Величање усташтва се наставља: Подигнут споменик мучитељима из Лоре

Након спомен-плоче у Јасеновцу на којој је исписан усташки поздрав „За дом спремни“, и споменика стријељаним усташама у Сиску величање усташтва у земљи-чланици Европске уније, која још увијек није осудила ништа од овога, Хрватској, дошло је до правог замаха величања усташтва: прије три дана, поводом 25 годишњице 72. бојне Војне полиције у Сплиту, испред некадашњег логора Лора откривен је споменик овој јединици познатој по својим злочинима у овом логору.

Лора се сматра најужаснијим логором бивше Југославије због мучења којем су били подвргнути заробљеници. Он је постојао од 1992-1997. године (дакле и након рата), а кроз њега је прошло 1.005 заробљеника – Срба који су били стравично психофизички мучени. Покренуто је неколико истрага, а суђењем је окончан тек поступак у тзв. предмету Лора 1, који се односи на злочине над српским цивилима који су у Лору доведени из околине Сплита.

Лора је настала на мјесту војне луке ЈНА, и након повлачења војске 4. јануара 1992. припадници хрватске војне полиције након неколико дана од војно-истражног затвора праве логор.

Подсјетимо, предсједница Колинда Грабар Китаровић је љетовала ту прошле године, након прославе „Олује“ у Книну.

Заслужнима за мучење Срба – споменик

Колико је Хрватска демократска земља те колико су Срби добродошли као равноправни грађани у овој држави Европске уније можемо да видимо и по понашању хрватских власти ових дана.

Како наводи портал „Став!“ свечаном отварању споменика оних који су заслужни за мучења Срба присуствовало је неколико стотина људи, међутим они који су највише ишчекивани Анте Готовина и Златко Хасанбеговић нису се појавили.

„Није се појавила ни вјеројатно најпознатија некадашња припадница 72. бојне Војне полиције, а сада награђивана књижевница Тања Белобрајдић, ослобођена оптужби за злостављање заробљеника овог липња у истрази у којој није позван нити један од свједока бивших заробљеника,“ наглашава „Став!“.

Они су подсјетили да је у поступку Лора 1 осуђено је осам војних полицајаца: Томислав Дуић као заповједник, Тончи Вркић као његов замјеник; Миљенко Бајић, Јосип Бикић и Давор Банић, као припадници интервентне групе – вода, те Емилио Бунгур, Анте Гудић и Анђелко Ботић за злочине над цивилима српске националности.

„Осим, Бунгура и Дуића, осуђени су одслужили казне, а тренутно је у тијеку суђење за Лору 2 у којој су оптужени Гудић, Ботић, Вркић, Дуић и Бунгур. Са слободе се бране прва тројица, док су Бунгур и Дуић, који су били у бијегу до прошле године, налазе у притвору. Због поновљеног суђења Томиславу Дуићу и Емилију Бунгуру, који су поступак и пресуду за први процес дочекали у бијегу, суди им се за Лору 1 и Лору 2,“ наводи „Став!“.

У свечаном тону церемоније осуда злочинаца и признање патњи жртвама изостала

Како наводи овај портал „у свечаном тону церемоније осуда злочинаца и признање патње жртвама је изостала премда је ријеч о бруталним злочинима како према цивилима, тако и према војним лицима. који су се одвијали у Војно истражном центру Лора, тик поред подигнутог споменика“.

„Но зато није недостајало повијесног ревизионизма,“ наглашава портал.

„Судионици Домовинског рата су једини антифашисти у Хрватској,” изјавио је први говорник Златко Чипчић, предсједник Удружења бранитеља ветерана 72. бојне Војне полиције. А ову тврдњу поновио је и нагласио градоначелник Иво Балдасар, који је, приупитан што би поручио жртвама и породицама чије су патње признате пред хрватским судом, поручио како им треба признати патње и споменути их, али он ето није. Према његовом мишљењу, то су били појединци.

„Ако је било инцидената, они су правосудно ријешени, али не можете криминализирати комплетну постројбу, а ви то управо радите,” изјавио је сплитски градоначелник.

„Став!“ наводи да 24 четири особе које су у различитим периодима током 1992. године боравиле у Лори, жупанијско одвјетништво никад није позвало на разговор премда је видео снимак њихових исказа уручен хрватским правосудним органима заједно с њиховим адресама и осталим контактима.

Што се пак тиче оптуженика, који се бране са слободе, остаје непознато јесу ли присуствовали у церемонији, но нико од присутних говорника није их поздравио као да су ту, наводи овај портал.

Лора – логор за Србе

Заробљеници који су довођени у овај логор били су Срби (мушкарци и жене), и нешто мање Муслимани. Првобитно су у овај логор довођени Срби са простора СР Хрватске, а касније од априла 1992. када се заратило у Босни и Херцеговини и са тих простора у Логор Лора су доводили српске цивиле, рањенике, војнике и ратне заробљенике.

Тијела убијених одвожена су ван Хрватске, најчешће у Дувно (БиХ), или су бацана у Јадранско море.

Међу убијенима који су преминули након тешки мучења су:

• Петар Спремо – цивил, Србин из Беговог Села код Купреса, рођен 2. јануара 1945. године, од оца Славка. Заробљен 5. априла 1992. године и спроведен је у логор у Купресу, потом у Шујице, па потом у сплитску „Лору“ где је пребијен, мучен и злостављан услед чега је преминуо 18. априла 1992. године.
• Стојан Зубић – цивил, ухапшен у Купресу априла 1992. Тешко пребијен, одмах по размени заробљеника је умро од задобијених повреда у Лори.
• Ратко Милић – цивил, ухапшен у Купресу априла 1992. У логору Лора претрпео психо-физичко насиље три дана, потом одведен у неку јаму поред Дувна и ту убијен, бачен у јаму.
• Љубо Милић – цивил, ухапшен у Купресу априла 1992. У логору Лора претрпео психо-физичко насиље три дана, потом одведен у неку јаму поред Дувна и ту убијен, бачен у јаму.
• Душан Никић – цивил, ухапшен у Купресу априла 1992. У логору Лора претрпео психо-физичко насиље три дана, потом одведен у неку јаму поред Дувна и ту убијен, бачен у јаму.
• Славко Драгољевић – цивил, ухапшен у Купресу априла 1992. У логору Лора претрпео психо-физичко насиље три дана, потом одведен у неку јаму поред Дувна и ту убијен, бачен у јаму.
• Чивчић, непознатог имена (глувонијем) – цивил, ухапшен у Купресу априла 1992. У логору Лора претрпео психо-физичко насиље три дана, потом одведен у неку јаму поред Дувна и ту убијен, бачен у јаму.
• Владо Савић – војник резервиста, из Невесиња. Од тешких физичких озледа био је сав модар и деформисаног лица. После 12 дана батинања нестао из блока Ц. Касније је виђен његов леш.
• Драган Јелић – цивил,
• Чучага Миливоје – цивил,
• Лука Газивода – војник,
• Ратко Симовић „Малиша“ – цивил,
• Душан Баровић зв. „Дука“ – војник,
• Лука Аџић – војник, из Никшића.
• Душко Бјелић – цивил, из Никшића.
• Бојан Весовић зв. „Бели Орао“, војник из Крагујевца, од оца Мирослава и мајке Илинке. Рођен 1973. Био је војник на редовном одслужењу војног рока. Првобитно отишао у Приштину, после послат у Ливно, где је рањен и заробљен, потом одведен у „Лору“.
• Ненад Кнежевић – цивил, из околине Шибеника;
• Буловић Гојко, цивил, правник из околине Бенковца.
• Слободан Медић – пилот ЈНА,
• Петар Пантић – пилот ЈНА,
• Мирко Зечевић – цивил, стар 63 године, са Купреса.
• Милан Вулић – цивил,
• Грбић Ранко- цивил,
• Боро Ивковић – цивил,
• Душко Јелић – цивил, из Требиња

Осим портала „Став!“ и „Антифашистичког вјесника“ који ради само преко своје фејсбук странице, нико од медија није обавијестио о овом страшном догађају. Није било никаквих реакција ни од српских власти а ни од власти Црне Горе.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: