Утицај Савеза сокола на развој спортског смучања у Краљевини Југославији

Пише: Саша Недељковић
члан Научног друштва за историју здравствене културе Србије

Соколи су у међуратном периоду радили на ширењу нових спортова. Између осталог и смучањем у оквиру зимских спортова. Смучање се појавило у Соколима у Југославији око 1924-1925. међу жупама Дравске бановине (Словенија).

Савезно начелништво увидело је значај скијања за соколство. Начелник Бајжеј истакао је на збору жупских начелника у Београду 7.12.1930.:

„Како сматрамо смучарство за важну грану соколског телесног узгоја у зими, издали смо уз правилник за смучарство и посебну окружницу, коју смо послали свим жупским начелништвима, а у којој смо предложили најмањи распоред за ову зиму. Да би све жупе могле полагано да уведу и смучарство, препоручујемо свим жупским начелништвима, која још не познају ову грану, да пошаљу по једног или два члана и чланице у смучарски течај какве друге жупе, да би се упознали са смучарством. Наглашавамо, да Соколству не сме бити сврха само гајење смучарских такмичења, јер би се тиме силило пренапорно вежбање.“

У зиму 1930-1031. било је у Савезу Сокола око 1.000 скијаша и смучање се практиковало у 5 жупа, следеће је зиме било преко 3.000 скијаша у 12 жупа. Испред свих је била жупа Крањ, која је имала 500 скијаша, Марибор 200 скијаша, Љубљана 150, Загреб 90 и Тузла 12 скијаша. Такође године 1930-1031. приређена су 2 жупска и 75 друштвених излета, као и два жупска и три друштвена течаја. Идуће зиме било је 224 излета и 4 жупска и 11 друштвених течајева. Савез Сокола приредио је две смучарске школе. Био је течај за чланове сокола на Похорју. На течају који је трајао 14 дана, било је 46 течајаца из свих жупа Савеза. За 47 чланица одржан је истовремено течај на Планици. Савез Сокола није тада имао своје воднике за течајеве. Са Југословенским зимско-спортским савезом је те зиме склопљен уговор о међусобном потпомагању и сарадњи. У чланку објављеном у 11 броју „Сокола”у 1931. истакнуто је да соколи не смеју да користе туђе речи „ски” и „скијање” него домаће називе „смучка” и „смучање”.

„Не смемо да заборавимо, да Соколство уз своје остале задаће мора да пази и на чистоту језика. Соко, дакле, увек употребљава смучке и смуча се”. Зими 1932-1933. у 12 жупа било је 140 јединица са скоро 6.000 скијаша. Савезно начелништво је издало правилник за смучарске предњаке Савеза Сокола. Зими 1933-1934. било је преко 8.000 скијаша, од чега је у жупама Словеније било скоро 6.000. Смучарских излета било је око 300, а учествовало је око 5.500 сокола. На течајевима је било око 800 течајаца. Важни су били жупски течаји жупа Београд, Цеље, Марибор, Сарајево, Ужице и Загреб. Течајци су били способни да воде мање друштвене течајеве. У години 1934-1935. скијање је било у 22 жупе, у свима сем жупама Сплит, Шибеник-Задар и Цетиње. Због временских прилика у тим жупама скијање је било отежано, па и делимично немогуће. Скијаша је било преко 10.000. Од тог броја отпадало је две трећине на жупе Дравске бановине. Како су у крајевима јужно од Саве соколи први почели са скијањем, морали су да почну са градњом смучарских домова, кућа и склоништа. (1) Одсек за зимске и просте гране Савеза Сокола био је 1934. под вођством Душана Подгорника. Одсек је одржао изборно такмичење у Загорју на Сави 19 и 20 јануара 1935. за такмичење у Чехословачкој. Изабрана је такмичарска врста од 8 чланова и 1 чланице. За такмичаре одржан је од 29 јануара до 3 фебруара 1935. у Бохињу посебан течај. Док је 1932-33. у 139 друштава уведено смучање, дотле је у 1933-34. у 217 соколских друштава уведено смучање. У 1932-33.било је у Савезу Сокола 1.918 чланова, 1.318 мушке деце, 956 мушког нараштаја, 633 чланице, 469 женског нараштаја и 367 женске деце смучара, дотле је у 1933-34. било 2.694 чланова, 2.188 мушке деце, 1407 мушког нараштаја, 781 чланице, 390 женског нараштаја и 576 женске деце смучара. Укупно је било 1932-33. 5.661 свих категорија сокола смучара, а 1933-34. 8.036 свих категорија сокола смучара. У 1932-33. одржано је 7 жупских, 66 друштвена такмичења са 2.240 такмичара, а 1933-34. 10 жупских, 115 друштвена такмичења са 3.120 такмичара. У 1932-33. одржано је 207 друштвених излета са 2.893 учесника, а 1933-34. одржано је 1 жупски, 292 друштвених излета са 5.448 учесника. У 1932-33. било је 3 соколске скакаонице и 5 соколских кућа, а 1933-34. било је 6 соколске скакаонице и 9 соколских кућа. (2)

Соколи су путем радија и филма пропагирали смучање. Приказивани су соколски филмови о скијању као што је био „Смучање у Фрушкој Гори“. (3) У „Соколском Гласнику”, за 27. фебруар 1935. најављено је предавање преко радио Љубљане Душана Подгорника из Љубљане о теми „Соколско смучање”.(4) У Шкофјој Лоци 16 и 17 фебруара 1935. одржано је IV смучарско такмичење Савеза Сокола за чланове и чланице. На дотадашњим такмичењима учествовали су соколи смучари из Дравске бановине. На овим такмичењима учествовали су и чешки, београдски и соколи смучари из жупа Савске бановине. Заслугом команданта пука пуковника и члана сокола Лукића соколи су сарађивали са I планинарским пуком. Такмичило се 127 такмичара из 8 жупа. На утакмицама наступале су и 2 чехословачке врсте са 6 такмичара и 6 такмичарки. Учествовало је преко 2.000 смучара. У Соколском дому приређено је поздравно вече такмичарима и такмичаркама. Присутне госте поздравио је начелник Савеза Сокола Мирослав Амброжић. Сутрадан одржано је такмичење у скоковима. У Соколском дому приређена је чајанка и опроштајно вече. (5)

Начелништво Савеза Сокола приредило је од 17. до 21. априла 1935. петодневни планинарски смучарски течај, у коме су течајци требали да пређу читаво Триглавско горје на смучкама. Течај је био намењен искусним смучарима, који су били кадри да издрже 5-7 часова дневно вожње на скијама. (6)

На смучарском течају 1935. у Соколској чети Кривошије чествовало је 179 чланова. После смучарског течаја Соколска чета Кривошије заједно са Командом места Црквице, одржала је 10. марта 1935. прву смучарску утакмицу на територији Зетске бановине, са наградама. Такмичари су били подељени на три дела: такмичари са фабричким смучкама, такмичари са ручно изграђеним смучкама и деца. За одрасле дужина стазе била је 8 километара, а за децу 4,5 км. Учествовало је 45 такмичара официра, подофицира, редова, деце и чланова чете Кривошије. Награде је поделио командант места Стјепан Мифек уз пригодан говор о значају смучарског спорта. Позвао ке присутне такмичаре и посматраче, да пропагирају скијање међу онима из Боке Которске , који се ове зиме нису бавили спортом и којима можда није познато, да на Црквицама под Орјеном има идеалног терена за смучање. Такмичењу је присуствовао велики број посматрача из Боке Которске и Кривошија. (7)

У организацији Савеза Сокола на Копаонику је 1936. одржан савезни месечни курс за смучарске предњаке. (8) Под покровитељством краља Петра II соколи-смучари су позвани на први слет сокола-смучара, V смучарска такмичења Савеза СКЈ Марибор-Похорје од 31. 1. 1936 до 2.2. 1936. (9)

Соколско друштво Марибор изградило је свој дом, за који су планирали да лети служи као табор деци сиромашних родитеља, а зими као склониште соколима-смучарима. Позвани су и представници братских држава: Чехословачке, Бугарске и Пољске да дођу на такмичења на Похорје. (10)

У Извештају о раду Соколске жупе Београд од 18. априла 1937. истицало се да је Одсек за зимска гране давао упутства соколским јединицама за смучање, и припремао је такмичаре за савезне смучарске утакмице. Одсек је одржао суви смучарски течај у Београду за чланове београдских соколских друштава. У 14 друштава жупе Београд постојали су смучарски одсеци. (11) По Фердинанду Мајнику прве значајније смучарске соколске утакмице биле су треће утакмице Соколске жупе Крањ 15. фебруара 1931. у Стражишчу. Такмичило се преко 100 сокола. Такмичили су се чланске извиднице на 14 километара, чланице мушки и женски нараштај у смучању на 3 километра и чланови у скоковима. Такмичењима су присуствовали заступници бана, војске, Зимско-спортског савеза и огромна маса грађана. По Фердинанду Мајнику овим такмичењем утрт је пут скијању у соколство. Следеће зиме повечан је број друштвених и жупских такмичења. Савезно начелништво је саставило соколски смучарски такмичарски ред, који се ослањао на такмичарски ред Чехословачке обце соколске. Већ 1932. било је у Савезу СКЈ 70 испитаних смучарских судија. У оквиру Савеза Сокола зими 1931-1932. 90 јединица имале су скијашке одсеке. Због тога расписао је Савез Сокола I савезно смучарско такмичење. Учествовале су жупе Крањ са 42 такмичара, Љубљана 6 и Марибор 6. Било је 54 такмичара, од којих 6 такмичарки. Чланови су се такмичили у скијању на 13 километара, у скоковима у састављеном такмичењу и у смучарским ликовима. Чланице су се такмичиле на 6 километара. Соколи из Југославије су учествовали и на II смучарским такмичењима Савеза словенског Соколства на Штрбском Плесу у Татрама. Такмичили су се и чехословачки и пољски соколи. (12)

Зими 1931-1932. жупе Крањ, Љубљана, Цеље и Марибор приредиле су жупска такмичења. У Бохињу било је 1932-1933. II смучарско такмичење Савеза СКЈ, које је уједно било III смучарско такмичење Савеза словенског Соколства. Наступило је 115 такмичара и такмичарки из 6 жупа. ЧОС је послала 6 такмичара и 3 такмичарке, а ПСС 3 такмичара. У 17 жупа Савеза Сокола било је преко 2.000 смучара. По трећи пут сакупили су такмичари у Бохињу на смучарском такмичењу СКЈ јануара 1934. Учествовало је 112 такмичара из 5 жупа. Савезно начелништво приредило је 1935-1936. V савезно такмичење на Похорју у жупи Марибор. Исте године такмичари Савеза Сокола учествовали су на IV смучарским такмичењима Савеза словенског Соколства на Пустевнама у Чехословачкој. Две смучарске приредбе зими 1936-1937. у Планици. Почетком фебруара 1937. била су такмичења СКЈ. Такмичио се 331 такмичар и такмичарка. Изван Словеније биле су жупе Вараждин, Загреб, Сушак-Ријека и Београд. Крајем фебруара 1937. била су Vсмучарска такмичења за првенство Савеза словенског Соколства у Планици. Уз СКЈ и ЧОС први пут су учествовали бугарски Јунаци. СКЈ је први пут освојио Ханжеков покал и постао словенски соколски смучарски првак. (13)

Жупа Сарајево приредила је VII савезне смучарске утакмице на Јахорини. Такмичења су била одређена за 21, 22. и 23. јануар 1938. Дана 23. јануара 1938. наступиле су чланске извиднице на 10 километара са гађањем. Извиднице мушког и женског нараштаја наступиле су на 4 километра са запрекама. Уз теклићско смучање женског нараштаја одржани су и скокови чланова. Од 412 пријављених такмичило се 239. На такмичењима је учествовало 10 жупа. Београд (12 такмичара), Крагујевац (3), Сарајево (44), Загреб (10), Ново Место (4), Вараждин (4), Марибор 83), Цеље (4), Ужице (1) и Крањ (11). Такмичари су становали у официрском дому, а чланице у дому Романије. Утакмице је отворио заменик савезног начелника Мирослав Војиновић, поздравивши такмичаре.

Представник савезне управе Николић поздравио је представнике министра војске, армијске области и дивизије. Утакмице су посматрали слушаоци војничког смучарског течаја, гости на Јахорини и они, који су дошли из Сарајева. Трећи дан присуствовало је 30 течајника са планине на Греполском, који су дошли на скијама под вођством Б. Полића, који је истовремено заступао и министарство телесног васпитања. Најуспешнија је била жупа Крањ. (14)

Такмичења на Јахорини била су избирна такмичења за првенство ССС. Такмичари су се 25. 1. 1938. вратили са Јахорине, а 2.2. 1938. отпутовали су за Чехословачку. (15) У књизи „Историја смучања” од др. Слободана Алексића истиче се да су 22. јануара 1938. соколи приредили „Смучарски шампионат Сокола” на Јахорини. Следећег дана одржано је алпско такмичење у спусту на стази дугој 4 километра. Учествовало је 58 такмичара. Прво место је освојила Розика Ајсингер, из Словеније, друга је била Тања Билинић из Ски-клуба Сарајево. (16)

Чехословачка соколска општина приредила је зимска такмичења у Високим Татрама. Такмичења су одржана од 6. до 13. фебруара 1938. као први део јубиларног X свесоколског слета у Прагу. Такмичења су обухватала: XI смучарска такмичења ЧОС, VI смучарска такмичења ССС и такмичења за покал југословенског министра за телесно васпитање. За првенство ССС и Ханжеков покал такмичили су се чланови ССКЈ, ЧОС, Јунака и ПСС. Олга Сковран такмичила се у такмичењима ССС као водница чланица. (17) Вођство Прве међународне смучарске школе за скокове у Планици дозволило је члановима Савеза Сокола да могу бесплатно да је посећују. Школа је почињала у децембру и трајала је до марта. (18)

Савез Сокола био је склопио уговор са Југословенским зимско-спортским савезом. Када се неко соколско друштво учлани у ЈЗСС, онда су и чете тог друштва постајале чланови ЈЗСС. Соколска друштва имала су сва права и дужности која су имала спортска друштва учлањена у ЈЗСС. (19)

Са погоршањем прилика у Европи смучарски одсеци су ушли у оквир Народно-одбрамбених одсека. Начелништво Соколске жупе Сарајево образовало је 1938. Народно-одбрамбени одсек, на челу са генералом Мирославом Томићем. У одсеку су били реферати: смучарски, стрељачки, једриличарски, велосипедски, за предвојничко образовање, организација прве помоћи и одбране од ваздушних напада. (20)

На седници збора начелника Соколске жупе Београд октобра 1939. поднет је реферат. У реферату се посвећивала нарочита пажња оним гранама соколског васпитања које су биле важне за народну одбрану и то излети, смучање и бициклизам. Излетима је требало дати што више војноманеварски карактер (сналажење на терену, служба везе и гађање). Бициклизам и смучање требало је форсирати као средства за службу везе. (21)

У „Соколском Гласнику” најавили су одржавање осмодневног Савезног смучарског течаја за старији мушки нараштај, од 16, 17 и 18 година, од 23. децембра 1940. до 4. јануара 1941. на Копаонику, Јахорини и у жупи Крањ. На Копаонику је требало одржати течај за нараштајце из жупа Цетиње, Крагујевац, Нови Сад, Ниш, Петровград, Скопље и Београд. А на Јахорини за жупе Бања Лука, Мостар, Сарајево, Сплит, Осијек, Тузла и Ужице. У жупи Крањ за жупе Бјеловар, Цеље, Карловац, Крањ, Љубљану, Марибор, Ново Место, Сушак, Вараждин и Загреб. Распоред је био направљен ради жупа које су имале слабо развијено смучарство, како би могле послати већи број нараштајаца на течај, као и ради јефтинијег превоза течајаца. Жупе одређене за Копаоник и Јахорину слале су по три нараштајца на течај, а одређене за жупу Крањ слале су по два течајца. (22)

Соколи су радили на увођењу нових спортова као што су били смучање, хазена, одбојка, кошарка. Скијање се развило у редовима Савеза Сокола 1924-1925. у Словенији. Напорима савезног начелништа смучање је раширено међу члановима соколских друштава широм Краљевине Југославије. Соколска друштва као и Савез сарађивали су са војском. Соколи су преко радија и филма пропагирали смучање у соколским друштвима. Соколи из Југославије учествовали су на такмичењима у Чехословачкој. Са погоршањем прилика у Европи смучарски одсеци су ушли у оквир Народно-одбрамбених одсека. Смучање су сматрали као средство за службу везе у рату.

Напомене:

1.Фердинанд Мајник, „Наше смучарство”, „Соко”, лист предњаштва Сокола Краљевине Југославије”, Љубљана, 15. фебруара 1938, бр. 2, стр. 59;

2.„Извештаји за 5. редовну главну скупштину Савеза сокола Краљевине Југославије у Београду 12. маја 1935, стр. 8, 10;

3.Павле Врачарић, “Специфичне функције и облици васпитног и културно-просветног рада у соколским друштвима“, стр. 109, „Саветовање о улози обновљеног соколства …“, Соко Југославије, Београд, јуни 1996.; Љубодраг Димић, Културна политика у краљевини Југославији 1918-1941, И, Београд 1997. стр. 456,

4.„Соколска радио-предавања”, „Соколски Гласник”, Љубљана, 8. фебруара 1935, бр. 7, стр. 2;

5.„Четврто смучарско такмичење Савеза СКЈ”,„Соколски Гласник”, Љубљана, 22. фебруара 1935, бр. 9, стр. 2, 3; Фердинанд Мајник, „Соколска смучарска такмичења”, „Соко”, лист предњаштва Сокола Краљевине Југославије”, Љубљана, 15 октобра 1938, бр. 10, стр. 360, 361;

6.„Соколски планинарски смучарски течај”, „Соколски Гласник”, Љубљана, 5. априла 1935, бр. 15, стр. 2;
7.„Кривошије .- Смучарски течај и смучарска утакмица”, „Соколски Гласник”, Љубљана, 5. априла 1935, бр. 15, стр. 7;

8.Др Слободан Алексић, „Историја смучања”, Приштина 1997, стр. 75;

9.„V смучарска такмичења Савеза СКЈ под покровитељством Њв. Вел. краља Петра II Марибор-Похорје од 31. 1 1936 до 2. 2. 1936” „Соколски Гласник”, Љубљана, 17. јануара 1936, бр. 3, стр.3;

10.„Зимски спорт на Похорју”, „Соколски Гласник”, Љубљана, 17. јануара 1936, бр. 3, стр. 4;

11.„Годишњи извештај о раду Соколске жупе Београд за XVII редовну годишњу скупштину 18. априла 1937. год.”, стр. 13, „Око соколово”, Београд, 10. априла 1937, бр. 5;

12.Фердинанд Мајник, „Соколска смучарска такмичења”, „Соко”, лист предњаштва Сокола Краљевине Југославије”, Љубљана, 15. октобра 1938, бр. 10, стр. 360, 361;

13.Фердинанд Мајник, „Соколска смучарска такмичења”, „Соко”, лист предњаштва Сокола Краљевине Југославије”, Љубљана, 15. новембра 1938, бр. 11, стр. 405,406;

14.Фердинанд Мајник – Мирослав Војиновић, „VII савезне смучарске утакмице”, „Соко”, лист предњаштва Сокола Краљевине Југославије”, Љубљана, 15. фебруара 1938, бр. 2, стр. 61;

15.Фердинанд Мајник, „Соколска смучарска такмичења”, „Соко”, лист предњаштва Сокола Краљевине Југославије”, Љубљана, 15 новембра 1938, бр. 11, стр. 405,406;

16.Др. Слободан Алексић, „Историја смучања”, Приштина 1997, стр. 138;

17.Фердинанд Мајник, „Зимска такмичења ССС у Високим Татрама”, „Соко”, лист предњаштва Сокола Краљевине Југославије”, Љубљана, 15. марта 1938, бр. 3, стр. 106-112;

18.„Прва међународна смучарска школа за скокове у Планици”, „Соко”, лист предњаштва Сокола Краљевине Југославије”, Љубљана, 15. децембра 1938, бр. 12, стр. 473;

19.„Из управе жупе”, „Братство”, Осијек, 15. фебруара 1938, бр, 2, стр. 32;

20.„Ваздушно једриличарство у Соколству”, „Соколски гласник“, Београд, 25. октобар 1938, бр. 39, стр. 2;

21.М.Ј, „Са седнице збора друштвених начелника-ца”, „Око Соколово”, Београд, 1939, бр. 9, стр. 124;

22.„Савезни смучарски течај за старији мушки нараштај”, „Соколски гласник“, Београд, 29. новембар 1940, бр. 48, бр. 48, стр. 9.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: