ИН4С

ИН4С портал

Вита Которанин, неимар Дечана

1 min read

Јужни портал дечанске цркве: Христово крштење, рељеф у камену; испод, запис протомајстора фра Вите Которанина (Фото: Н. М.)

Косовски Албанци већ дуго уче да је градитељ Високих Дечана био Куч, дакле поријеклом Албанац, из чега произилази да је црква грађена „византијско-илирским стилом“ дио албанске културне и историјске баштине. Логиком pars pro toto – дио за цјелину, што важи за Дечане да важи и за покрајину.

За сада Косово* није члан Унеска (Организације УН за образовање, науку и културу), јер је прије годину уложен вето за пријем Косова*.

Има људи који воле да се ките туђим перјем, а има канда и оних који би убили за бокун идентитета.

Изузетак од правила анонимности јесте да се средњовјековни неимар уопште потпише на грађевини. Срећом па се то догодило 1335. г, када је изнад јужних врата цркве уклесао ћирилицом – да он, фра Вита, мали брат, протомајстор из Котора, града краљевог, сазида цркву краљу Стефану Дечанском, за 8 година.

Трагом овог податка Ристо Ковијанић (1895-1990) објавио је књигу (Нолит, Београд, 1962; Књижара Со / Magelan Press, Х-Нови / Београд, 2016) у којој подиже цијели систем у вези с тим у каквим је само везама био Котор, главна лука средњовјековне државе, с нашим залеђем. Пазимо…

Током двјеста година владавине Немањића, Котор је био најкултурнији град српске државе, која је у другој половини 13. и првој половини 14. в. била најмоћнија на Балкану. Ми смо данас њени недостојни насљедници, не због изгубљене величине, већ због изгубљеног самопоштовања и запостављене културе.

Високе Дечане, задужбину Немањића, Стефана Дечанског и цара Душана, градио је протомајстор Вита Которанин, од 1328. до 1335. Ни из једног писаног документа не може се више ишчитати о обиму, карактеру и висини српске средњовековне културе – колико из „читања“ Високих Дечана.
Которска длијета исписала су диплому на Високим Дечанима. Манастир исклесан од камена прије скоро 700 година стоји и данас као саливен.

Дечански живопис одуховио је Витино дјело. По мноштву фресака, а има их преко 1000, то је једна од најбогатијих цркава на свијету.

Ако је Грачаница лирска пјесма, Дечани су еп.

Вита Которанин саградио је дечански еп пола вијека прије Косовске битке (1389), подигавши најраскошнију српску средњовјековну грађевину – споменик светске културне и умјетничке баштине.

У доба Вите, Котор је имао апотеку, љекаре, нотаре. Имао је граматикалну школу (претечу данашње Гимназије), најстарију у региону, поред дубровачке и задарске. Београд ће је добити 500 година потом. Имао је знамениту сликарску школу; златарску; ковачку; чувену грађевинарску, која је утицала на развој рашке грађевинарске школе; Котор има дрводјелце, бродоградитеље, обућаре, крзнаре, кројаче, кожаре, кожухаре, клобучаре, ужаре, котларе, воскаре, млинаре, пекаре, рибаре…

Доба фра Вите је вријеме када култура Медитерана залази дубоко у континент, и када ширини Немањића, па ни краљу Стефану Урошу ИИИ Дечанском, не смета католичанство протомајстора, каменара, иконописаца, фрескописаца, трговаца, дипломата, протовестијара (министара финансија, у данашњем значењу те ријечи) – редом Бокеља, Срба.

Ако је тачно да су српске државничке амбиције по несрећи увијек биле подаље од мора, за разлику од других медитеранских земаља које је управо Медитеран уздигао и цивилизацијски прославио, зачуђује чињеница колико је Котор као краљев град, главна лука, и као расадник дипломатије, умјетности и занатства – управо значио најмоћнијој средњовјековној држави на Балкану.

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

12 thoughts on “Вита Которанин, неимар Дечана

  1. У Историји српског народа Панте Срећковића, књизи другој (Време краљевства и царства 1159-1367), издате у Београду 1888.г., на страни 316, у фус ноти (као објашњење уз помен протомајстора Витомира, Србина из Котора који је заповедао најбољим вајарима и клесарима из Приморја) пише: ”У Monumenta Serbica 109 стоји ”фрад”. Ја сам прочитао тај натпис, а тако исто и г. Мусулин, Ставрић, Петроније и други. И Н Е М А Ф Р А Д него стоји В ЧАДЕХ Вита из Краљевога града Котора, што ће рећи да је спадао у број краљевих људи. И тако, значи – В ЧАДЕХ ВИТОМИР итд.”

  2. Тако данас пише, послије више од 120 година од Срећковићевог читања и конзерваторских захвата у духу латинашког фалсификаторства, коме су се, нажалост, приклонили и многи србијански историчари умјетности и конзерватори, у доба версајске и комунистичке Југославије – масонске гробнице српства , истине ради…

  3. Де факто, док је Срба биће и оркестре. Срби су народ, потврђен, многи су писали историју Срба, али је нико није демантовао.

  4. „Косовски Албанци већ дуго уче да је градитељ Високих Дечана био Куч, дакле поријеклом Албанац…“
    Дакле Кучи су „Албанци“.И ја као Куч сам по њима Албанац.Ма немој.
    Ако они пласирају лажљиву историјску пропаганду,која је ових дана оркестрирана са савезницима „историчарима“ из других држава бивше Ју, нпр.“Срби не постоје то су само православизирани Власи,итд..“ није ми јасно зашто ви редакцијо преносите њихове текстове а бар у загради не напишете да Кучи ипак нијесу Албанци.Овако ће обичан читалац који не зна много о Кучима у начелу да прихвати такву тврдњу.

  5. „Najmocnija srednjevjekovna drzava na Balkanu“? Sto je sa Vizantijom, Bugarskom, .. Pitanje je zasto se onda ta drzava raspala odmah poslije smrti cara Dusana? I prva pala pod Turke?

    1. У вријеме цара Душана и јесте била најмоћнија.Али реци ми само гдје је тада била твоја држава ?Твоја држава односно и Црвена и Бијела Хрватска (?!) по вашим „повијесничарима“ је пала у ропство бар 400 година раније и није се ослободила док вам је Срби не ослободише (куку и леле за вијек и вјекова )1000 година касније,тачније 1918.

  6. Подсјећање за г. Маловића: У Историји српског народа П.Срећковића с краја 19.в посвједочено је да у потпису у Дечанима који је аутор проф. Срећковић на лицу мјеста тада ишчитао није нипошто стајало ”Фрад Вита из Котора”, него – ”В ЧЕДАХ Вита из Краљевога града”, што ће рећи да је Витомир спадао у ред краљевих људи (лаика, не клерика) који, узгред буди речено, нијесу нужно морали бити и латиновјерци.
    Лукави бечки академик, Ф.Миклошић, у Бечкој дворској библиотеци насљедник језуите и прозелитског мисионара папског Рима, Јернеја Копитара (главног ментора Вука Караџића у његовом разбијачком реформаторском дјелу, упереном против исконског јединства српског, бугарског и руског језика и словеносрбског народа и његове православне духовности на Балкану) је у својим ”Монумента сербика”, као паписта наметнуо ово читање,у складу са цјелокупним папистичким фалсификовањем српске средњовјековне и новије историје.

  7. Uz neupitno poštovanje za njihova umjetnička djela, treba reći da nisu samo Bokelji i Kotorani bili među katoličkim graditeljima pravoslavnih svetinja, bili su to i Barani, Ulcinjani, Budvani, a bilo je i Dubrovčana i Dalmatinaca, posebno „otočana“ (Brač, Hvar, Korčula).

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *