Правде мора бити: Све америчке лажи о Србима – неке од најгорих ратних злочина починили су репортери

У мору дезинформација које су западни медији сервирали током грађанског рата у Југославији Срби су најгоре прошли. Кaо по правилу, они су бивали оптужени чак и за злочине који се никада нису догодили или које су починили други. Истина би се сазнала пар година касније, из уста међународних званичника који су у то вријеме заузимали важне и одговорне позиције, пише Ворд прес (Word Press). У чланку посвећеном америчким дописницима од којих су неки и под истрагом, наводе се само неки од бројних фабриковања информација које су сервирали свјетској јавности упркос чињеницама и нанијели Србима штету коју су платили животима невиних људи.

„Америчка штампа и електронски медији су ‘открили’ да Срби нису били толико лоши момци каквим су их приказивали амерички репортери који су извјештавали са Балкана. Чак иако је Џек Кели, дописник Јуесеј тудеј (USA Today), дао оставку након што су његови послодавци закључили да је преварио своје уреднике и фабриковао информације у својим репортажама, које је слао из више од 90 земаља, укључујући извјештаје о Србији, његове лажи остају „зацементиране“ и нису чак више ни ствар преиспитивања ни истраживања.

Међутим, чланак због којег је против Келија покренута истрага се звао „УН: Извјештаји повезују Србе са ратним злочинима“, који је Кели послао из Београда 14. јула 1999. године.

Кели у чланку наводи да је разговорао са активистом за људска права у Београду којем је наводно српски војник признао да је добио наређење да почини етничко чишћње. Међународна истрага је установила да Кели никада није срео активисту за људска права.

Кели је тврдио да је интервјуисао активисту али да је, како није могао наћи преводиоца који је наводно био присутан током разговора да потврди причу, он питао пријатељицу – такође преводиоца – да лаже уредницима и каже да је она била преводилац. Кели је објаснио да је „паничио“ због истраге и због тога починио ову превару.

Репортери у служби ЦИА-е

Кад су Срби заробили британског плаћеника Роберта Алана Лофтхауса у фебруару 1993. године на планини Мајевица он је српским контраобавјештајцима признао да је у сателитској комуникацији са америчким репортером. Репортер се звао Рој Гутман, бивши дописник Ројтера у Београду а касније је извјештавао за Њуздеј (Newsday) из Загреба и Сарајева. Према наводима Лофтхауса, Американац му је рекао да је агент ЦИА-е “2-IC”.

Гутманово прво ратно извјештавање је било 1991. године. Он је из Херцег Новог послао причу извјештавајући о томе како Срби уништавају стари град Дубровник чему је био свједок. Касније је на исти начин извјештавао о српским „масакрима“ и „масовним силовањима“.

Извори за његове репортаже су били Исламска заједница, Турско-Америчко друштво жена, директор телевизије Тузла др Ариф Тановић, и плаћеник Роберт Алан Лофтхаус.

Дејвид Роуд: Пулицерова награда за лажно извјештавање из Сребренице

Још један репортер који је ухапшен је Американац Дејвид Роуд, који је депортован из Републике Српске крајем 1995. године. Као дописник бостонског Кришчан Сајнс Монитора (Christian Science Monitor), Роуд је користио изворе ЦИА-е да би лоцирао мјеста око Сребренице на којима су Муслимани наводно масакрирани.

Рођен у Хартфорду, у Кентакију 1967. године „Роуд је увијек био тамо гдје је Америка штитила своје националне интересе – Куби, Сирији, СССР-у, Естонији и Босни,“ казали су његови родитељи Харви и Керол.

Роуд је дошао у РС са фалсификованим документима и без новинарских исправа. Његов претходник Џонатан Линдеј је протјеран са Пала након што је откривено да је информације слао ЦИА-ји. У Сребреници, Роуд је нашао „крв по зидовима и разбацана документа несталих“, али не и масовне гробнице које је тражио по ЦИА-јином налогу.

Пошто је представљен као „жртва Срба“, Роуд је 1995., након свог повратка у САД, добио Пулицерову награду за своју репортажу о масовним гробницама у Сребреници (које нису никада пронађене).

Амерички репортери заступали муслиманску пропаганду

Амерички војни аналитичар поручник Џон Е. Среј записао је у свом ратном дневнику да су познати репортери Кристијана Аманпур и Питер Џенингс прихватили муслиманску пропаганду за истину и слали антисрпске извјештаје из Босне.

Срби су оптужени за злочине у улици Васе Мишкина као и за Маркале у којима је настрадало неколико десетина невиних људи.

Ово је довело до санкција Србији (од 1992. године и даље) и бомбардовање војних позиција босанских Срба (1995). Скоро деценију након тога, тадашњи командант Унпрофора британски генерал Мајкл Роуз, објаснио је у својим мемоарима, да су Срби били лажно оптужени и да је фатална граната највјероватније дошла од муслиманске стране како би се испровоцирала реакција Запада.

Што се тиче масакра из 1993. године на сарајевским Маркалама, будућа серектарка САД Медлин Олбрајт не само да је лагала, већ је у свом напору да обмане свијет такође изјавила да су докази „тајна“. Доказ који је она покушала да сакрије открио је, ван сваке сумње, да су босански Муслимани искасапили сопствени народ да би задобили свјетске симпатије. Лаж је, последично томе, коштала Србе хиљаде невиних живота.

Западна јавност мирно игорише чињеницу да су многи лауреати Пулицерове награде своје каријере изградили клевећући Србе. Репортер британског ИНТ (ITN) који је снимио екслузивну фотографију „изгладњелих Бошњака у српским концентрационим логорима“ признао је тек 1997. године да је снимак био лажан.

Циененова (CNN) звијезда, новинарка Кристијанa Аманпур често је извјештавала са Пала, говорећи да се јавља „уживо из Сарајева“ и изражавајући бијес против „Четника који су силовали 50.000 бошњачких жена“. Нико на Западу није био заинтересован да истражи епилог прича као што је случај наводно „силоване“ Бошњакиње којој је дат азил у Швајцарској и која је тамо родила афричко дијете. Сличне монструозне лажи понављане су и током рата на Косову, поново демонизирајући Србе.

Оправдавање бомбардовања и инвазије Србије велика лаж

Амерички секретар одбране Вилијам Коен тврдио је свјетској јавности да су Срби убили 100.000 Албанаца на Косову. КФОР је за сада ексхумирао мање од 3000 од којих су трећина Срби.

Најгротескнија лаж била је исценирани масакр у Рачку, у јануару 1999. године када су Срби оптужени да су убили 45 косовских Албанаца. То што на наводном мјесту убиства није било крви и што је амбасадор САД-а Вилијам Вокер (у мисији ОЕПС-а) три пута спријечио српског форезничког патолога др Маринковића да истражи мјесто злочина говори у прилог томе да је оправдавање бомбардовања (и инвазије) Србије није била ништа друго него једна Велика лаж.

Амбасадор Вокер је казао медијима да је наводни масакр била „најужаснија ствар који је икада видио“. Нико се није сјетио чињенице да су током његовог мандата у Салвадору (осамдесетих година) „Одреди смрти“ одрубили главе хиљадама својих жртава. Према свједочењу свештеника Данијела Сантјага, главе су набијане на копља. Вокер је прећутао ова звјерства јер је починиоце тренирала САД и спонзорисала ЦИА.

Тврдња Веслија Кларка о српској војсци још једна лаж

Тврдња Веслија Кларка да је НАТО-ва авијација „уништила српску војску“ би такође требала бити уврштена међу лажи западне пропаганде. Раскринкана је када је неколико хиљада неоштећених српских тенкова напустило Косово. Истина је, да је током 78-дневног бомбардовања, које је америчке порезнике коштало десетине милијарди долара, само 13 српских возила уништено.

Амерички новинари уништили „србољупца“ Роуза

Извјештавајући из Горажда, пише поручник Среј, и Аманпур и Џенингс су тврдили да „Срби уништавају град, кућу по кућу“, намјерно изостављајући чињеницу да су муслиманске трупе минирале куће и отишле, напуштајући цивиле. Према наводима поручника Среја репортери Циенена су уништили генерала Мајкла Роуза оптужујући га да је „Србољубац“. Роуз је такође оптужен да је Горажде предао Србима јер „није хтио да штити муслимански град“. Након оштре медијске кампање британски генерал био је приморан да осрамоћен напусти Сарајево.

„У претходне три године, (амерички) медији су одрадили одличан посао у подупирању негативног имиџа Срба и Србије, толико да је у десетинама прилика помогло да се постигну политички резултати који су нанијели смртне повреде Србима у Хрватској, Босни и Србији.

На крају, ако америчка политика ‘кажњавања Срба’ – посебно преко санкција Србији – не буде ревидирана, она ће успјети у свом науму да уништи државу и деморалише народ“, написала је 1995. године доктор историје Норма вон Регенфелд-Фелдман за Јунити Хералд (Unity Herald) у Сан Франциску.

Надајмо се да ће неки од ових нечасник мушкараца и жена који су узроковали толико смрти и уништења платити за своје злочине“, стоји у закључку чланка Ворд преса.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: