18 година од НАТО-вих уранијумских бомби

На данашњи дан 1995. године, у два сата и дванаест минута, почело је НАТО бомбардовање Републике Српске, које је трајало до 14. септембра.

Према писању медијиа, на положаје Војске Републике Српске бачено је укупно 1.026 бомби од чега 708 навођених. Повод за бомбардовање РС био је масакр на сарајевској пијаци Маркале 28. августа 1995. године, за шта су оптужени Срби.

у  извештају независне комисије из тог периода наведено је да „не постоје јасни докази да су гранате дошле са српских положаја“, што је потврдио лично и Јасуши Акаши, тадашњи изасланик генералног секретара УН за Балкан. Тадашњи командант УНПРОФОР-а генерал Мајкл Роуз изјавио је после инцидента да не може да се утврди одакле је граната испаљена.

Руски пуковник Андреј Демуренко, који је био командант руског миротворачког батаљона у Сарајеву и учествовао у истрази, изјавио је да су Срби „неправедно били оптужени само да би Нато имао повод за напад“. Демуренко је и у октобру 2012. године, као први сведок одбране на суђењу Радовану Караџићу у Хашком трибуналу, поновио да минобацачка граната на сарајевској пијаци Маркале није могла бити испаљена са положаја Војске Републике Српске.

„Маркале нису биле погођене минобацачком гранатом, то је био терористички акт на улицама Сарајева“, рекао је он на сведочењу.

Али, упркос свим доказима и сазнањима, међународна заједница је оптужила Војску Републике Српске и искористила то гранатирање као повод за бомбардовање.

Првог дана НАТО операције „Намерна сила“ изнад Пала је противваздушна одбрана Војске РС оборила француски „мираж“ чији су се пилоти спасили катапултирањем.

Напади су дефинитивно окончани 14. септембра када је постигнут договор да Војска РС повуче тешко наоружање из такозване зоне безбедности, што је и учињено до 17. септембра.

Како пише агенција Срна, за бомбардовање Хаџића, Вогошће, Илијаша, Јахорине, Пала и Братунца, места која су била под контролом Војске Републике Српске, НАТО је користио осиромашени уранијум, а од његових последица умрло је највише бивших становника општине Хаџићи, који су се, после потписивања Дејтонског споразума, преселили на подручје Братунца.

На братуначком гробљу, само четири године након бомбардовања, сахрањено је око 400 људи, од којих је већина боловала од неке врсте карцинома. И многи страни војници, који су боравили на овим подручјима у току и после бомбардовања, данас имају сличне здравствене проблеме.

Стручњаци из Винче мерили радиоактивност, никада нису објавили резултате

Новинар Недељко Зеленовић да су одмах после бомбардовања 1995. године у Хаџиће стигли стручњаци из Винче који су обавили мерења, али никад нису објавили податке, јер тадашња власт у Србији то није дозвољавала.

„Од институција БиХ тим питањем се 2005. године бавила Комисија Парламентарне скупштине БиХ за истраживање посљедица радијације осиромашеног уранијума, којом је тада председавала Јелина Ђурковић, а Комисија је утврдила да је на БиХ током НАТО бомбародавања пало око 3,5 тона бомби и зрна са осиромашеним уранијумом, али се на томе стало“, истиче Зеленовић.

Он је напоменуо да је стопа смртности Хаџићана била четири пута већа него стопа смртности код становника Братунца, где су избегли људи из Хаџића.
Мада је гађана српска територија, уранијум је захватио и делове Федерације БиХ.

Муслимани одговорни за Маркале

Многи су још тада тврдили да су снаге Алије Изетбеговића саме извршиле напад на сопствене цивиле како би изазвале НАТО бомбардовање Републике Српске. Московски историчар Константин Никифоров дошао је до информација да у августу 1995. године Маркале нису гађане из минобацача, већ су, по сценарију западних обавештајних служби, ту крваву акцију обавили муслимани, са једне од суседних вишеспратница.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: