Соколи северне Далмације

Пише: Саша Недељковић
члан Научног друштва за историју здравствене културе Србије

Крајишки На почетку Првог светског рата српска соколска друштва као и жупа су били забрањени. После ослобођења и уједињења 1918. основана је за северну Далмацију жупа Шибеник Савеза сокола СХС.

После одласка Италијана сазвана је оснивачка скупштина жупе. На скупштини су присуствовали изасланици друштава Шибеник, Водице, Бетина, Скрадин, Дубрава и Муртер. Жупа је 1922. имала 13 друштава са 754 члана.

Трећи слет одржан је 1922. Четврти жупски слет одржан је у Дрнишу 1923. Пети слет у Шибенику 1924. Жупа је 1925. добила назив Соколска жупа Шибенско-Задарска. Имала је 1925. 15 друштава са 1251 чланом, 174 чланице, 176 нараштајаца, 129 нараштајки, 208 мушке и 96 женске деце.

Шести жупски слет одржан је у Преком 6. и 7. августа 1927. Том приликом посвећен је друштвени барјак који је даровала краљица Марија. Седми жупски слет одржан је 17. и 18. септембра 1927. у Биограду на мору. Осми жупски слет приређен је 25. и 26. августа 1928. у Дрнишу. Тог дана развило је дрнишко друштво нову заставу. Девети жупски слет одржан је у Шибенику 15. и 16. јуна 1929. уз учествовање жупа Сушак-Ријека и жупе из Сплита. Године 1930. жупа је имала 15 друштава и то: Бенковац, Бетина, Биоград на мору, Дрниш, Филип-Јаков, Кистање, Книн, Муртер, Новаља, Новиград, Паг, Преко, Сиверић, Шибеник и Водице. Било је 1.379 чланова и 160 чланица, од којих 311 вежбача и 127 вежбачице. Било је 143 нараштајца и 84 нараштајке. Затим соколске деце 256 дечака и 139 девојчица. Све заједно учлањених 2.161. Своје соколске домове имала су друштва Биоград на мору, Книн и Шибеник. Већина друштава је вежбала у приватним изнајмљеним просторијама. У 11 друштава основане су књижнице са 4.243 дела.У 5 друштава постојале су соколске музике, а у два тамбурашки зборови. (1)

Соколско друштво у Книну имало је соколски дом од 1922. и добијало је повремено једнократну помоћ од државе. Друштво је примило 1928. 2.000 динара за одржавање сале у којој су вежбали и ђаци книнске гимназије. (2)

Соколско друштво у Дрнишу било је привржено династији Карађорђевића. Соколске свечаности одржаване су на Дан Уједињења, за Светог Саву, за рођендан краља и на дан ослобођења Дрниша. Глумачка секција друштва давала је представе: „Лазарево васкрсење”, „Лажа и паралажа”, „Протекција”, Гогољеву „Женидбу” и „Ослобођење Дрниша” дрнишког аутора Милована Опаре. Као и пре Првог светског рата сваке године се ишло на Видовданске прославе на Косово код Книна. На Видовдан 1926. соколи из Дрниша су пред Лазарицом изводили гимнастичке вежбе, а дрнишка соколска музика је свирала корачнице. Фебруара 1924. основана је просвјетна секција друштва. За првог председника секције изабран је учитељ Никола Манојловић. У саставу просветне секције деловала је секција за научно-популарна предавања. (3)

Соколско друштво Дрниш приредило је излет у Врлику. Промарширало је са музиком и мушким певачким хором 8.6.1930. кроз Книн праћено бурним аплаузом Книњана. Циљ излета буђење соколске мисли у Врлици. Народ у Врлици је са одушевљењем дочекао соколе, који су са музиком на челу и друштвеном заставом марширали до Општинског дома. Пре подне је музика свирала на Чесми краља Александра. После подне била је заказана народна забава коју је омела киша. У вече око 7 часова је пјевачки хор, под вођством свог диригента Ш. Мудрице певало бирани програм народних песама, које су биле поздрављене бурним аплаузом. Сала Општинског дома била је испуњена посетиоцима. После концерта Ј.Регнер поздравио је присутне и захвалио им на посети. Уз трократни поздрав краљу Александру народ се разишао. Пред Општинским домом музика је свирала народна кола. Око 10 часова соколи су уз бурно поздрављање напустио Врлику, са обећањем, да ће се поново вратити у тај крај. (4)

Соколско друштво Бенковац основано је 6.6.1924. са 90 чланова и чланица. После два месеца приређен је у Бенковцу Соколски слет уз суделовање соколских друштава Шибеник, Дрниш, Кистање и Новиград. Друштво је учествовало на слетовима у Биограду, Преком, Сплиту, Шибенику, Новиграду, Шушаку, Дрнишу и Београду. Друштво је 1931. бројало 162 члана и чланице, не рачунајући нараштај и подмладак. Поред музике друштво је имало руче, козу, сталак за скакање, кугле, лопту, штапове и заставице. Крајем 1930. друштво је почело да оснива сеоске чете. Соколско друштво Бенковац основало је 1930. 3 сеоске соколске чете: у Пристегу, Вукшићу и Полачи. Мада су села удаљена 15 до 20 километара од Бенковца ишли су предњаци бенковачког друштва ка њима редовно, вежбали их и уређивали на велико задовољство мештана. (5)

Соколско друштво у Книну прославило је Први децембар 1930. Пошто је друштвени оркестар одсвирао химну, говорио је др. Иван Гргић. Истакавши историјски значај тог дана у поређењу са мраком и патњама ропске прошлости, подвукао је активности 12годишњег биланса рада и тежњи за бољим и лепшим животом. После говора извео је женски нараштај вежбу са веслима „Морнари“. Затим је М.Асановић рецитовао песму Војислава Илића млађег „Мали потомци великих отаца“. Врхунац програма биле су „Вежбе духа и тела најновијег система“ изведене од мушког чланства. После је наступило женско чланство са „Плесом туркињица“. Задња тачка програма била је драмска епизода Ристе Одавића „Хеј Словени“ коју су извели дилетанти. После завршетка програма била је забава скоро до зоре. (6)

Соколско друштво у Книну прославило је краљев рођендан 17. децембра 1930. Варош је осванула у заставама. Пошто је друштвени оркестар одсвирао химну, говорио је просветар др. Иван Гргић. Затим је женски подмладак играо „ритмичке јутарње вјежбе“. Млађи мушки нараштај извео је „вјежбе сталцима“. Програм је завршен актовком „Два путника“ од Д. Калничкога. Лакрдију су играли дилетанти. (7)

Соколско друштво у Бенковцу прославило је Дан Уједињења 1.12. 1930. и соколски дан. У прослави су учествовале чете из Полаче, Буковића, Јагодње и Пристега. У очи самог дана прославе била је бакљада, прангије су пуцале, док је кроз град поносно ступала соколска чета Буковића предвођена управом друштва и музиком. Поворка се зауставила пред зградом среског начелства, где је доколима и народу говорио срески начелник Угриновић. Сутрадан је организована будилица. Сви соколи су ишли да дочекају соколску чету Буковић. Соколе сељаке поздравио је староста друштва Милошевић и начелник друштва Петар Червар. Сви скупа су отишли на другу страну града, где су дочекали соколске чете из Полаче, Јагодње и Пристега. Соколи су са четама отишли у соколану где је била приређена закуска у почаст сеоских соколских чета. Приређен је скуп пред општином. Чете и све категорије друштва биле су постројене око подијума. У свом говору староста друштва Петар Милошевић истакао је: „Овом згодом браћо и сестре, који сте потомци и клица наших дједова ове кршне Буковице и равних котара, граничари и соколи наше дивне Југославије, препоручам да устрајете у започетом дијелу, да јачате Ваше мишице и тијело, у којем мора да вјечно борави здрав дух. Нека расте међу вама слога, братство и једнакост … .” Затим је говорио др. Јово Миовић општински начелник, који је говорио о историји, кад је на тај дан ударен камен темељац Југославији. Образложио је важност 6. јануара и 3. октобра. Потом је срески начелник Угриновић честитао управи сокола у Бенковцу, зато што је за кратко време успела основати 4 сеоске чете. После тога је уследила предаја застава сеоским соколским четама. Предају застава извршио је староста друштва Петар Милошевић. Старешине чета предале су заставе барјактарима, који су се заклели на верно чување. Затим су била благодарења у црквама. Соколи су положили венце на гробове умрле браће и сестара. После тога сврстала се дуга поворка, која је марширала местом. После подне била је академија у част сеоских соколских чета. Говорио је брат Дупор и у свом говору истакао „јер је овај век Славена, који се клањају светим костима својих хероја, а ви се клањате костима Смиљанића, који данас у вама живе.“ Музика је свирала неколико песама, а онда су почеле вежбе категорија. Вежбе су изведене уз пратњу музике и под командом Петра Червара. Затим је био свечани испраћај чета, које су се свртале у дугу поворку. Допратили су их чланови сокола са музиком и управом друштва до краја моста. У вечер била је приређена забава у соколани.

Забаву је отворио ветеринар Мирко Булић. Била је приказана драма у два чина „Српска душа” у којој су играли Милка Вујић, Танасије Калањ и неколико чланова соколске дилетантске цекције. Затим је приредба настављена плесом. Старешине чета биле су у Буковићу Шпиро Воларовић и Милан Јекић, у Пристегу Јаша Куман и Божа Анић, у Јагодњој Мирко Ћоса и Зечавић, а у Полачи Тадија Пераић и Душан Бобановић. (8)

Соколско друштво у Книну је пре Првог светског рата организовало Светосавске беседе. Наставили су и после рата. Ујутро је служена свечана литургија, иза које су деца из основне школе приредила у соколани приредбу. Приредба 1931. је ограничена због грипа. Због болести и одсуства неколико чланова соколског оркестра отпале су музичке тачке. Дилетантска секција извела је „Ропство Јанковић Стојана”, драматизацију народне песме од Јована Протића. Гардероба је била оригинална, посуђена помоћу попа Паје Зелића из Жагара, од сељака. Један део котарских народних одела позајмила је твртка М.Ђ. Матавуљ из Шибеника. Баш оригинална гардероба допринела је успеху вечери. После програма наставила се забава све до зоре. (9)

Соколско друштво у Бенковцу од септембра 1930. до 1931. основало је 9 сеоских соколских чета и број чланова повисило ос 86 на 730. У 1931. основане су чете у селима Шкабрње, Галовац, Мурвица, Смоковић и Земуник. У Шкабрње дочекао је делегате сокола учитељ Тешулов. Уписало се 46 чланова. У Мурвици дочекао је делегате сокола трговац Арамбашић. Бенковачки староста Милошевић оповргао је све примедбе које су непријатељи сокола ширили. Уписало се 103 члана. У Галовцу дочекао их је учитељ Иван Остика. Уписало се 46 чланова. У Смоковићу дочекао је делегате сокола учитељ Лакић. Говорио је староста Милошевић. Уписано је 53 члана. У Земунику дочекале су их извјештене заставе и преко 200 особа. У пуној сали говорио је учитељ Мазија. Уписало се 109 чланова. Друштво је до 1931. организовало 11 сеоских соколских чета Основане су чете у селима Буковићу, Пристегу, Јагодњи, Полачи, Шкабрњи, Галовцу, Земунику, Смоковићу, Мурвици, Кули Атлагић и Привлаци са укупно 900 чланова. (10)

Главна годишња скупштина жупе Задар-Шибеник одржана је 15.2.1931. На скупштини друштва су заступали: Бенковац Милошевић Петар и Червар Петар; Дрниш старешина Аџија Никола; Книн Шимуновић Миро и Покрајац Ђуро; Кистање Јанковић Никола. Друштво Бенковац имало је 86 чланова, друштво Дрниш имало је 129 чланова, друштво Кистање имало је 45 чланова. Друштво у Книну се врло мало дописивало са жупом. (11)

На Видовданском соколском слету у Сплиту 1931. наступило је 500 чланова сеоских соколских чета из жупе Скопље. Стјепан Роца добио је задатак од слетског одбора да упозна чланове сеоских чета са морем. Унајмио је лађу „Макарска” Јадранске пловидбе. На броду чланови сеоских чета певали су „Биљана платно бељаше …”. Видели су Клис, Омиш, … . Кад су се искрцали један из околине Велеса је рекао : „Ово је најлепше што смо доживили на путу. Хвала ти, брате !”. У дворани биоскопа Кино Караман приказани су документарни филмови. На крају били су пријатно изненађени када су видели на платну Грачаницу, Дечане, … . Кад су видели слику сељака из Каштела, загрљене са сељацима из Скопске Црне Горе која је била снимљена 1928., приликом посете приморских сокола Скопској Црној Гори, настало је клицање Јадрану и Јужној Србији, братству и јединству. Пролазници су се заустављали пред главним улазом у биоскоп питајући се шта се у кину догађа. Манифестирале су се везе између Јадранског мора и Косова. (12)

Окружни слет у Книну одржан је 20 септембра 1931. Уз книнске соколе најбројније је било соколско друштво Шибеник, које дошло возом са вежбачима, са соколима из Мандалине, соколском музиком и излетницима. Мало затим дошла је чета из Врањица (Жупа Сплит) са својом музиком. Истовремено дошли су соколи из Дрвара, Госпића и Грачаца. Присуствовале су делегације друштава из Бенковца, Кистања, Сиверића и Дрниша. На слетишту се сврстала поворка са две соколске музике, неколико соколских застава и старешинством жупе. Поворка предвођена од жупског начелника Хинка Мелиша је кренула кроз место. Уз патриотске маршеве, поклике и певање прошла је поворка градом, до трга краља Петра. Прво је збор поздравио др. Гргић, старешина соколског друштва Книн. За њим је говорио Павао Ковачев, старешина жупе. У говору је поздравио соколске сеоске чете и указао на соколски рад на селу. Поворка се повратила на слетиште. На слетишту је одржана јавна вежба. У простим вежбама учествовала су друштва Шибеник, Книн и Мандалина. Наступ сеоске чете из книнског поља срдачно је поздрављен. После вежбе свирала је соколска музика Шибеник. (13)

Жупа Шибеник-Задар била је подељена на 4 окружја. Книнско окружје водио је начелник Ђуро Покрајац. (14) Изасланик Савеза Сокола из Београда Александар Стјепанов обишао је друштва Книн, Дрниш, Сиверић, Шибеник, … приказујући филм „Соколски слет у Београду” и још неколико кратких филмова из живота престолонаследника Петра. Соколи су били поносни гледајући слет у Београду. Са одобрењем жупе соколи из Книна су сва техничка оделења друштва послали у Сплит на слет, а сеоске чете и дилетанте су задржали за Видовдан на далматинском Косову. Прослава је приређена по програму Културно-привредне матице за северну Далмацију, која је одлучила да прослави да карактер културно-привредне пропаганде за село. Осим соколског програма била је предвиђена пољопривредна и хигијенска изложба. На позив др. Ст. Иванић, директор Централног хигијенског завода у Београду, одржао је предавање о здравственим задругама. Матица је поклонила заставу као награду сеоској соколској чети која се показала као најбоља. Осим книнске сеоске чете присуствовале су чета из Буковића (друштво Бенковац) са 20 чланова и чета из Тепљуха (друштво Дрниш) са 12 чланова и 40 деце. Уз грађане било је око вежбалишта преко 2.000 сељака. На простим вежбама наступало је 70 сељачких момака под вођством Ђуре Покрајца. После чланова наступала су деца сеоске чете из Тепљуха. После простих вежби одржана су лакоатлетска такмичења између чланова свих трију чета. Такмичења су била: потезање конопца, бацање кугле и скок у даљ. Суд састављен од Ђуре Покрајца као делегата жупе и представника друштава Книн, Дрниш и Бенковац одлучио је да заставу матице додели сеоској чети у Книнском пољу. После јавне вежбе извели су чланови дилетантске секције книнског друштва игроказ „Ропство Јанковић Стојана“. У игроказу истакли су се Љубица Поповић, Анка Матић и Милан Асановић. Свирала је музика друштва Бенковац. Старешина друштва у Книну је на видовданској прослави, после црквеног помена, одржао комеморативни говор погинулима за слободу. (15)

Видовдан је 1935. прослављен од сокола на Далматинском Косову. На Видовдан Книнско соколско окружје (друштва Книн, Дрниш, Кланац, Сиверић и Кистање) приредило је јавни час. Јавном часу присуствовала су скоро сва друштва жупе Шибеник-Задар. Друштво Шибеник учествовало је својом музиком и великим бројем свог чланства. Изјутра су стигли возови са соколима и гостима. Ванредним возом, којим су дошли соколи из Шибеника, допутовао је патријарх Варнава са својом пратњом. Пред станицом је формирана поворка са три музике, 6 соколских застава, масом чланова соколских друштава, чета и грађанима. После подне одржан је јавни час, на коме су наступиле све категорије у простим вежбама. На прославу Видовдана на Далматинском Косову дошли су патријарх Варнава са пратњом, подбан Приморске бановине Здравковић, сенатор Десница, бивши министар Суботић, командант книнског гарнизона генерал Терзић са официрима и велики број највиђенијих људи Северне Далмације. На свечаности је присуствовало преко 12.000 људи, од којих је било преко 2.000 сокола из жупе Шибеник-Задар на челу са старешинством жупе. (16)

Соколска чета у Братишковцима приредила је 12 јула 1936. јавну вежбу. На јавној вежби учествовале су и суседне соколске чете. На вежбалишту је наступило око 130 сокола. Млади соколићи рецитовали су песме. Просветар чете свештеник Урош Доброта у кратком говору истакао је соколско гесло : „Једнакости, братства и слоге”. Поосле вежбе народ се у поворци упутио кроз село уз бурне овације соколству и краљевском дому. (17)

Соколска чета у Братишковцима, друштво Кистање, жупа Шибеник-Задар, у оквиру Соколске Петрове петолетке, подигла је воћњак „Краља Петра II”, који је имао 1.000 комада трешања и јабука. Одржала је течај за неписмене. Подигла је спомен-чесму „Витешког Краља Александра I Ујединитеља” и положила камен темељац своме соколском дому. Освећење спомен-чесме „Витешког Краља Александра И Ујединитеља” и полагање камена темељца соколском дому извршено је 23. октобра 1938, и тиме најдостојније прослављена двадесетогодишњица ослобођења и уједињења. Помен краљу Александру и свим жртвама палим за слободу, освећење спомен-чесме „Витешког Краља Александра I Ујединитеља” и камена темељца соколском дому извршио је епископ далматински др. Иринеј Ђорђевић, уз асистенцију великог броја свештеника. Спомен-чесми су кумовали др. Никола Суботић, министар, др. Константин Доброта, адвокат из Скрадина и Мато Бедрица, трговац. У име Савеза сокола присуствовао је Паве Ковачев, старешина Жупе Шибеник-Задар. Били су начелник скрадинске општине Никола Драгишић, велики пријатељ соколства, чланови матичног друштва, суседних чета, соколска музика из Шибеника, представници разних власти и многобројни родољубиви сељаци и грађани. (18)

Соколска чета у Братишковцима засадила је воћњак који је заузимао површину од 15.000 кв. м. Засадила је око 1.000 садница трешања, јабука и ораха. Чета је разделила својим члановима око 1.000 комада разних воћних садница, да их засаде на својим имањима.(19)
Соколска Жупа Сушак-Ријека приредила је свој осми слет на Сушаку 15. и 16. јула 1939. Уједно то је био трећи слет приморских жупа. Гласник Соколске жупе Београд „Око соколово” је извештавајући о слету истакао: „служи на част приређивачима који се нису плашили претња, силе, паљевина … Тешка искушења кроз која пролазе наша браћа и сестре на Јадрану нису обесхрабрила жупу Сушак, ни поколебала је у одлуци да жупски слет на Јадрану приреди у великом обиму, са манифестационим карактером какав су соколски слетови имали у она сретнија времена. … те се ничим не дају застрашити, па ма како се ситуација развијала неповољно по … соколство. … а још борбенији што је противник насртљивији, долазили су соколи из свих крајева унутрашњости и острва.”.

У недељу 16. јула 1939, са висова изнад Сушака, спуштала се соколска поворка са бројним заставама и 14 музика поздрављена од гледалаца са клицањем Југославији, краљу, јединству и соколству. Градски стадион био је препун такмичара, војске и мноштва народа. Цео програм такмичења, поворка кроз град и јавна вежба изведена је на опште задовољство гледалаца. (20) На слету су учествовали соколи из 23 жупе. Преко 7.000 сокола и соколица дошло је у Сушак. Слет је организован уз велико учешће сокола из жупа Сушак-Ријека, Сплит и Шибеник-Задар, за које је слет био обавезан, па из жупа Карловац, Цетиње, Загреб, Бањалука, Марибор, Цеље, Љубљана и Београд. (21)

Нова ситуација у Југославији настала је склапањем споразума Цветковић-Мачек 26. 8. 1939. После оснивања Бановине Хрватске 1939. дошло је до масовних напада на соколе и њихове домове у Хрватској.

У Шибенику је дошло до напада ученика осмог разреда класичне гимназије на ђаке који су положили венац на бисту краља Александра 9. октобра 1939. Ученици су скоро сви били питомци католичког свећеничког семинара. Кад су ђаци франковци и клерикалци напали ђаке соколе, неки професори и директори су одбили да пруже заштиту нападнутим ђацима и изјавили им отворено, нека се селе из шибенских школа у други крај. Напади су се пренели на улицу, па су нападнути многи соколи и ударани. Тајник сокола Радовчић био је силом извучен из радње и премлаћен. У нападима су се истицали неки чланови Крижара, франковци и клерикалци. Полиција за време немира није интервенисала, али је забранила одржавање комеморације Деветог Октобра у Соколском друштву. (22)

У часопису „Соко на Јадрану” регистровано је од 1939. до 1940. 90 случајева отпуштања из службе и премештања из дотадашњег места службовања у друго, а све са циљем да се нашкоди соколима, нарочито на селу, ако се радило о премештању учитеља. Била је распуштена Соколска жупа Шибеник-Задар, затворене просторије свих друштава и пописана имовина. (23)

Соколска чета у Братишковцима успела је после великих напора да 1941. подигне и покрије свој дом. Чланови чете добили су моралну и материјалну помоћ жупе. Сматрали су да не могу успешно да наставе свој рад на препороду свог краја на свим пољима народног живота без потпуно готовог Соколског дома. Кроз дом су требала да буду оживотворена сва национална стремљења чланова чете. (24)

По избијању Априлског рата 1941., Сељачка заштита с усташама разоружавала је дијелове Југославенске војске, прикупљала војну опрему и чувала ред и тако одиграла одређену улогу у успостављању власти и организирању војних снага НДХ (25) У својој заповједи изданој 19. априла 1941. Славко Кватерник је истакао: !у данима стварања Независне државе Хрватске, колико Хрватска сељачка толико и грађанска заштита, свјесне хисторијског збивања, дале у свакоме погледу све своје, да код оживотворења настојања цијелог Хрватског народа одрже ред и сигурност на достојној висини.” У знак признања добили су име: “Хрватски заштитни ловци”. (26)

Соколска жупа Шибенско-Задарска била је гранична жупа Савеза Сокола. Град Задар био је тада италијанска територија. Соколи су били изложени нападима хрватских сепаратиста. У Бановини Хрватској 1940. забрањена је жупа Шибенско-Задарска. После Априлског рата 1941. сва соколска друштва у НДХ била су забрањена.

Напомене:

1. „Соколска жупа Шибеник”, „Свесоколски слет 1930. Свеславенско соколство”, Београд 1930., стр. 190, 191;

2. Софија Божић, „Срби у Хрватској и југословенска држава 1918-1929.”, Београд 2015., стр. 278;

3. Душан Рашковић, Славко Зорица, „Дрнишка крајина, људи и догађаји”, Београд-Дрниш, 1994., стр. 41, 42;

4. П.Р, „Соколско друштво Дрниш”, „Сокол на Јадрану“, Сплит, јули 1930., бр. 4-6, стр. 68, 69;

5. „Соколско друштво Бенковац”, „Сокол на Јадрану“, Сплит, октобар 1930., бр. 10, стр. 121; „Хисторијат Соколског друштва у Бенковцу”, „Сокол на Јадрану“, Сплит, јуни-јули 1931., бр.6-7, стр. 179;

6. И.Б, „Соколско друштво у Книну”, „Сокол на Јадрану“, Сплит, децембар 1930., бр. 12, стр. 156;

7. „Соколско друштво у Книну”, „Сокол на Јадрану“, Сплит, јануар 1931., бр. 1, стр. 20;

8. „Соколско друштво у Бенковцу”, „Сокол на Јадрану“, Сплит, јануар 1931., бр. 1, стр. 20, 21;

9. „Светосавска бесједа”, „Сокол на Јадрану“, Сплит, фебруар 1931., бр. 2, стр. 40, 41;

10. „Буђење Сјеверне Далмације”, „Сокол на Јадрану“, Сплит, април 1931., бр. 4, стр. 90; „Хисторијат Соколског друштва у Бенковцу”, „Сокол на Јадрану“, Сплит, јуни-јули 1931., бр.6-7, стр. 179;

11. „Главна годишња скупштина жупе Задар-Шибеник 15.II.”, „Сокол на Јадрану“, Сплит, март 1931., бр. 3, стр. 61,62;

12. Проф. Стј. Роца, „Сеоске чете из Јужне Србије на Јадрану”, „Соко на Јадрану“, Сплит, август-септембар 1931., бр. 8-9, стр. 129, 130;

13. „Окружни слет у Книну (20. септембра 1931.)”, „Соко на Јадрану“, Сплит, август-септембар 1931., бр. 8-9, стр. 145;

14. „Подела жупе на окружја”, „Соко на Јадрану“, Сплит, октобар 1931., бр. 10, стр. 259;

15. „Приказивање филма „Соколски слет у Београду”, „Видовдан на далматинском Косову”, „Соко на Јадрану“, Сплит, октобар 1931., бр. 10 стр. 260, 261;

16. „Прослава Видовдана на Далматинском Косову”, „Соколски гласник“, Љубљана, 5. априла 1935., бр. 30, стр. 7;

17. „Мале вести из наших јединица”, „Соколски гласник“, Љубљана, 24. јула 1936., бр. 30, стр. 2;

18. „Освећење спомен-чесме „Витешког Краља Александра I Ујединитеља” и полагање камена темеља соколском дому у чети Братишковци”, „Соколски гласник“, Београд 8. новембра 1938., бр. 41, стр. 3;

19. „Кратке вести из нашег соколства”, „Соколски гласник“, Београд, 17. новембар 1939., бр. 46, стр. 2;

20. Д. Ж. „Соколски слет“, „Око соколово“, Београд, 9. октобар 1939., бр.7 и 8, стр.98-99;

21. „Величанствено славље приморских Соколских жупа у Сушаку”, „Соколски гласник”, Београд, 21. јула 1939., бр. 29, стр.1,2;

22. „Франкофуртимаши против Сокола”, „Соколски гласник“, Београд, 13. октобар 1939., бр. 41, стр. 4; „Кратке вести из нашег Соколства”, „Соколски гласник“, Београд, 20. октобар 1939., бр. 42, стр. 4;

23. Гојко Јаковчев, „Соколска организација у борби за братство југославенских народа до 1918., Прогон Соколске организације у Хрватској”, Загреб, 1970., стр. 72;

24. Веселин Доброта, „Још један соколски дом на селу”, „Соколски гласник“, Београд, 28. фебруар 1941., бр. 9, стр. 7;

25. Нева Журић-Скоти, „Талијански окупациони систем на дубровачком тлу”, „Дубровник у народноослободилачкој борби и социјалистичкој револуцији 1941-1945“, Сплит 1985., стр. 1021;

26. Срета Савић, „Борбе у Срему 1941-1944.”, Сремска Митровица 1981., стр. 48;

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: