Између балканске Швајцарске и неоколонијалног мрака НАТО-а

У години када се навршило равно два вијека од Бечког конгреса и дефинисања војне и политичке неутралности Швајцарске, као и шест деценија од успостављања сличног положаја у Аустрији, Црна Гора је званично добила позив да се прикључи НАТО пакту.

Кључну подршку  успостављању неутралне позције Швајцарске дала је Русија, побједница из рата са Наполеоном. Захваљујући војној и политичкој неутралности, Швајцарска је успјела да избјегне учешће у два свјетска рата и од земље са крајње оскудним ресурсима, постане једна од најразвијенијих и најстабилнијих свјетских економија. Швајцарску неутралност испоштовао је и сам Адолф Хитлер, коме сигурно није недостајало војне моћи да за неколико дана покори ову малу земљу, са такође не занемарљивим процентом швајцарских Њемаца који су током II свјетског рата симпатисали нацисте.

Тачно 140 година од Бечког конгреса, у истом граду, поново уз договор сила побједница из великог рата, дефинисана је по сличном моделу и војно-политичка неутралност Аустрије. Шест деценија касније аустријски министар одбране Норберт Дарабош неутрални статус своје земље оцијенио је следећим ријечима: “Аустрија је чланица процеса Партнерства за мир и кроз то можемо да сарађујемо са свима, баш као и Ирска. Никакав улазак у НАТО, нити нека блиска сарадња не долази у обзир, немамо потреба за тим. Питање је колико је било стварне користи за све оне земље које су приступиле НАТО-у? Јер, са НАТО-ом се може сарађивати и без чланства у том савезу, имате низ примјера за то. Ми сада издвајамо за одбрану 0,7 одсто од националног бруто производа. Ако бисмо ушли у НАТО, то би морало да буде најмање 2,2 одсто од националног бруто производа.“

Кључни допринос успостављању војне и политичке неутралности Аустрије дала је поново Русија, односно бивши СССР. Прије неколико недјеља руски званичници показали су спремност, да се са НАТО пактом на сличан начин, како је то током историје урађено са Швајцарском и Аустријом регулише међународни положај Црне Горе. На руску иницијативу, запад је одговорио бланко позивницом режиму Мила Ђукановића. Овако конципиран једностран документ, који не детерминише референдум као пожељан инструмент одлучивања, провоцира озбиљну друштвену нестабилност у Црној Гори.

У разговору са високим московским званичницима и водећим експертима за Балкан информисан сам да Руска Федерација, за случај да се грађани Црне Горе одлуче да на слободном и демократском референдуму задрже војно неутралну позицију, разматра импресиван пакет мјера дугорочног стимулисања економске сарадње. Туризам, грађевинарство, пољопривреда, банкарство, енергетика и инфраструктура представљају секторе економије у којима би Црна Гора добила привлегију да развија ексклузивне односе са Русијом.  

Уколико се наши грађани опредијеле за очување војно неутралног статуса, дошло би до значајног пораста промета у туризму, који би превазишао приходе и у оним најбољим годинама. Близу половина од 15 милиона Руса, колико према процјенама годишњи одмор проведе у иностранству, путовала је у Турску, или Египат. Послије инцидената са јуришником СУ-24 и терористичким нападом на руски путнички авион над небом Синаја, ове двије водеће дестинације следећих година биће недоступне на руском туристичком тржишту. Стога сасвим очекује се реалан раст тражње за Црном Гором. У случају задржавања неутралног статуса наше државе, повећано интересовање је могуће додатно појачати специјалним повластицама Ростуризма према Црној  Гори, у овом моменту важећим за Крим и Сочи.

Сектор грађевинарства, који се усљед економске кризе последњих година налази у озбиљној стагнацији, могао би се такође врло лако вратити у златне године. Русија би званичним позивом могла да охрабри власите грађане да стичу некретнине у Црној Гори. Такође руски ивеститори би могли да буду од стране властите државе стимулисани за улагања у туристичке и инфраструктурне пројекте на територији Црне Горе.

Сасвим супротан сценарио догодио би се уколико Ђукановићев режим одлуку о приступању НАТО -у, пребаци својој корумпираној парламентарној већини. Тада би већ у следећој сезони остали без чартер летова и самим тим практично без могуности масовне посјете руских туриста. Такође ограничиле би се и финансијске трансакције између Руске Федерације и Црне Горе, чиме би куповина некретина постала практично немогућа. Ограничење финансијских трансакција погодило би и око 10.000 Руса који стално бораве на териоторији Црне Горе, трошећи овдје углавном свој доходак стечен у матичној држави.

Четврт вијека дуга владавина Мила Ђукановића потпуно је уништила црногорску пољопривреду. Некадашњи пољопривредни комбинати су затворени, а индивидуални произвођачи суочени са нелојалном конкуренцијом усљед слободног увоза из ЕУ, све мање показују спремност да се баве овом дјелатности. У случају очувања војно неутралне позицје Црне Горе, Русија би могла упутити експертску групу која би дала препроруке ревитализације овдашње пољопривреде. За многе пољопривредне културе за чији узгој територија Црне Горе посједује иделане услове, постоји тражња на огромном руском тржишту и уз адекватну организацију на њему би нашле сигуран пласман. За ревитализацију црногорске пољопривреде повољне кредите би понудиле руске банке, чији би долазак значајно унаприједио овдашње финансијско тржиште, подижући квалитет банкарских услуга и производа.

У фебруару 2011. “Асоцијација руско-црногорске сарадње“ обратила се државним органима Црне Горе са инвестиционим пакетом од око једне милијарде евра у енергетском сектору. Предлог је обухватао изградњу другог блока Термоелектране Пљевља и хидро-електрана на ријекама Ђехотима, Лим и Комарница. Реализација овог пројекта донијела би преко 200 милиона евра црногорском државном буџету, потпуно покрила постојећи енергетски дефицит и обезбиједила oд око 30% суфицита. Црна Гора је тако могла постати извозник електричне енергије, створила би се основа за економски развој и смањили превисоки рачуни за електричну енегрију домаћинстава. Нажалост влада Мила Ђукановића ову понуду није прихватила.   

У момнету када се мултиполаран свијет активно образује, уз још сасвим не јасне његове контуре, стратешки је сасвим погрешно опредијелити се за страну чије позиције из дана у дан слабе. Подсјетио бих да све земље које су током последње двије деценије одбациле неоколонијални јарам САД, данас остварују неупоредиво праведнију расподјелу националног доходка, бољу социјалну и здравствену заштиту, уз смањен утицај финансијске и пословне елите.

Док Русија Црној Гори припрема импресивне пројекте сарадње, уз гаранцију потпуне политичке и економске отворености, НАТО пакт нам једино нуди продужетак четврт вијека дуге тираније Мила Ђукановића. Тираније која је уништила индустрију и пољопривреду, девастирала стратешке шансе развоја, установила полтронство као основну друштвену вриједност, заузела бизарно вазални однос према САД и довела до реалног нивоа незапослености од 50%.

Црна Гора ће у 2016. години бирати између војне и неутралности и неоколонијалног мрака НАТО-а. Уколико будемо достојни својих слободарских предака, овом избору неће засметати ни тиранин Мило  Ђукановић, ни његови политички покровитељи из НАТО пакта. Стога поштовани читаоче нека су ти срећни наступајући празници, уз наду да ћемо у следећој години дефинитивно рећи: Не у рат, не у НАТО, живјела слободна војно неутрална Црна Гора, држава економски једнако отворена и према истоку и према западу. 

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: