Павловић: Спекулације о повратку у Скупштину продрмале ЕУ жабокречину

Пише: Коча Павловић

Иницијатива ЕУ о састанку амбасадора са опозицијом – којом је послије јако дуго времена обухваћен и ДФ – представља изнуђену тзв. међународне заједнице. Та реакција је изнуђена незваничним најавама (које су стигле из „нижих нивоа“ коалиције ДФ) о могућем повратку ДФ-а у Парламент.

Актуелни политички амбијент је „жабокречина“ коју карактеришу два паралелна процеса – стаљинистичко „дављење“ ДФ-а и преливање његових гласова ка „нашем Алекси“, и пузајуће изоловање Мила Ђукановића. И оба та слоја, од којих је један беспоговорно негативан и политички нелегитиман (јер стаљинистичке методе, којима је изложен ДФ, не могу бити политички легитимне), а други беспоговорно позитиван, дио су плана који реализује тзв. међународна заједница. И та су два политичка циља за тзв. међународну заједницу – неодвојива! Просто речено – они желе да се развласти Ђукановић, али никако не желе да развлаштеном Ђукановићу суде црногорски грађани тј. ДФ!

Теренско „кресање“ ДФ-а и јачање „нашег Алексе“ треба да омогуће тзв. „подвлачење црте“ илити „мирну транзицију“. Просто речено – треба да омогуће одлазак породице Ђукановић и криминално-политичке елите, са комплетним опљачканим богатством, у политички backstage.

Када се формално погледа тако креирана констелација, заиста се намеће логичка веза по којој јаки ДФ задржава Ђукановића у игри. Али, та логичка веза јаког ДФ-а и Ђукановићевог опстанка, није посљедица никакве њихове идеолошке сличности (како медијска мафија и њени експоненти упорно инсинуирају), већ је то одраз СРАМНЕ УЦЈЕНЕ којом је тзв. међународна заједница свезала Црну Гору и њену опозицију. А уцјена је већ деценијама лако читљива и гласи: тзв. међународна заједница (а првенствено НАТО) неће дозволити одлазак Ђукановића, ако ће провербијалном Лопову након тога судити НАРОД тј. ДФ.

Већ дуго је бескрајно лицемјерје суштинска карактеристика (а и разлог суноврата) политике ЕУ и САД. Ко још из балканских стабилократија или из Молдавије, из Јемена или Кеније – који још грађанин тих држава вјерује у европску флоскулу о „заједници демократских вриједности“. Ко још након Либије, Египта и Сирије вјерује у добре, алтруистичке намјере „обојених револуција“. Ако је истина да је ИСИС формирала ЦИА, онда је у ЦГ на сцени исти тип уцјене какав је покушан у Сирији, а Ђукановићева биолошка и криминално-политичка породица је својеврсни црногорски ИСИС, којега Амери евакуишу сваки пут када га ДФ и НАРОД опколе. У Деир Ез-Зору то ноћом обаве амерички хеликоптери, а у ЦГ је у октобру 2015. то одрадио Кривокапићев „демократски дијалог у Бијелом салону“ и тзв. грађанска опозиција.

Актуелну политичку жабокречину, како рекох, карактеришу два паралелна процеса – теренско „кресање“ ДФ од стране „нашег Алексе“, стаљинистички прогон и потпуна медијска изолација најјачег опозиционог субјекта, са једне стране, и напори да се унутар ДПС-а маргинализује струја Мила Ђукановића, са друге стране.

Тако постављена политичка „игра без игре“ (да употријебим кованицу великог фудбалског мага Миљана Миљанића) била је консенсуално прихваћена и подржана од свих политичких субјеката, медија и НВО – јер је свима доносила корист. Једнако „нашем Алекси“, колико и Душку Марковићу. Баш свима осим ДФ-у.

Та „игра без игре“, у којој је перманентно страдао једино ДФ, прије свега је била у интересу корумпиране бриселске бирократије. Зато су њени званичници бојкотовали „терористе из Фронта“, оснажили су расцјеп унутар опозиције, и свој ангажман су ограничили на реторичко позивање на повратак у Парламент. Али било какав истински притисак у том правцу, Хану, Могерини и Јункеру није падао на памет.

Све док се нијесу појавиле шпекулације о могућем повратку ДФ-а у Парламент! То је изазвало приличну панику код свих. Зато сада Брисел, изнуђено, преузима проактивну улогу и организује састанак ЕУ амбасадора са опозицијом. И притом позива „терористе из ДФ

на те консултације!

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: