Срби из Пераста у запису из 1698. руског дипломате грофа Толстоја
Пише: Далибор Дрекић
Гроф Петар Андрејевич Толстој, прадеда чувеног писца Лава Толстоја, био је руски дипломата на двору Петра Великог. У склопу реформаторске мисије руског цара обишао је Боку Которску, Дубровник, Далмацију и Венецију и о тим путовањима оставио драгоцене записе.
Руски цар је у складу са својим реформаторским идејама 1697. године послао групу племића из најугледнијих руских породица да у Млетачкој Републици изучавају поморске вештине. Како је у то време Бока Которска била под заштитом Млетачке Републике, одлучено је да се седамнаест руских питомаца упути у Пераст и повери перашком капетану Марку Мартиновићу.
На својим школским путовањима питомци су обишли дубровачку и далматинску обалу и о томе су неки од њих оставили путописне записе. Сведочанства Бориса Куракина и Петра Андрејевича Толстоја објављена су у Русији
У свом путном дневнику 11 јуна 1698. године Петар Андрејевич Толстој пише: „Допливасмо до месташца које се зове Пераст (Бока Которска), у којем затекасмо много Срба, који су у грчког обреда (вере). Ти Срби живе у близини турских градова и села. Они су ратници у свему слични донским Козацима и сви говоре словенским језиком (српским). Имућни су, куће су им од камена, према московском народу се односе врло срдачно и са поштовањем. Недалеко од споменутих места живе слободни људи, Црногорци. Хришћанске су вере, словенског језика и има их у значајном броју. Никоме не службују, повремено зарате са Турцима, а повремено се боре против Венета (Венеције).“
Гостовање руских племића у Перасту отворило је могућности многим Бокељима да у наредним годинама своје знање и вештине ставе у службу руске војске и државе. Гроф Толстој био је угошћен у палати Змајевића, а заузврат је много помогао Матији Змајевићу по његовом доласку у Русију.
Каријера је грофа Толстоја довела до чланства у Врховном тајном совјету, а затим 1702. године и до места руског посланика у Цариграду. Био је увелико контраверзан дипломата, опрезан, лукав и проницљив са једне стране, а склон да се преигра и падне у депресију у важним тренуцима. Због тога му је у осетљивим ситуацијама у Цариграду помагао Сава Владиславић, који је уз грофа Толстоја започео своју дипломатску каријеру.
Преузето са портала: Расен
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Дакле, јасно је да Приморци православци нису Црногорци но Срби,као што су то и Црногорци,али се именују овим именом јер су политички одвојени од овиох Срба,слободни су за разлику од њих. Змајевићи у приморју православне називају Србима, муслимане Турцима а католике Латинима. Црногорце називају хајдуцима којима ништа није свето па ни црквена звона,која су украли из Шестана раније крајем 17.в. а у вријеме Петар Првог и из Пераста због чега им је често био забрањиван приступ пазару у Котору. Ни много касније Приморци нису Цгци,као ни Брђани. Име Црногорци за народ не постоји почетком 17.в.код Марина Биција,само становници из Цг.а крајем истог вијека се већ именују Монтенегринима…од стране бискупа. Дакле то име је како и Петар Први каже,по простору старе цг дошло и за народ,јер Црнојевићи када су дошли на Цетиње били су Зећани,а не Цг,а чак митрополит Данило Петровић,иако цг имена тада има није био митрополит цг но СКЕНДЕРИЈСКО ПРИМОРСКИ,Тек његови насљедници тим именима у црквеном смислу природодају и цг име,дакле Сава и Василије,и то не раније него око 1777.г.раније су и они само скендерисјко приморске владике,тј ЦТ митрополити.
Mislio sam na Masju, a ne na autora teksta, naravno!
Ovo je tipičan primjer vještačkog vađenja dijela teksta iz ukupnog konteksta od strane polupismene i zlonamjerne osobe!
. Недалеко од споменутих места живе слободни људи, Црногорци. Хришћанске су вере, словенског језика и има их у значајном броју. Никоме не службују, повремено зарате са Турцима, а повремено се боре против Венета (Венеције).“
Naravno , i tada kao i danas , crnogorci su slobodni ljudi , a neki su robovali 500 godina , i služili gospodarima !
А оскудно оволико Муслимана свуда од Пљеваља до Бара?