umjesto u zatvor, sjede u prve redove i drze pridike o svemu i svacemu.
Balkan je postao gnijezdo lopuza, ubica, prevaranata, prostitutki i svakojakog olosa.Posten i normalan svijet je u izumiranju.
Kako Davutoglu onomad rece „dobra corba, a Turci dodju kao zacin“, iliti mirodjija.
Iako u Prirodi vlada vjecita borba suprotnosti, dobra i zla i svega postojeceg, nasi premudri politicari nas ubjedjuju da nas ceka med i mlijeko, da nemamo neprijatelja i da vise nikad necemo ratovati, kao da su oni sto su u proslosti ratovali i ginuli to izabrali od bijesa i cefa. Te da cemo malo tamo malo amo, kao pcelice sa cvijeta na cvijet. Oni to izgleda po sebi stvari percipiraju. Zanijeli se.
Sibicarenje se nastavlja, narod izgleda pristaje na sve, samo capra da mu valja za mjesinu.