Неоправдано заборављен: Јовица Речевић – брутални батинаш дјечјег лика

Јавност је претходних неколико препплављена свједочењима, фотографијама и видео записима којима се увјерљиво документује дивљаштво полиције у обрачуну са демонстрантима. У том контексту, нарочито је истакнута одговорност руководилаца полиције: Јањушевића, Копривице, Благојевића, Љешковића, Стојановића, као и Веселина Вељовића који је иако без формалних претпоставки руководио акцијом пребијања грађана – у непосредној корординацији са Душком Марковићем и Милом Ђукановићем.

Према информацијама којима располаже ИН4С, главни ”штаб” незабиљеженог, крволочног пребијања грађана од стране полиције је био у хотелу ”Подгорица” гдје су се у вечери протеста између осталих налазили Мило Ђукановић, Радојица Божовић и Брано Мићуновић.

Међутим, једно име се сасвим неоправдано ”провукло” и камуфлирало међу стотинама батинаша, иако је његова улога једна од најзначајнијих. То је начелник ЦБ-а Подгорице Јовица Речевић. Сакривен иза дјечачког лика и умјерених јавних наступа, у полицијским акцијама показује изузетну агресивност. Према незваничним, али врло поузданим информацијама, Речевић је у претходним пребијањима и тортури над грађанима додао јединствен потпис бруталности, нешто што ни његови претпостављени нису ни тражили нити очекивали. То је у разговору за наш портал потврдило више полицијаца који су, очекивано, захтијевали анонимност. Наиме, они су у ноћи 24. октобра директно добијали наредбе од Речевића радио-везом. Једно од његових трофејних ”дјела” у ноћи 24. октобра је пребијање грађана који су чекали превоз до Никшића испред Храма. Подсјећамо да је полиција без икаквог повода упала у двориште Храма и стравично претукла грађане, при том бацајући огромне количине сузавца.

Јовица Речевић, један од пробраних ”бранитеља државе” у редовима полиције вуче коријене са планине Пештер (Србија), док је полицијску каријеру почео у Бијелом Пољу. По доласку у Подгорицу, гдје је дошао као представник ”просрпске” струје, намеће се бескруполозним каријеризмом, што му у структури каква је полиција омогућава прилично брзо напредовање.

У тексту Марка Милачића ”Повратак сумњивих лица на функције у полицији: Кадровско шибицарење”, 4. августа 2015. године, у ”Монитору”, каже се:

”Речевић је лојалан кадар. Годинама други човјек подгоричке полиције, испада да је Речевић чекао испад да би напредовао у служби и постао начелник. Прије тога, он је на одређено вријеме, са позиције шефа униформисане полиције у Испостави Подгорица, премјештен за руководиоца Испоставе Цетиње. Августа 2012. враћен је у Подгорицу.

Речевићево име спомиње и полицајац Горан Станковић (први јавно проговорио о томе да су петорица припадника интервентне јединице у више наврата у притворској ћелији тукли Александра Пејановића) у својој изјави у вези предмета оптужења којим му је стављено на терет да је заједно са осталим оптуженим над оштећеним Пејановићем извршио кривично дјело мучење и злостављања.”

Дакле, Речевић се очигледно истиче као и кадар за ”специјалне задатке” попут дуготрајне, систематске тортуре над Сашом Пејановићем, а што је завршено и његовом ликвидацијом. По свему што смо имали прилике да видимо током истраге, у питању је класична полицијска егзекуција са припремљеним виновником.

А да Речевић није само несебично даривао и чувао државу, те брижљиво његовао тековине 21. маја, потврђује и његово учешће у афери незаконите подјеле станова од стране Синдиката полиције, у којој је саслушан један као један од првоосумњичених. Зли језици, међутим, тврде да Јовица Речевић има неколико некретнина на територији општине Подгорица које се тренутно воде на повезана лица. Тиме је његов мотив за ”одбрану државе” вишеструко већи него ”обичног” грађанина, а да не говоримо о ”обичном” полицајцу који је у просјеку – подстанар.

Речевић је због низа пропуста (афера паљења возила ”Вијести”, напади у КБЦ-у,…) смијењен у фебруару 2014. са мјеста помоћника начелника ЦБ Подгорица, одлуком садашњег директора полиције Стојановића. Ипак, изгледа да је та смјена била само димна завјеса за јавност. Већ у јулу 2015. одлуком Стојановића, Речевић је враћен на функцију у Подгорици, али овог пута на мјесто начелника ЦБ-а. Дакле, ”тиховање” се потпуно исплатило. Посебно, Стојановић, Вељовић и Марковић су препознали у Речевићу ”квалитете” које су им били потребни за планирани ниво дивљаштва и бруталности приликом разбијања протеста у Подгорици.

Чињеница да се Речевић тако снажно истакао у ”одбрани државе” је врло јак повод за акцију ВДТ-а, као и организација које се баве питањима корупције да испитају његово стварно имовинско стање. Свакако, његова кривична одговорност за последње догађаје у Подгорици остаје у склопу удружене криминалне акције према грађанима. Сигурни смо да ће сами грађани, уз наду да ће ова земља коначно добити одговорнију власт и независно судство бити врло заинтересовани да виде како Јовица Речевић и њему слични ”уживају” бенефите правне државе.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: