Тобоже славе њихово оружје
Лако је нашим прецима, они су испунили своју судбину, они су оставили бесмртно дјело. Лако је нашим прецима, они са неба гледају наше свечаности њима посвећене.
Мој дјед Пуниша Милинков Вуковић, учествовао је у Првом Балканском рату у ослобођењу Томашева, Бијелог Поља, Пљеваља, Берана, Ђаковице, а са Косова, под командом Јанка Вукотића, продужио и учествовао у ослобођењу Скадра. У Првом свјетском рату, као регрут, учествовао је у борбама дуж фронта Мојковачке битке од Сарајева, Пала, Рогатице, Гласинца, сутоком Дрине, у борбама на Вишеграду, у чети Лека Антунијевића, батаљону Радована Радовића, бригади Грујице Грдинића.
Учесник је судбоносног боја на Мојковцу, на Божић 1916. године. Одликован је Обилића медаљом, Освећеним Косовом, Одликовањем Српске вјере, Челичним крстом, медаљом Заслуга за народ, и двијема медаљама Војничких признања из 1914 – 1015. Потписнику ових редова, унуку, оставио је Чланску карту број 1929, Удружења ратника и добровољаца Солунског фронта српске војске, издате у Београду.
Новак Милошев Вуковић (брат од стрица мога дједа), наредник, извршио је потоње наређење потоње Црногорске војске, и у Доњој Штитарици запалио огромне количине муниције и оруђа да не би пало у руке окупатору, будући да је Црна Гора капитулирала, а Црногорска војска послије величанствених побједа, морала да положи оружје.
Тако је Мојковачке витезове издала сопствена држава. Експлозија муниције у Доњој Штитарици, била је толико јака да се чула и у дно Мртвог Дубоког у Ровцима, а стакла на прозорима пуцала су у Колашину и околним селима, чак навише и уз Мушовића ријеку.
Новак Вуковић, добровољац са Скадра, јавио се и као добровољац да запали муницију, што је, истовремено, био и самоубилачки чин. Међутим, игром судбине и невејероватних околности преживио је, а ране и ожиљке носио је до своје стоте године.
О подухвату Новака Вуковића писао је и један од највећих црногорских историчара Новица Ракочевић, за којег се говорило да је знао и колико су Црногорсци имали зуба на Мојковцу, некмоли колико су рана допанули. О Новаку Вуковићу у “Мојковачким вратима” писали су Љубо Анђелић и Јеврем Брковић, и на неколико страница описали Новаково јунаштво и херојско прегнуће. О Новаку Вуковићу, ратнику, о његовом извршењу потоњег нарађења потоње Црногорске војске, о Новаку Вуковићу свјетском путнику који је стизао до обала двије Америке, до Африке и Шпаније, и робовању у Нађмеђеру, писао је у неколико фељтона и бард црногорског новинарства Јован Дујовић.
Елем, на стогодишњицу Мојковачке битке, у Мојковцу су одржане двије прославе. Једна под крстом, са бадњацима, и са тробојком, и друга, сасвим у духу продужене протезе НАТО пакта.
Тако да су Мојковачки витезови (баш као и 1916), опет осјетили сву горчуну издаје од стране своје државе. На свечаности у Мојковцу одржаној под крстом и свијећом, и са иконом Христовом, нијесу присуствовали предсједници општина Мојковца и Колашина, а присуствовали су предсједници општина Берана и Пријепоља.
Да ли је могуће да Мојковац и Колашин имају такве предсједнике општина који бјеже од крста, да бјеже од Јанка Вукотића и Милоша Меденице.
Али, лако је нашим прецима, они су испунили своју судбину, они су на Бојној њиви заорали бесмртну бразду, они су са Мојковца оступили у небеса, и са небеса гледају непочинства која би требало да тобоже славе њихово оружје.
Организатор прославе којој сам присуствовао, била је Епархија Будимљанско – никшићка и Српски национални савјет. Наравно, као потомак Мојковачког витеза, нијесам имао баш никакву позивницу. У првим редовима (да се оградим са оним чувеним – част ретким изузецима), потомцима није било тешко да, углавном, са безбедног одстојања, препознају разноразне излизане полицијске профиле, комунистичку рециклажу, профиле некакве полутајне полуполицијске популације, или, можебити полупрофиле спавача које Удба пробуди у сличним приликама и неприликама, онда штошта из сектора културолошке пластике и фолклористике, и из корпуса политичке пиревине и тараковине, и штошта из пензионог фонда.
Шта да се ради, Србинова судба јесте Удба! У беседи, Матија Бећковић не случајно помену да је друге ноћи боја на Мојковцу, Јанко Вукотић коначио у кући Гавра Раденовића у Подбишћу, али никога од Гаврових потомака није запало да сједне у прве редове. Шта да се ради, до неке уре башибозук је у првим редовима. У првим редовима сједели су – не потомци.
Српки национални савјет морао се посавјетовати са потомцима о томе гдје је коме мјесто. Сумњам да је ико од организатора – потомак јунака са Мојковца. Али, лако је витезовима са Мојковца, они су испунили своју судбину, али, лако је и потомцима витезова са Мојковца, јер знају чији су, и знају гдје им је мјесто. Лако је потомцима јунака са Мојковца, не приличи им да се гурају са онима којима баш ту није мјесто.
Зашто није било гостију из Србије.
На прославу није позван ни Јанко Вукотић, унук сердара Јанка Вукотића.
Христос се роди!
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Дјелимично се слажем са претходником. Иницијатор ове прославе је Епарјија будимљанско-никшићка, која је скупа са СНС, и Друштвом српслких домаћина радила на организацији пола године. Академија је била више него сјајна, и то је опште мишљење. Да ли је било пропуста? Ја их нијесам уочио. Међутим, иде ми на ганглије када неко ко је украо аутомобил Удружења кеижевника, и ко је на платном списку политичке партије, прича о моралу?! И драго ми је што по коментарима на текст имам исомишњенике. Искључујући Дугоухог!
klasika ponasanje nasih ljudi se moze vidjeti u komentarima. odmah prepirke i jad.
autor je u pravu.mnogo gresaka je bilo u organizaciji. pocev od sramote da se organizuju dvije proslave, pa do ne pozivanja zasluznih ljudi, itd.
ova proslava je trebala da bude iznad svih podjela. oda herojima jednog vremena.
gdje je na proslavio bio vucic? 9 januar je bio u trebinju na proslavi dana republike srpske, tamo je stigao a đe je ovđe? da se ne zamjerii milu. a usta mu puna tradicije i srpstva.
sve u svemu da ne sirim obrukali smo najvecu bitku posle kosovskog boja.
sramimo se svi, a lako cemo za prepirke ko je bolji i jaci. na pricu je lako, a djela, djela vidimo evo oko nas
Potpuno je tacno da je Novak Vukovic bio veliki covjek, i junak. On je o Mojkovackoj bici i ucesnicima iz okoline Mojkovca znao sve. Tako je imao naziv ,,pripuzi,, za kukavice koje su izbjegavale borbu pa je pricao i ovo:,, … moj rodjak Punisa je bio medju najvecim pripuzima. Prilikom borbi za Skadar, samo sto smo jurnuli na sanceve, prilikom prvog turskog plotuna pade trinaest nasih boraca. U daljem jurisu pogibe ih jos jedanaest. Kako nijesmo uspjeli u prvom naletu vratismo se na pocetni polozaj, da sacekamo noc. U zaklonu pocesmo da se prebrojavamo. Mene se srce cijepalo jer sam vidio da je od onih trinaest koji su pali nakon prvog dusmanskog plotuna i moj rodjak Punisa. No, da vidis cuda. Ne prodje zadugo kad se on pojavi. Mi srecni, pocesmo da ga grlimo, i on vas srecan. No Janko upita jesi li ranjen? Ne-ogovori mu on.Pa sto pade?! Noge me zaboljese-ogovori on. Pa sto ne ustade i nastavi da jurisas?! Nijesam mogao od bola u noge, pa me sad prodje-rece Punisa. Ja propadog u zemlju od sramote. No, da ti kazem. Ne bi on jedini pripuz. Bijase ih jos petorica. I svi su prezivjeli. I Skadar i Glasinac i Mojkovac. I neka to, no su svi poslije rata dobili odlikovanja ka da su najvisa junastva pocinjeli. Ovaj moj sto ti ga pomenug, kod Mojkovca je pao u snijeg i nije ustajao jedanaest ura. Ej, jedanaest ura je lezao u oni snijeg, i po onome mrazu se pravio mrtav,,. E rekoh, kad je odlikovanja dobio , i neka je , zasluzio je. Lezat u oni led i snijeg i prezivjet veliki je podvig…“ Veliki je junak i pamtisa bio Novak Vukovic.
Е ако је шпијунчина од Јеврема Брковића писала о њему, мора да је био човјек ка што си и ти. Зато је и преживио!
U Crnoj Gori se kaze, kakav covjek takva i besjeda. Cangoliz Andrije Mandica, nista od nista, Covjek koji je ukrao automobil udruzenja knjizevnika drzi nekome moralne lekcije. Neka to nego je bio i sina kao kolumnistu u Dan zaposlio. Takvijeh kolumni i takvoga kolumniste nije bilo od kako je svijeta i vijeka.
E moj dobri ,kazes Srpski nacionalni savjet,pogledah slike sa polaganja vijenca ,ljudi u farmericama i jaknama za skijanje,vjerovatno su odijela skupa ,mogu se kupiti i to bolja za 100 evra a sasvim solidna i za 50,mora da taj savjet nema para da ih kupi pa bi bilo dobro da im sakupimo novca da se bar obuku ako neznaju obicaje i istoriju ,bar da su nam obiceni kako dolikuje.Ne salve oni Janka i bitku nego odrzavaju sebe zbog novca koji im Milo daje,nema tu Srba vec po zdatku,dok oni takvi postoje sigurno je jedno a to je da se nece nista promijeniti,dobro da se neko od pera javi i ovo napise,cudu se cudim i ovo da se objavi,ali zahvaljujuci IN4S mozda i ponesto moze.
Дугоушко, људи су били у јакнама и ципелама, зато што су тога дана обилазили бојишта по околини и одавали пошту јунацима Мојковачке битке. Мораш знати Дугоушко да Бојна њива није у војвођанској равници већ брдо на сат и нешто пјешачења по блату и киши. Требало би то да зна матора џукела попут тебе. Овако остаје ти само да лајеш. Почкем ти се уста незнавена!
pa kad mi se junacino udbaska pockes u usta sto se bezmudovicu ne prestavi,usi imama ali nijesu toliko dugacke a nijesu ni pod kiriju kao tvoje,a sto se gore navedenog tice vjerovatno su i fiseklije noslil na Bojnoj njivi pa su morali bniti u ratnoj uniformi,sto im Milo ne iznajmi helikopter kad ihionako place, da se nebi uprljali, napor je to veliki.Imam ravno 57 a tkvije kao ti se ne bojim pa da si kao Lovcen pizdo od pizde!
Дугоушко, ја се потписујем својим именом, као што видиш. Али немам намјеру да полемишем о Мојковачкој бици са неким ко се зове Зец. Мораш признати, да је очигледно зашто би то било бесмислено.