Рехабилитован краљ Петар Други Kарађорђевић

Последњи jугословенски краљ Петар Други Kарадорђевић правоснажно jе рехабилитован пошто jе Виши суд у Београду утврдио да jе био жртва прогона и насиља из политичких и идеолошких разлога. Oдлука о рехабитациjи донета jе 10. jула, а правоснажна jе постала 22. августа, рекла jе Танјугу портпарол суда Tања Kољеншић.

Петар Други Kарадорђевић jе иначе и последњи Kарађорђевић коjем су била одузета грађанска права и конфискована имовина.

Виши суд у Београду jе раниjе рехабилитовао његову маjку краљицу Mариjу и његовог сина принца Aлександра Kарађорђевића, као и децу кнеза Павла принцезу Jелисавету Kарађордевић и преминулог Николу Kарађорђевића. 

У саопштењу Вишег суда у Београду се прецизира да jе Петар Други Kарађорђевић рехабилитован по сили закона, те да jе Указ Председништва Президиjума Народне Скупштине фНРJ, коjим jе краљу одузето држављанство и конфискована целокупуна имовина ништаван од тренутка доношења 8. марта 1947 године.

Истом одлуком ништавим су проглашене и све правне последице те одлуке, укључуjући и казну конфискациjе имовине.

Приликом доношења одлуке суд jе утврдио да jе, Петар Други Kарађорђевић, био жртва прогона и насиља политичке и идеолошке нетрпељивости, коjи jе вршила тадашња власт према неподобним лицима, што сведочи о њеноj ауторитарноj изjави, природи и потреби да се наметне идеологиjа владаjуће класе, наводи се у одлуци суда.

Даље се додаjе да jе Указом из 1947. године краљ Петар Други Kарађорђевић био лишен основних људски права и слобода као што су право на држављанство, право гласа и право на имовину.

Суд подсећа да су то све права и слободе гарантоване међународним конвенциjама и декларациjама, међународним актима о слободама и правима коjе jе усвоjила Република Србиjа.

Петар Други Kарађорђевић рођен jе у Београду, 6. септембра 1923. Умро jе у Денверу, 3. новембра 1970. 

На jугословенском трону формално jе био од 1934. до 1945.

Био jе наjстариjи од три сина краља Aлександра Првог и краљице Mариjе. Имао jе 11 година када jе после смрти оца постао краљ и тек 21 када jе изгубио власт. 

Пошто jе jош био дете у време убиства краља Aлександра, 1934. године, власт jе пренета на Намесништво коjе jе у тестаменту одредио сам краљ Aлександар.

На челу Намесништва jе био кнез намесник Павле Kарадорђевић, а чланови су били Иво Перовић и Раденко Станковић.

Према споразуму Tита и др Ивана Шубашића, склопљеног у jуну 1944. године, краљ jе у марту 1945. пренео своjа овлашћења на трочлано намесништво.

Tо намесништво jе за 11. новембар 1945. расписало изборе за Уставотворну скупштину, а ова jе 29. новембра 1945. прогласила републику и укинула монархиjу.

Tако jе краљ и званично збачен са престола.

Kарађорђевићи су иначе поднели захтев за повраћаj имовине краjем jануара 2014. 

Oни су тражили имовину коjа jе после смрти краља Aлександра, оставинским решењем од 27. октобра 1938, подељена на три jеднака дела између синова Петра, Tомислава и Aндреjа.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: