160 година „Застава оружја“

Kрагујевачка фабрика „Застава оружје“ ове године прославља 160 година од свог оснивања.

Производња првог топа у Крагујевцу сматра се почетком индустријализације не само Србије, већ и Балкана.

Међутим, за град на Лепеници везује се још много тога првог, од позоришта, новина, до апотеке и игара на срећу, али пре свега најзначајнијих државних институција, због чега се сматра завичајем модерне Србије.

Од пећи у којој је изливен материјал за први топ, преко његове макете, па до машина на којима се некада производило и поправљало оружје и историје развоја радничког покрета. У музеју „Стара ливница“ све још мирише на тешку индустрију. Откако је пре пет година скинута фабричка капија, музеј је свакодневно отворен за посетиоце.

„Овде у музеју „Стара ливница“ првенствено могу да виде технички и технолошки развој фабрике „Застава оружје“, некадашње тополивнице која је потекла 1853. године. То је у ствари зачетак прве индустрије у Србији, можда и прве на Балкану“, каже Марија Милошевић, кустошкиња музеја „Стара ливница“

Недалеко одавде, у згради чаурнице засијала је прва индустријска сијалица. Иако ни на његовом двору те 1884. није било осветељења, краљ Милан Обреновић одобрио је увоз динамо-електричног постројења из Немачке.

„Рат са Бугарском је тражио повећање производње и рад у три смене и зато су наредне 1885. године све радионице Војно-техничког завода су добиле своје осветљење“, каже кустошкиња.

И док је већи део индустријског наслеђа под катанцем, најстарије позориште у Србији вредно ради. Међутим, Књажевско-српски театар ни данас нема статус установе културе од националног значаја.

„Никада званично образложење нисмо добили, али надам се да ће се то променити наредне године јер ми припремамо опет документацију за аплицирање“, каже Војо Лучић, директор Књажевско-српског театра.

Уз подсећање да су у Крагујевцу основане најзначајније институције модерне Србије, међу којима је и први суд, директорка Градске туристичке организације Снежана Милисављевић каже да је овај град, поред тога што је био престоница од 1818. до 1841, био и ратна престоница у Првом светском рату.

„Тада је регент Александар Карађорђевић боравио у Крагујевцу, а ратна војна врховна команда на челу са Радомиром Путником била је смештена у згради крагујевачког суда. Управо ти је компонован и „Марш на Дрину“. Из тог разлога ми припремамо туристичке програме за наредну годину када ће бити обележено 100 година од Првог светског рата“, рекла нам је Снежана Милисављевић, директорка ГТО Крагујевац.

Све већи број туриста заинтересован је за културно-историјско наслеђе Крагујевца, кажу у ГТО. Ипак, једина дестинација за школске екскурзије и даље је Спомен парк Шумарице, а када ће у програм ући и значајни локалитети Србије 19. века, кажу, зависи од Министарства просвете

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: