,,Људи никада не могу да буду слободни, јер су слаби, грешни, безверни и бунтовни. Они немају снаге да се одрекну земаљског хлеба за љубав небеског.“

,,Легенда“ је алегоријска прича коју Иван Карамазов приповиједа брату Аљоши, на тему хришћанске слободе воље и слободе савести.

Слобода избора, каже Велики инквизитор, представља терет људским бићима.

Да ли слобода избора ставља душу на муке? Да ли је слобода избора истинска тежња људи, с обзиром на то да је људска природа суштински слаба? То су питања која је Достојевски поставио прије 140 година.

Питао се и у којој мјери наше разумевање заједнице одређује квалитет нашег живота, а питали су, и одговор тражили и савремени стручњаци у Дому омладине Београда.

Како се односимо према одговорности

Проф. др Александар Фатић, са Института за филозофију и друштвену теорију, истиче да је једно од питања којима се Достојевски суштински бави о томе како третирамо кривицу и одговорност за ствари које су лоше, а које чинимо једни другима.

,,Он нуди одговор на то питање кроз причу о Великом инквизитору, као човјеку који је пао у стање условљености свакодневним животом, гдје чини ствари које би се са хришћанске тачке гледишта сматрале погрешним, али Достојевски нуди рјешење за ту погрешност, гријех и морални пад, не на начин бирократизованог управљања врлином у друштву и тиме шта је добро или лоше, него на начин испољавања љубави“, навео је проф. Фатић.

Актуелност дјела Достојевског огледа се у сумњи Ивана Карамазова у праведност свијета који је Бог створио, сматра професорка Тања Поповић са Филолошког факултета у Београду.

,,Питање патње невиних, питње једне невјероватне жеље за посједовањем, ситошћу, новцем, потрошачким друштвом и оним што није од малог значаја – ко управља нашим животима“, рекла је проф. Поповић.

Наводи да Велики инквизитор каже да не само да човек воли да се клања, и да бира да ли ће да се клања ка Истоку или Западу, једној или другој сили, него бира с ким ће се клањати.

,,Што се више клањамо туђим идејама, то су они више покорни, људи су много срећни када прихвате туђу идеју, када се за њу ухвате и када њој служе“, рекла је проф. Поповић.

Без опраштања, заједница не може да буде функционална

Достојевски је сматрао да је човјек срећан само онда када пати, јер ниједна срећа не може доћи сама по себи.

,,Као што је Исус опростио врелим пољубцем Великом инквизитору, тако без узајамне љубави и опраштања једна заједница не може да буде функционална“, сматра професор Александар Фатић.

,,И да је то онај ниво свијести који треба да имамо једни према другима, која омогућава трансформацију онога што је лоше у конструктивне међуљудске односе“, навео је проф. Фатић.

Достојевски је ,,Великог инквизитора“ назвао кулминацијом свог посљедњег романа ,,Браћа Карамазови“.

Извор: РТС

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: