Су чим ћемо пред сердара Јанка?
1 min read
Хтедох данас да пишем о Мојковцу и термопилској бици сердара Јанка и осталих Срба, али ме Ђаво натера, те почех да копам по биографији Јована Пламенца, оног истог, који је Пашићу 1914-те године, послао поруку да Србија увек може да рачуна на братску и неограничену помоћ Црне Горе. Кроз, дакле, биографију овог чувеног Црмничанина, тачно може да се утврди време полураспада српског народа. Негде око пола века.
Био је све: ватрени Србин, исто тако ватрен Црногорац, министар и председник црногорске владе, Пашићев радикал, сепаратиста и унитариста, симпатизер Павелића и Недића и, да не дужим, био је све што се, између 1912-те и 1941-е могло бити. Нешто као несрећни Вук Драшковић у наше доба, с тим да за Пламенца важи да је био мање-више отпоран на моћ новца.
Одмах после читања, позовем мог пријатеља, саплеменика и Пламенца, и нашег Гојка Раичевића, и питам да како су такве мене уопште могуће у једног човека. Он ми каже: „Сујета. Ако ја нисам на првом месту, идем тамо где ћу бити. И сваки пут искрено и од срца“. Исприча ми пријатељ и преверу Секуле Дрљевића, изазвану тиме што није постао министар, како му је обећано, као и преверу многих јунака са Мојковца.
Сто година касније, српски народ се свео, у духу и осећању, на-хајде да нагађам-30% некадашњег корпуса. И у Србији, и у Црној Гори. Пламенац, Дрљевић, Драшковић, а овде разни вучићи, николићи и дачићи, постали су просечан, па и пожељан тип Срба. За један век, преци су се од нас удаљили 500 година, а потомке учимо да је припадност народу ствар дебате и слободне, грађанске одлуке. Истина, деда је био Србин, али ти можеш да будеш Папунац, Бушманин или-зашто да не-Црногорац. Васпитавамо децу да је превера исплатива, све у подлој нади да ће нам опростити, али живот не ради тако: како смо ми издали претке, тако ће и нас потомци. Вара се свако ко мисли да је превера могућа, а да се не пљуне на претке, на Обилића и Лазара, на Марка Миљанова и сердара Јанка. Прва генерација се још, кобајаги, мало уздржава, али следећа више стида нема ни мало. Уједно су, што би рекао Његош, овце и курјаци, Срби и Монтенегрини а, између њих, Црногорци, који чекају исход читаве ове папазјаније, па да виде коме ће се приволети царству. Још Срби и Монтенегрини попију заједно кафу, прозборе неку братску, само што је то за данас-сутра то више неће бити могуће, јер ране постају све дубље.
У једном аустралијском филму, група Абориџина, прастановника континента, слуђена цивилизацијом и неонским светлима велеграда, обавља најниже послове а, кад закопају лешеве и кад покупе ђубре, одлазе у кафане и убијају се од алкохола. Несрећи, изгубљени у свету који не разумеју, а који их обасјава хладним светлом туђе културе, заборављају све: племенске тотеме и табуе, обичаје и претке. Само још, у тешком пијанству, кад попусте стеге цивилизације, гледају један другог и говоре: „Види на шта личимо! А били смо поносни ратници“.
Тако и ми: стењући под теретом хладног жара западне цивилизације, одричемо се свега што јесмо, да бисмо добили неки послић, завршили неку комбинацију, или само зато да нас околина не оцени као заостале и примитивне. Дајемо породично злато за штрас и цирконе а, само петнаест година раније, били смо поносни ратници, једно моћно и непобедиво „ми“, наспрам читавог лудог и касног света, који се острвио на нас. Нису нас поразиле бомбе, али банкомати јесу. Црногорци неће да буду Срби, да не би били као дачићи и вучићи, а ми нећемо да се братимимо с Црногорцима, јер не бисмо да уђемо у друштво Дрљевића и Ђукановића. Заборављамо да један народ никад није састављен само од Обилића и Синђелића, већ и од свакојаке фукаре, али да зато није мање наш. На крају ће се српство свести на србијанство, на шајкачу, како каже мој мудри друг из Црмнице, али на шајкачу која стоји на глави неког Џеја Рамадановског, или Кристијана Голубовића.
Ви, у Црној Гори, често заборављате да на тапију српства имате најмање једнако право као и ми, овде, из Србије. Јесте Србија матица српског народа, али је српство много шири појам. Ипак, мит о изузетности ма ког дела српског народа је заснован на сујети, а не на реалитету. Извуците из своје изузетности оно што је заједничко, попут крсне славе, бадњака, погребних и свадбених обичаја и видећете шта ће остати. Јунаштво? Која је то памет која је измерила да је Мило Јововић већи до Стојана Јанковића, или да је Вук Мандушић бољи од Синђелића? Ко сте ви без Милоша и Лазара? Сви ваши хероји су Срби и баш зато што су Срби. Неких великих хероја из Црне Горе, који нису били Срби, не могу да се сетим. Који је то јунак који није потекао на српској традицији? Сердар Јанко је мој, колико је и Синђелић ваш. Ко ће се икада у боју прославити на традицији Мила и Мираша? Да ли ико, ко је сувисао, може да верује у моћ „зеленашке“ традиције, старе једва један век? Косово је много, много дубље од тога, а бадњаку и крсној слави се не види почетак у времену.
Оно што је древно, што је старије од људског памћења, од народног памћења чак, неуништиво је. Србију, каква је данас, тешко је волети, али какви смо људи ако своју мајку, или брата, волимо само док су млади и здрави? Ипак, иако ће још бити мука, превере и отпадања, српство неће нестати. Остаће у грудима врло малог броја људи, неких брђана и чобана, који немају смисла за нијансе, који још увек виде целину и у себи чувају древни пјетет. Кад наиђу велики догађаји, а наићи ће и то не за много година од данас, кроз те брђане и чобане ће се српство поново родити и усправити. Из Београда и Подгорице неће сигурно.
Овај Божић, са којим славимо и стогодишњицу мојковачких јунака, прилика је да се чвршће вежемо за претке, за традицију и обичаје, те да у њима пронађемо ослонац за тешка времена која долазе. Вечна смрт за наше старе није дошла оног дана кад су погинули, или умрли, него оног дана кад смо их се одрекли. Свима вам желим срећне празнике, добро здравље и личну срећу, као и да смогнемо снаге да истрајемо и претрајемо.
Христос се роди!
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Pozdrav, poštovani gospodine,
Odavno nešto sa većim oduševljenjem ne pročitah. Želim samo reći da svaku riječ potpisujem. A ovome Leonidasu poručujem na prostonarodnom srpskom jeziku: „Leo, brate, samo neka si ti mene zdravo, ljubi ga majka u teleću glavu, prišt mi te ne pogodio tako pametnoga i učevnoga.“
g. Milenkovicu da ste malo manje rasista i sovinista, i da ste procitali bar koju knjigu koja nije „srpska“ mozda bi i shvatili koliko ste gluposti napisali u ovom tekstu? Vama nema pomoci. A, izgleda, ni vasim vladikama Amfilohiju i Atanasilu – nacisto su trsili za Bozic?
О, сујето силна, залутао си, прождраће те вуци. Најтеже је бити слеп код очију и глуп са мозгом.
Врати се на своје лаке забаве, боље ти иде.
Ма, није човек нашао те ваше старе монтенегринске литературе записане у теракоти, јер сте ви старији од амеба, пошљи неку књигу леба ти да прочита човек!
„Немати прошлости је остати без будућности. Али ако тамо останемо, ако се тамо заглибимо, будућност због које смо се у њу вратили постаће недостижна. Проћи ће пре него што схватимо да је неразумевање онога што је било јуче јемство да ћемо још мање разумети оно што нас чека, а најмање ово што данас радимо.“
Ваистину се роди Милане соколе. И с Њим нада у спасење и нови почетак.
Sto bi primetio jedan moj prgavi znanac, treba sve to okruglo j….i, ali u glavu.
Kaze covek ko j..e osecanja…, monstrum jedan.
Sve ce to oni uredno da plate. Kakav entuzijasta, i govno.
🙂
su čim smo izašli pred NJEGOŠA. su tim i pred serdara JANKA VUKOTIĆa
Pred janka cemo stati sa milom rankom filipom svetozarom vujicom jevremon mirasem branom i ostalim nasim temeljima .
Izasli su tamo oni odavno sa onim sa cime najbolje raspolazu. Svako izlazi sa onim cega najvise ima.
Tu su izdaja, predaja, prodaja, kriminal svake vrste, kokain, heroin, trgovina organima, prostitucija….Ljepota bozija, sve ljepse od ljepseg.
U svjetskom su satanistickom trendu.
A narod? „Pucina je stoka jedna grdna, dobre duse kad joj rebra pucu“.
U ovom vremenu mozemo samo sa ovim mafijasima i hohstaplerima da izadjemo, ostali su u dubokoj ilegali.
Dokle ce trajati ilegala neznam.
Vaistinu se rodi Milane,kada drugi put uzmes olovku nemoj kumim te Bogom djavola pisati velikim slovom,jer ga imamo dovoljno na svakom koraku.
ko se ovoga ne stidi njemu je sve dozvoljeno,tako da je to jasno kao dan a nasa perspektiva za buducnost ako se ovako nastavi cista kao mrkla noc.
Sa cime cemo izaci pred Milosa ,to je bar u Crnoj Gori -Montengro odavno jasno
Cinjenice koje navodis pa kazu, sujeta ,mozda jeste a to je veliki smrtni grijeh,ali ima tu i drugin stvari o kojima bi trebali raspravljati na raznim simpozijumima i vrsiti naucna istrazivanja ,rodjenje nasledje i prirodni okolis,sve je to donekle i nejasno i tmurno,ali najveci problem pomanjkanja istine.Nigdje u svijetu nije istina bila potisnuta u drugi plan kao u Montenegro ,toliko se lagalo, da su od silnih lazi, lazi sebe utjerale u lazi,to je fenomen Montenegra.
Evo ovih dana slavimo Bozic,kad bi se slucajno zadesio u Kotor i pored znanja koje posjedujes nebi se mogao snaci gdje si dosao ,ako kojim slucajem nebi naletio na nekoga da ti kaze gdje se salvi Pravolsavni Bozic.
Tako na ulaz u ovaj stari drevni grad te ceka petokraka zvijezda sa okicenom jelkom i djedom mrazem, pomijesali Svetog Nikolu i kako kazu djeda mraza,pa jos toga djeda mraza nazivaju Hristovim djetetom,a Sveti Nikola je tri vijek iza Hirista odsao na svijet.Nastavis dalje cekaju te osobe koje umislile da pored jednog i jedinog Boga i Njegovg Sina ima i drugih bogova,tako pale se neke gume u cast kako oni kazu Bozica,a prije toga se isto salvio Bozic po Grguru,a ima ih koji kite jelku i za novu godinu,i to sve narod koji tu zivi vjekovima i vodi porijeklo najvise 10 km u precniku,kod njega postji sve.
Naravno valst po svojoj „svetoj duznosti “ prisustvuje i porkovitelj je svega toga sem onog pravog i jedinog Bozica Pravoslavnog,ljudi u vlasti su „pristojni ljudi“.
Sta reci za ove koji sebe nazivaju pristojnim ljudima,sustina te rijeci je postovati zakon,zamisli samo mogucnost da se osvijetli nekoliko trenutaka ili postavi dusa te vlasti onako kao na filmskoj traci,kakav bi to bio film i sta sve nebi izaslo iz duse ovih „pristojih ljudi“,zamisli samo kada bise to moglo prikazati,vidjeli bismo samo duhovne zvijeri poput zmija kurjaka sakla i hobotnica koje obavijaju njihovo srce.
Pristojan covjek bez vjere i poimanju istine o PRAVOJ VJERI je samo jedna lesina obucena u drugu odecu ,u cija srca nema ni vjere ni ljubavi ,a gdje toga nema nema ni istine,zato nam je zivot pun lazi i laznih idola.
Toga u Montenegro ima svugdje a najvise u grad Kotor,i nepravedni smo prema Cetinju tamo bitise ljedno zlo,u Kotor ih ima puno vise.
Tesko je ovo nase breme ali sami smo ga prihavtili,zato moramo se sami sa njime nosit , a nadati se u Boga da cemo ga rijsiti.
Omar Hajman je pisao “ da niko od mudraca nije nasao put iz ove mracne noci.Samo je Isus Hristos otkrio svijetu vjecnu Bozanski svjetlost,,ukazao put ka preobrazenju,unistio smrt Svojim Vaskresenjem u kojega treba i mora se vjerovati ,a za nadati se je da ce i prva Crna Gora Vaskrsnuti !