Писмо које је Шћепан Мали упутио у Дубровник
Пише: Горан Комар
Овом приликом, на уваженом Порталу показујемо једно од бројних писама које је црногорски владар Шћепан Мали упутио у Дубровник. У питању је, највјероватније, ћирилични концепт писма које је, затим, преписано латиницом. То латинично писмо је опширније и у њему су Шћепанови претјерани захтјеви Дубровачкој републици изнијети детаљније. И ово писмо настало је као прилог захтјевима Шћепановим да се Дубровник прикључи његовим планираним противтурским активностима. Он тражи оружје, али, прије свега, Дубровнику спочитава незаконито владање и управљање покладима српских владара и моштима светитеља које су, казује Шћепан, српски владари, преко мора, склањајући се од Турака, у Дубровнику похранили.
Шћепан, ма ко био, а доктор Јован Стефанов Балевић увјерен сам није, очигледно је особа потекла из околине Дубровника. Он јако добро познаје усмено казивање и предање својих предака са црногорског и херцеговачког крша и он доноси генерални став својих старих о Дубровачкој републици. Шћепан износи и нереална очикивања одмака Републике, као старог турског харачара, од Цариграда и прикљичивања противтурском покрету.
Но, оно што је упадљива карактеристика писма је истицање српске земље, српских владара, српског наслијеђа. Ма како и на који начин гледали на личност Шћепана Малог, треба скренути пажњу на сву сложеност и замршеност његовог уводног обраћања Дубровчанима. Надасве, вјерујем да је потребно млађим и мање упућеним читаоцима Портала, овако, из прве руке, показати понешто о личности Шћепана Малог. То може бити драгоцјено зрно крај свих недовољности и нејасноћа које доноси штури службени став историјске науке о незнанцу који је зацарио Црну Гору.
Нема, дакле, тог црногорског господара који није казивао свој српски етницитет.
Писма Шћепанова објављивао је, потпуно тачно, Цавтаћанин Валтазар Богишић, но ми смо учинили мали напор да сакупимо сва писма (фотографишемо) и да их подвргнемо детаљним упоредним анализама њиховог рукописа.
Црна Гора и Скендерија, 1. јули 1771
Шћепан Мали Дубровачкој републици излаже историју моштију које су Срби одлагали на чување у латинским земљама пред турском опасношћу. Чини бројна потраживања у оружју, али и светим предметима, укључујући икону Пресвете Богородице, Главу Светог Јована Крститеља и Пелену Христову.
Слава Богу и све(то)му Јеруса(ли)му
Стефан Мали
Од мјеста Скендерије и Чрне Горе како се находимо разумјесмо најпре и најпре паденије срмскаго (!) царства и од Бога гњива и посједова Авгаран земљу сербску. Сербска се господа разорише закон римски приватише, ма Христа не оставише, већ славише Исуса Христа и његово исповједаније почитоваше. И о(д) Турака доста труда поднесоше србска господа к вам приђоше са своијем именијем и с моштима вами фалили ништа не бијаху већ о(д) Турчина преко мора бјежијаху. Ви милостиво дочекасте, а немилостиво оправисте. А њихово именије п:риватисте, пак и многе мошти ијадићаре. Је ли то тако судом да њихове мошти носите по свијету и јадићаре кад нијесте купили него на аманат Божи остало. Него слишите властело дубровачка, оћете ли ми право казат, држите ли сада Муамеду руку, како сте држали и досад? И разумите се супованијем Божијем супованијем Божијем супованијем Божијем да Муамедово плетеније паде, да Муамедово плетеније паде, да Муамедово плетеније паде, него ако изволите да будете вијерни слави јерусалимској и славној Руси(ј)и, да Муамеда за брата не привиђате, већ да приваћате ону браћу с којом сте били у Христово доба ако извоолите. Ако ли не изволите испом ваше славе и мудрости немојте саде бацит под ноге, него се од Муамеда одреците ако ли нећу да видим оће ли му помоћ. Знам од истине да није много вина, ма ми пошљите двије хиљаде барјела. И пошљите ми двадесет пушака великијех топова. А пошљите ми оне двије сабје штоно су вам с њима. И пошљи ми једанајест мача што су с камењима. И пошљи ми икону свете Б(о)г(о)р(оди)це која је била у србскому двору. И она је с камењем (…) (1)
Сачуван је само овај лист писма. Међутим, сачуван је препис латиницом цјеловитог писма.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
