Мурино и Триполи – градови које спаја 30. април

Мурино је мала варошица на сјеверу Црне Горе, са нешто више од 500 становника. Триполи град на сјеверу Африке, некадашња престоница Либијске Арапске Џамахирије, до грађанског рата и НАТО агресије 2011, насељавало је 1000 пута више становника.

Наизглед потупуно различити  по величини, култури, историји и географском положају, Мурино и Триполи спаја страдање шесторо невине дјечице, које се догодило на данашњи дан, 30. април.

Последњег дана априла 1999. године, НАТО бомбе убиле су десетогодишњу Јулију Брудар и тринаестогодишње Оливеру Максимовић и Мирослава Кнежевића. Њихов једини гријех био је што су се у датом моменту налазили у близини старог каменог моста, раду бијелог руског емигранта Ивана Сукуренкова. Тачно дванаест година касније пилоти истог војног савеза у Триполију убили су четворомјесечну Мастуру, двогодишњег Саифа и трогодишњу Картаг. Једини гријех ове дјечице представљало је то што им је дјед био Моамер ел Гадафи – вођа либијске револуције.

Већ следећег дана, након убиства Гадафијевих унучића, у једној пакистанској вили, наводно је случајно лоциран и ликвидиран Осама Бин Ладен. Угледни амерички новинар и добитник Пулицерове награде Симор Херш неколико година касније је наводну ликвидацију Бин Ладена описао следећим ријечима: “Америчка влада је тврдила да се Бин Ладен крије, али пакистанска обавјештајна агенција га је заправо заробила још 2006. како би га користила као средство притиска на талибане и против активности Ал каиде у Пакистану и Авганистану. Амерички званичници тврде да су Бин Ладена пронашли пратећи његовог курира. Истина је да су информације о томе гдје се налази добили су много раније од званичника пакистанске обавештајне службе.“  

Чињенице су да тијело Осаме Бин Ладена није приказано, да у вили у којој се налазио није било обезбјеђења, као и да сам Осама није био наоружан. Такође, иако амерички Закон о слободи информација обавезује да се јавности на увид ставе документи о полијетању хеликоптера са носача авиона Карл Винсон, који су наводно Бин Ладеново тијело испустили у океан, то до дана даншњег то није објелодањено. Дакле наводно изненадно лоцирање и упитна ликвидација некада најтраженијег свјетског терористе, представљала је обичну фарсу са циљем да се скрене пажња свјетске јавности са бруталног убиства троје унучади Моамера Ел Гадафија.

Мурињанин Веско Гарчевић, национали координатор за НАТО је на једној прошлогодишњој дебати изјавио да је НАТО као извињење за убиство троје дјеце у Мурину: “Понудио да направи мокри чвор у локалној школи.“ У даљем коментару Гарчевић је појаснио да је инсталирање мокрог чвора о трошку НАТО пакта била његова иницијатива, а да је читаву акцију осујетила промјена директора школе. Такође на истој дебати додао је да не воли људе који су тужбама покушали да добију компезацију за смрт својих најближих.

Такође прошле године, садашњи црногорски амбасадор у Белгији Владимир Радуловић, у том моменту политички секретар овдашњег министарства спољних послова, или како га дукљани из милоште зову вањским, у ауторском тексту за “Вијести“ написао је: “Да смо били за (НАТО) столом не бисмо данас туговали над трагичном судбином малишана са муринског моста.“

Да ли се према ликовима који у циљу промовисања тзв. евро-атлантских вриједности релативизју убиства дјеце, сматрају их неспорним и усиљено их сажалијевају једино уколико су из наше средине, може имати други осјећај, сем одвратности? Било каквог коментара нијесу вриједни, потребно је само напоменути да такви постоје, заузимају високе државне позиције и да за своју ђавољу работу примају десетак просјечних зарада.

Минимум пијетета према страдању Јулијане, Оливере, Мирослава, Картаг, Саифа и Мансуре, шесторо дјеце чије је страдање на дан 30. априла спојило Мурино и Триполи, обавезује нас да подигнемо глас НЕ у рат, НЕ у НАТО!

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: