130 година од смрти Ван Гога: Откривено мjесто гдjе је насликао последње ремек дjело?

У мјесту Овер-сир-Оаз данас је обиљежено 130 година од смрти холандског сликара Винсента ван Гога, који је у том мјесту сјеверно од Париза, 29. јула 1890. године преминуо од последица прострелне ране, пренијели су француски медији.

Директорка холандског музеја Ван Гога, Емили Горденкер и Вилем ван Гог, праунук Теа ван Гога, брата славног сликара, посјетили су поље на којем се претпоставља да се умјетник убио.

Стручњаци сматрају да је Ван Гогова последња слика „Коријени“ врста опроштајног писма јер је умјетник насликао поље на које је касније отишао са револвером.

Као и Артур Рембо и Шарл Бодлер, Ван Гог је био један од умјетника 19. вијека чији посебан таленат и судбина и данас очаравају свијет.

Прошле године је на аукцији за 162.500 евра продат револвер марке Лефошо којим је холандски сликар желио да изврши самоубиство 27. јула 1890. године.

Ван Гог се после двије године проведене на југу Француске, 20. маја 1890. године преселио у Овер-сир-Оаз, сјеверно од Париза, према савјету свог брата Теа.

Љекар Пол Гаше ,  пријатељ импресионистичких сликара, бринуо се о холандском умјетнику који је тада имао честе психолошке кризе. Сликар је изнајмио собу у гостионици Артура Равуа (Артхур Равоуx). Тада је био на врхунцу своје умјетности, сликајући једно дјело дневно, преноси Б92.

Ван Гог је 27. јула 1890. године отишао у шетњу у оближње поље, и тамо подигао кошуљу у покушају да се упуца револвером који је узео од гостионичара. Међутим, револвер му је исклизнуо из руке и умјетник је пао у несвест. Пробудио се увече и тако рањен је кренуо ка гостионици.

Упркос помоћи доктора Гашеа, Ван Гог умире после два дана агоније.

Амерички научници су 2011. године бранили другу тезу према којој се Ван Гог није убио већ је рањен у случајном пуцању неких младих који су се играли са оружјем.

Ван Гог (1853-1890), који је преминуо у 37. години, један је од највећих сликара постимпресионизма и један од најцјењенијих сликара уопште.

Био је и зачетник колористичког експресионизма, желећи да црвеном и зеленом бојом, како је сам једном рекао, „изрази страшне страсти људске душе“.

Најпознатија Ван Гогова дјела су „Људи који једу кромпир“ (1885), „Сунцокрети“(1888), „Житно поље и чемпреси“, „Звездана ноћ“, „Црвени виноград“, „Ноћни кафе“, „Умјетникова спаваћа соба у Арлу“, „Коријени“, „Аутопортрет“ и „Портрет доктора Гашеа“.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: