1%

Стигли смо дотле да 1% људи посједује сва планетарна добра, на уштрб осталих 99%. Апокалиптична теорија барата именом у чије власништво треба да пређе и 99% и од тих 1%.

И прије Џулијана Асанжа наслућивало се да постоје мегатоне политичког прљавог веша, и прије Едварда Сноудена наслућивало се да Велики брат може да надгледа сваког и да чује све.

Па су ова двојица модерних Прометеја, Асанж и Сноуден, властита сазнања подијелили с остатком свијета. Но није свијет – за разлику од медија – њихове доказе доживио као револуционарне. Јер, када за тајну знају и врапци на грани, да ли се онда уопште може да прича о тајни?!

Током протеста „Окупирај Волстрит“ артикулисано се почело да говори о неодрживом односу по коме 1% људи економски влада над глобалним остатком од 99%. У околностима које не би биле анестезиране жутилом медија, графит с процентом од 99% постао би симбол побуне, лого револуције! Али, авај. Ништа од свега. Људи пизде, побуне нема. Facebook би ионако потказао вођу у повоју…

Хоћу да кажем како нам не треба домаћи Асанж, Сноуден или графит који отвара очи да видимо гдје је власт над нама однарођена. У праву је државник кад мисли да му је народ стока. У праву је поданик кад каже да су на власти говна. 1% одрођене елите.

И сад: анализе се развезују разне, у вези с тим до ког тренутка је уопште одржив поредак 1 напрема 99 посто? Већина аналитичара претпоставља да се неким друштвеним механизмом (нико не каже којим тачно, у временима када Нобелову награду за економију дијеле три међусобно неусаглашена експерта), пропорција иметка може да раздијели на равније части. Глобални медији генеришу нашу интуитивну наду у то да је хуманија расподјела капитала у моћи демократије, или неког облика еволуираног капитализма. Све наде полажу се у, испрва 2% људи који владају над свима нама, па да то буде 3% кад криза умине, па 4-5%, све до неке утопије, новог социјализма, or something.

Но. Ни динар не дајем да је помијерање с 1%, према 2%, и према 3%… уопште могуће. Напротив. На наше се очи догађа нешто преужасно. Из часа у час, посједује нас све мања процентуална група, 0.9%, 0.8%, 0.7%…

Питање свих питања гласи: ако већ без глобалне буне и добијеног рата стигосмо до 1%, можда опоравак и није програмиран?! Него је програмирано да се настави с трком прему дну: да све легално стекне онај чије се име не спомиње из теолошких разлога.

Економска наука жели да узраста, и то је ок. Али се нама не допада негативно еволуирани облик стварности.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: