210 година од Боја на Мишару

Данас се обиљежава 210 година од Боја на Мишару, једне од најзначанијих битки Првог српског устанка.

У бици која је вођена између српске устаничке војске под командом Карађорђа и турске војске на Мишарском пољу код Шапца од 13. августа до 15. августа (односно од 1. до 3. августа по јулијанском календару) 1806. Карађорђева војска до ногу је потукла Турке који су кренули у силовиту офанзиву.

У данима који су претходили овој најславнијој бици Првог српског устанка, док је Карађорђе са шумадијском војском још увијек био на Морави и чекао напад Турака од Ниша, Турци из Босне, предвођени босанским везиром Сулејман-пашом Скопљаком и пашама Синаном и Хасаном, су продрли преко Мачве до Шапца, ослободили га опсаде и потиснули устанике до ушћа ријеке Вукдраже у Саву.

Истовремено, један јачи одред Турака под командом сребреничког Хаџи-бега је кренуо из Соко града према Ваљевској нахији. Турски план је био да се ова колона у Палежу споји са главнином која је из Шапца требало да настави ка Београду.

Јаков Ненадовић је извијестио Карађорђа и затражио помоћ, а овај му је поручио да што дуже задржава Турке како зна и умије, док он не стигне. Стојан Чупић и прота Матеја Ненадовић су преговарали са Турцима у Бадовинцима, задржавши их двадесетак дана да са главном војском не пођу на Шабац.

Када је босански везир стигао са војском до Шапца  Карађорђе је већ био побиједио на Морави и кренуо у Подриње.

Карађорђе је кренувши ка шанцу на Кличевцу код Ваљева главнину своје војске предао Милошу Обреновићу који је требао да се сукоби са Хаџи-бегом. Хаџи-бег је поражен 1. августа (20. јула по старом календару) 1806. код Братачића.

Босански везир је са својом војском истог дана кренуо из Шапца ка Београду. Десно крило његове војске на челу са бањалучким Хасан-пашом су устаници дочекали у Месарцима и потиснули ка Шапцу. Главнина турске војске под командом Сулејман-паше је наставила напредовање и увече се улогрила у селу Ушће. Ту су тих током ноћи напали Јаков Ненадовић и поп Лука Лазаревић. Ујутро су се устаници повукли, али су друге ноћи опет напали Турке. Босански везир је одлучио да се повуче до Шапца и да чека повољнију прилику да нападне Београд.

Дана 9. августа српска војска јачине 6.000-7.000 пјешака и до 2.000 коњаника била стигла је на Мишарско брдо.

Устаници су почели да подижу шанац између Саве и Јеленачке шуме, негдје на заравни мишарског брда, јер је Карађорђе видио тактички и стратешки потенцијал, будући да је добар преглед терена испред брда, одакле ће се Турци кретати.

Многи историчари истичу да је положај шанца био пресудан за побједу. По завршетку крвавог боја, Аустријанци су јавили од тешком поразу Турака који су према тим извештајима имали више од 3 хиљаде жртава.

Годишњица Боја на Мишару обиљежена је полагањем вијенаца и одавањем почасти у селу Мишару, код Шапца, код споменика Карађорђу и мишарским јунацима. Вијенце су поред министра рада у Влади Србије Александра Вулина положили и представници Министарства одбране и Војске Србије, дипломатског кора, као и удружења и грађани опредијељени за његовање традиција ослободилачких ратова Србије.

Обиљежавању годишњице присуствовали су представници Града Шапца, принц Александар Карађорђевић и друге јавне личности.

Градоначелник Шапца Небојша Зеленовић рекао је да се данас слави слобода, храброст и умјешност, и да све те особине треба да нас карактеришу и послије 210 година.

Побједом на Мишару Срби су однијели брилијантну побједу која је учврстила положај устаника и знатно угрозила статус Турака у оквиру Београдског пашалука.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: