,,Зли пут без повратка“ пред никшићком публиком
1 min readНови роман „Зли пут без повратка“, двојице аутора Веселина Лазаревића и Тихомира Бурзановића биће представљен у понедељак, 23. октобра у Никшићу, на трибини Удружења књижевника Црне Горе ,,Свобдијада„, која се одржава у Друштву црногорско-руског пријатељства ,,Свети Георгије“ са почетком у 19 часова.
О роману, за који су предговор написали Његово преосвештенство, митрополит црногорско-приморски, господин Амфилохије и отац Предраг Шћепановић, пред никшићком публиком говориће Андреј Јелић Мариоков и Славиша Губеринић, док ће одломке читати Спасоје Томић и аутори. Вече ће водити уредница трибине, пјесникиња Милица Бакрач.
Иначе, Лазаревић и Бурзановић су по професији новинари.
Тихомир Бурзановић је до рата 1992. године радио у Сарајеву, као професор историје књижевности и историје књиге и писма у Првој гимназији, затим у Универзитетској библиотеци Босне и Херцеговине, радио је у недјељним новинама ,,Јавност“, затим као дописник репортер у Новинској агенцији републике Српске ,,Срна“, за радио BиBиSи, као дописник из Црне Горе, за Радио СБС Аустралија, такође као дописник из Црне Горе. Бурзановић је дипломирани компаративиста и библиотекар. Дипломирао је Свјетску књижевност и библиотекарство на Филозофском факултету у Сарајеву. Аутор је осам књига: ,,Десети круг“, „Страдање Срба у Јошаници код Фоче“, „Браниоци српске Грбавице“, „Билећки добровољци Радовић“, „Геноцид са неба“ ,,Два метка за Павелића“, „Вехабизам и селфизам, идеолошка подлога Алкаиде на Балкану“, ,,Зли пут без повратка“. Његове истраживачке радове је објављивала: САНУ, ЦАНУ и Митрополија црногорско-приморска као и велики број интернет јединица. Један је од обновитеља Српског просвјетног и културног друштва ,,Просвјета“ из Сарајева. Оснивач је и „Српског сокола“ у БиХ , са старјешином Мојсијем Симовићем Секуловићем. Добитник је годишње награде 2005. године Удружења новинара Црне Горе. Живи и ради као дописник СРНЕ у Подгорици.
Веселин Лазаревић је објавио следеће књиге поезије: „Друга страна поноћи“ (1978), “Пластична операција“ (1987), “Лудост опште праксе“ (1989), “Привилегија смрти“ (1990), “Смрт и компанија“ (1991), “Чизма за ахилову пету“ (1994), “Православни потпис части“ (1995), “Отворени прелом душе“ (2003), „Чуј мој крик, Господе“ (2014), „Врисак лептира“ (2017), романе: “Свјетлосни изасланици“ (2005), “Каква раскошна празнина Жана-Марија“ (2006), и књиге кратких прича „Слика Елизабете Бергам“ (2009), „Монотонија хаоса“ (2010), „Сеоба снова“ (2011).
Бави се новинарством. Живи и ствара у Подгорици.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Нека неко објасни које су и какве квалификације извјесног Славише Губеринића – Миомугоше да говори о овој књизи?!