140 година од Вучедолске битке: Дошли свештенство и народ не и црногорски званичници

Светом архијерејском литургијом данас је у Вучјем долу обиљежено 140 година од Вучедолске битке када су црногорски и херцеговачки устаници извојевали побједу над Османским царством.

Свету архијерејску литургију у новосаграђеном храму служио је митрополит црногорско-приморски Амфилохије, владика захумско-херцеговачки и приморски Григорије, епископ диоклијски Кирило, умировљени епископ Атанасије и владика будимљанско-никшићки Јоаникије, уз саслужење свештенства и монаштва епархија.

У пригодној бесједи митрополит Амфилохије рекао је да је Вучји до мјесто сусрета са Божијом силом и свједочанство да Бог није у сили него у правди.

„На овом мјесту побиједила је правда и истина Божија, побиједила је не само слобода која нас је родила, земна и тјелесна, него она вјечна слобода од смрти и ништавила“, рекао је митрополит Амфилохије.

Он је истакао да свака борба на земљи којом се не побјеђује смрт и која убија душу и тијело и, која лишава човјека вјечног и непролазног достојанства – није слобода.

„То није слобода коју нам је подарио Господ Христос својом Голготом и својим страдањем и Васкрсењем. То није слобода за коју су се овдје у Вучјем долу борили књаз Никола Први Петровић, Лазар Сочица и друге војсковође и ратници, не за простор и земљу, већ за вјечну земљу и Царство небеско“, нагласио је владика Амфилохије.

Он је рекао да су краљ Никола и остали ратници војевали и борили се за слободу и част свог народа.

У бесједи вјерницима владика Григорије истакао је да је сав живот, смисао и напор Цркве Христове и духа Божијег да нам Отац открије истину нашег постојања.

„Све што данас радимо у овој новосаграђеној цркви само је призив Духа Светог, призив благодети Сина Божијег и тражење и вапај да сазнамо шта је воља Оца Небескога“, рекао је епископ Григорије.

Владика Григорије рекао је да новосаграђени храм треба да буде мјесто спасења, мјесто мира за све пострадале војсковође и војнике за нашу и њихову слободу и слободу наших потомака.

„Ово мјесто треба да буде мјесто одмора и преображаја, гдје ће се крв људска спирати и умивати росом Божије благодети“, навео је владика Григорије.

Он је додао да се ова пољана, гдје се налази храм и гдје се обиљежава значајни јубилеј, преображава од крваве у мирисну јер је у сред ње постављен храм.

О значају изградње храма и о Вучедолској бици говорио је и епископ Јоаникије.

Предсједник Одбора за изградњу спомен-цркве Светог свештеномученика Атиногена и начелник општине Билећа Миљан Алексић рекао је да идеја за изградњу оваквог објекта постоји још од завршетка Вучедолске битке, али да су се тек сада стекли услови да се она и реализује.

„Искрено се надам да ће ова грандиозна спомен-црква наћи своје мјесто као значајни споменик културе, духовности и наше славне историје у свим историјскоим уџбеницима српског народа“, истакао је Алексић.

Он је рекао да овај храм представља и остварење снова и жеље наших предака који су хтјели исто ово направити, али нису могли.

На свечаној академији говорио је академик Матија Бећковић, који је рекао да је Вучедолска битка наставак Косовског боја.

Он је истакао да је ова црква доказ заједништва црногорског и херцеговачког народа, којима су стављене границе, али су они један народ.

Свечаности је присуствовало више хиљада вјерника из Републике Српске, Црне Горе и Србије.

Иако су били позвани, црногорски званичници нису присуствовали скупу.

Изградњу цркве прије осам година започеле су епархије Будимљанско-никшићка и Захумско-херцеговачка, уз подршку Митрополије црногорско-приморске, народа из све три епархије, као и великог броја приложника.

На приједлог Одбора за изградњу храма, Епархија будимљанско-никшићка уручила је медаљу Светог Георгија предсједнику Републике Српске Милораду Додику. Медаља је уручена и начелнику општине Билећа Миљану Алкесићу, те другим заслужним појединцима из Херцеговине и Црне Горе.

На Вучијем долу, заравни око шест километара источно од Билеће у општини Никшић, 1876. године водила се одлучујућа битка између Турака са једне и Црногораца и Херцеговаца са друге стране.

Мухтар-паша повукао се пре него да је ступио у бој, а његова војска имала је огромне губитке, преко 3.500 погинулих и рањених. У бици је погинуо велики број високих османских официра и подофицира.

Књаз Никола, који је предводио црногорску и херцеговачку војску, послије битке је добио народа надимак „цар јунак“.

Према његовој наредби било је забрањено одрубљивање глава непријатељских војника.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: