Потражите преткe у дигитализованој евиденцији носилаца Албанске споменице
Савез потомака ратника Србије 1912 – 1920. године по први пут у јавности, а након 100 година од почетка Великог рата, дигитализовао је и тако учинио доступним персоналне евиденционе картоне носилаца Албанске споменице.
На порталу електронског пројекта „Албум сећања на наше претке из Првог светског рата“, стручној и осталој јавности ће бити пружена могућност да погледају подаке и евиденционе картоне носиоца Албанске споменице.
Дигитализација базе података реализована је у сарадњи са Удружењем Меморијална галерија битке на Дрини 1914, а пројекат дигитализације подржало је Министарство рада, запошљавања и социјалне политике Србије.
База ће бити потпуна на дан обиљежавања примирја у Првом светском рату 11. новембра 2016. г.
„Албум сећања“ вам пружа могућност да погледате подаке и евиденционе картоне за оне носиоце Албанске споменице који су постали чланови удружења носилаца Албанске споменице након његовог оснивања 1967. године.
Албанска споменица
Указом од 5. априла 1920. године, као сећање на повлачење кроз Албанију у Европском рату 1915. године, установљена је Албанска споменица.
По овом Указу, право на Споменицу имали су сви који су били на војној дужности приликом преласка Албаније, као и чланови страних војних мисија који су се заједно са српском војском повлачили преко Албаније. Споменица је у облику двоглавог орла са српским штитом на грудима и краљевском круном на горњем делу. На њеном аверсу, испод орла је медаљон уоквирен ловоровим венцем са профилом главе Александра Карађорђевића, уоквирено натписом: СВОЈИМ РАТНИМ ДРУГОВИМА АЛЕКСАНДАР. На реверсу је натпис у три реда: ЗА ВЕРНОСТ ОТАЏБИНИ. Указ је предвиђао ковање Споменице од бронзе (медаљон) и посребреног платинираног двоглавог орла димензија 32х28 милиметара и ношење у моарираној пантљици зелене боје са две црне ивичне пруге, ширине 36 милиметара и дужине 50 милиметара.
Париска фирма АРТИ БЕРТРАН прихватила се израде ових Споменица, али са извесним одступањем у погледу материјала (двоглави орао је израђен од посребреног цинка, а медаљон од месинга), затим димензија одличја (висина је 49 милиметара) и траке (ширина 26 милиметара).
Указом од 6. новембра 1921. године Споменицом је одликовано 142.148 официра, подофицира, каплара, редова, обвезника чиновничког реда и свештеника. Наредбом од 6. марта 1940. године одликовани су сви припадници црногорске војске који су остали и даље на војној дужности са српском војском на Солунском фронту. Албанска споменица је додељивана указом краља Александра Првог Карађорђевића, а на предлог министра војске и морнарице, са декретом који је рађен по нацрту Ђорђа Чарапића, репродукован у Војном географском институту у Београду.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Мој прадеда Љубомир Јевђовић је Солунац и прешао је Албанију пешке али га нема на списку одликовања. Да ли постоји шанса да се нађе на истом? Хвала.
Nazalost drzava u vrijeme komunizma je namjerno(citaj slucajno) izgubila mnoge dokumente o ovim besmrtnim ratnicima, mi nemamo pojma koliko smo ponosni sto njihova krv struji nasim venama, nemamo predstave koliko su to hrabri vojnici bili, sta su oni prezivjeli da bi mi danas bili slobodni, sta su izgubili da bi mi dobili, Najhrabriji smo ljudi u Evropi, jedina rasa koja nikada nije trpila teror okupatora ma kolika to sila bila, Suprostavljali se najmocnijima, i pobjedjivali, Gubili sopstvenu zemlju pa je vracali, vojska se povukla iz Kraljevine pa se vratila kao oslobodioc, bili Carevina, Knezevina ili Kraljevina, mi noramo biti svijesni koliko smo uzvisena Rasa, Koliko smo mocan narod, dali smo velike Careve, Kraljeve, Vojvode, Vitezove, Pisce, Pronalazace, i ko zna sta ce mo jos dati, i nikada necemo zaboraviti ciji smo i ko smo, neka nasa djeca znaju ono sto mi nismo smjeli da znamo, Zivela Srbija.
Moj pra deda Krsta radojicic je solunac pa bi hteo da saznam vise o njemu
kako saznati da li su Albansku spomenicu dobijali i srbi iz nekadasnje Austro ugarske kojisu prebjegli u Srbiju i borili se u Srbskoj vojsci
Imam i ja isto pitanje kao ti
Vjerovatno nećete vidjeti ovaj komentar,ali evo za svaki slučaj. Dobijali su je,moj pradeda je prebjegao u Srpsku vojsku i kasnije je dobio Albansku spomenicu i zemlju u Vojvodini.