Пријатељи бокешке баштине: Баштина није власништво ни институција ни њихових директора

Чланови Друштва пријатеља бокешке баштине, невладине организације која је основана са првенственим циљем очувања и унапређења природног и градитељског насљеђа Боке Которске, посебно Природног и културно-историјског подручја Котора као дијела Свјетске баштине, упутили су отворено писмо Министраству културе.

Организација је основана недавно, испровоцирана тренутним стањем културне и природне баштине на подручју Боке Которске. Оснивачи друштва су стручњаци из области заштите културне баштине са простора Боке.

Упућено писмо Министарству културе преносимо интегрално у наставку.

Поштовани,

Природно и културно историјско подручје Котора уписано је на УНЕСЦО Листу Свјетске баштине 1979. године, због “изузетне универзалне вриједностикоју посједује, а која се огледа у квалитету његове архитектуре у утврђеним и отвореним градовима, насељима, палатама и манастирским комплексима, те њиховој хармоничној интеграцији са култивисаним терасастим предјелом на ободима високих стјеновитих планина”. Свјетску баштину Котора не чине само градови Котор и Пераст, или поједначни културно-историјски објекти, већ цијели културни пејзаж которско-рисанског залива који почиње на рту Госпа од Анђела и завршава се на Турском рту.

На критично стање у оквиру Подручја Котора УНЕСЦО указује у континуитету од 2003. године до данас. Већ тада је у одлукама Комитета Свјетске баштиненаглашена “забринутост због ризика који прекомјерна и неконтролисана урбанизација има на изузетну универзалну вриједност подручја (ОУВ)”.

Овакво стање потврдила је и 2013. године УНЕСЦО/ИЦОМОС Савјетодавна мисија, у чијем извјештају је наведено да је “веза између планирања и политике заштите врло слаба, да просторно-урбанистички планови толеришу, а у одређеном степену и подстичу урбанизацију, док у исто вријеме не успјевају да интегришу захтјеве очувања Изузетне универзалне вриједности подручја (ОУВ) и елементе културног пејзажа”. Мисија је препознала као озбиљан проблем “слабост система заштите и његову немоћ да позитивно утиче на процес урбанизације, просторног планирања и развоја саобраћаја”.

Без обзира на препоруке УНЕСЦО-а, стање се непрекидно погоршава, а посебно интезивно у посљедње двије године.
Заштићено подручје Котора покрива низ планских докумената, али је баштина у њима у правилу третирана формално, подређена савременим градитељским захватима ипревасходно у функцији капитала, а не у циљу унапређења квалитета подручја за добробитсвих његових грађана.

Највиши плански документ, Просторно-урбанистички план (ПУП) са којим би требало ускладити све планове нижег реда (ДУП, УП, и др.) још увијек није донесен. Студија заштите културних добара која би требало да буде кључна базна студија на основу које се израђује ПУП, иако је завршена прије више од годину дана, још увијек није усвојена од стране Управе за заштиту културних добара. Студија, у којој су јасно дефинисане и мапиране вриједности и карактеристике културног пејзажа подручја Которадала је мјере за другачији приступ планирању простора, мјере којима је циљ заустављање актуелног планерског и градитељског хаоса који пријети да сасвим промијени карактер заштићеног подручја.

Ове мјере биле су кључни разлог конфронтације Стручног тима који је израдио Студијуи Директорице Управе за заштиту културних добара, и разлог зашто Студија још увијек није усвојена. Истовремено, у простору се догађа управо оно што је Студија покушала да спријечи.

Доброта и Прчањ се убрзано трансформишу и губе карактеристике традиционалних насеља, ЛСЛ Главати усвојена је након што је которскаУправачетири године одбијалада изда сагласност на тај плански документ, Костањица се шири упркос оштрим критикама јавности и препорукама ИЦОМОС-а.

Најновија “валоризација” и “култувисање” Турског рта са “привременим”објектом ТРАЈНО ирадикално мијења конфигурацију терена, разара простор не само физички већ и његов историјски значај и нарушава главну визуелну осу која спаја подручје Свјетске баштине и његову заштићену околину.

Овим посљедњим инцидентом, оголила се обесмишљеност актуелног планирања простора у којем невидљива граница морског добра дезинтегрише миленијумски јединствен простор, дијели планирање на простор изнад и испод пута, не препознајући притом суштину интегритета простора. Иако се у зони морског добра могу подизати само привремени објекти, код нас се појмом “привремено” дозвољавају трајне измјене конфигуације терена, градња масивних армирано бетонских конструкција предимензионисаних габарита.

Инцидентом на Турском рту такођеје огољена обесмишљеност најважније институције заштите подручја – Управе за заштиту културних добара, која, одобравајући оваква рјешења занемарује постулате струке и постаје сервис грађевинског лобија. Негирају сепостављени стручни ставови дефинисании кроз неке од најважнијих докумената као што је Менаџмент план подручја Котора из 2011., а издајусе услови и сагласности који су у супротности са њима. Оголио се и бесмисао лиценци (али и диплома), јер како се може сматрати стручњакомонај ко својом лиценцом и дипломом стоји изадавања услова, сагласности иградње на Турском рту и тврди да ће бетонирање обалеоплеменити простор.

Како су случајеви девастације заштићеног подручја Котора све бројнији, крајње је вријеме да се они зауставе, јер је Турским ртом пређена црвена граница. Стога, као група стручњаказабринута за будућност подручја Котора и његов опстанак на УНЕСЦО Листи Свјетске баштинесматрамо даодмах треба усвојити Студију заштите културних добара израђену у мају 2015. годинеи у најкраћем року израдити ПУП, а до тада привремено зауставитипримјену актуелних планова нижег реда. За сву штету до сада учињену заштићеном Подручју (Костањица, Турски рт, “Пентагон” и сл.), као и за усвојене планове који озбиљно пријете да даље деградирајуизузетну универзалну вриједност Свјетске баштине (ДУП Доброта, ЛСЛ Главати,Прчањ, Морињ, и др.), тражимоодговорност свихнадлежних служби и лица.

Природно и културно наслијеђе није ничије приватно власништво већ оно припада свим грађанима, а посебно када је у питању Свјетска баштина која припада цијелом човјечанству и за чију смо заштиту одговорни пред међународном заједницом.

Баштина није власништво ни институција ни њихових директора, али је стање баштине њихова одговорност.

Посједовање диплома и лиценци стручњака који су укључени у очување баштине требало би да подразумјевана првом мјесту знање и професионалну етику, а никако да се њиховом злоупотребом даје покриће за уништавање баштине. Нико не би смио заборавити да је на првом мјесту одговоран према послу који му је повјерен и према грађанима чијим новцем се финансира његов рад.

У Котору, 06. септембар 2016. године

Марија Николић, дипл. инг. арх.

Александра Капетановић, дипл. инг. арх.

Катарина Николић, дипл. инг. Арх,

Јасминка Гргуревић, дипл. конзерватор-рестауратор

Слободан Бобо Митровић, дипл.инг.арх.

Др Стеван Кордић, математичар и фотограф

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: