Једанаестог септембра прије тачно 18. година на свим вијестима могли смо видјети слику једног небодера у центру Њујорка како тиња испод плаветног неба
Фото: Robert Giroux/Getty Images
Пише: Драгана Б. Мијушковић
Једанаестог септембра прије тачно 18. година на свим вијестима могли смо видјети слику једног небодера у центру Њујорка како тиња испод плаветног неба, док су људи збуњено и у страху гледали како се у секунди други облакодер дими, а у њега удара Боинг 747.
Изненада из правца Бостона авион пробија облаке и удара у Јужни торањ Свјетског трговинског центра односећи са собом у смрт прве жртве терористичког напада.
Тога уторка нико није ни помишљао да ће модерна историја вртоглаво да се промијени, те да ће након тога у свијету бијелог човјека све бити промијењено. Осјетиће тај исти бијели човјек (који је покорио Африку, Јужну и Сјеверну Америку), осјетиће ужас и страх бомбаша самоубица.
Данас, 18. година касније, народи на Западу, осјећају исту ову крв и огорчење. Старозавјетно „зуб за зуб, око за око“ постаде свакодневица у градовима широм Европе, широм земаља које су помогле Америци да води Операцију трајне слободе (Operation Enduring Freedom). Тог чувеног септембра, познатијег као 9/11 (nine eleven) живот је изгубило 2.996 особа, док је повријеђених било преко 6.000. Процјена укупног материјалног губитка је 3 билиона долара.
11. септембар 2001.
Епилог овог бомбашког напада нам је добро познат. Почиње рат у Авганистану и односи нове жртве. Сценариј из Вијетнама се понавља. Некада очеви, а сада синови ратују мислећи да тиме бране своју земљу, а у ствари бране интересе елите и њихов посао са нафтом. И док је тадашњи амерички предсједник Буш био никад јачи, обећавајући да ће да искоријени тероризам и врати сигурност у Америку, као и у остатку свијета, ствари су се одигравале мало другачије, па ће пред одлазак 2008. године признати за велики број грешака.
Џорџ Буш и амерички војници
„Нова нада“ Обама обећава повлачење трупа, али је и то траљаво одрађено и велики број америчких војника је страдао и животи њихових породица никада више нијесу били исти. Док ово пишем пролази ми слика кроз главу једног колеге са комјунити колеџа који је на часу донио слику свог погинулог брата у Авганистану и прочитао потресно писмо.
Оваквих примјера се свакодневно може наћи, толико снимљених филмова, толико написаних пјесама. Обичан човјек се пита шта је истина и зашто људи и даље гину у сулудом рату који нема циља и да ли је цијела операција овог бомбашког напада била намјештена да Вашингтон има алиби напасти непријатеље отворивши ново поглавље историје свијета?
Толико теорија завјере прати ову причу да не можемо бити сигурни шта је истина. Сигурно је то да је велики број људи платило главом ову игру, као што је и сигурно да НАТО није никаква сигурност и безбједност, већ једна профитабилна организација која жртвује сопствени народ како би реализовала своје монструозне циљеве.
4 thoughts on “18 година од „пада Кула близнакиња“ и крвави епилог широм свијета”
loose change 2nd ed je dok film od pre 15tak god sastavljen od izjava državnih USA službenika i izveštaja državnih USA TV koji jasno obelodanjuje da je to bio državni udar vlasnika USA, a naknadni dogadjaji potvrdjuju da je Alkaida američka tvorevina
loose change 2nd ed je dok film od pre 15tak god sastavljen od izjava državnih USA službenika i izveštaja državnih USA TV koji jasno obelodanjuje da je to bio državni udar vlasnika USA, a naknadni dogadjaji potvrdjuju da je Alkaida američka tvorevina
Samo su bolesni umovi „duboke države“mogli ovako nešto uraditi da bi imali opravdanje za haos koji rade u svijetu u ime „demokratije“.
Filmski zapis pada zgrad koju nijesu pogodili avioni.
https://www.youtube.com/watch?v=ROJ6ovEAlfo
Najnovi nalaz o sprengovanju zgrade WTC7
http://ine.uaf.edu/media/222439/uaf_wtc7_draft_report_09-03-2019.pdf