27. март 1941. И гроб и роб
1 min read
Демонстрације у Београду 27. марта 1941. године
Пише: Мишо Вујовић
Била је то још једна подвала Енглеза према Србима. Велика и за Србе судбиносна. Подвала од које се српски народ још није опоравио. Подвала која је разорила памћење.
Кратери у колективној меморији српског народа и данас нису затрпани истином. Те ране још крваре на измученом телу народа који Бога правде у својој химни призива, како у Нечујним звонима запази Зоран Богавац.
Британци поражени од Немаца код Денкерка смишљали су како да се са туђим жртвама обрачунају са нацистима. И Француска је бачена на колена готово без отпора. Министри спољних послова Немачке и СССР-а Ребентроп и Молотов потписују пакт о ненападању.
Процене командног кадра Југословенске краљевске војске, Владе Цветковић – Мачек и намесника кнеза Павла биле да је рат са Немачком у том тренутку раван самоубиству. На основу те процене кнез Павле Карађорђевић у Берлину преговара са Хитлером о приступању Тројном пакту где се Југославија позиционира као неутрална замља са гаранцијом да војска неће користити њену територију што је подразумевало потпуну војну неутралност.
У Бечу 24 марта 1941 године протокол о приступању Тројном пакту потписују Драгиша Цветковић председник владе и Александар Цинцар Марковић са једне и фон Рибентроп са друге стране. Три дана каније крећу демострације под паролом “Боље рат него пакт”.
Та подвала, у којој су учествовали и народ и црква, бранећи достојанство и традиционални слободарски дух, славу Великог рата, несвесни да је ти још једна мишоловка, прерашће у агонију и вишедеценијско духовно ропство под комунизмом.
Тај 27. март 1941. године определиће судбину српског народа. Срби ће искрварити у међусобним окршајима, на стратиштима у логорима на крају ће изаћи као самопоражени победници који ће себе покорити.
Док је књаз прогнаник напуштао Београд изгнан и прокужен као издајник у Британском посланству се навелико славило приношење нове жртве нацистичкој немани.
Немци ће се сада забавити жилавим и ратоборним Србима нескривено су ликовали у колевци нацизма. Британци су много пре Хитлера спроводили геноцид и расистичке акције широм својих колонија. Хитлер 1932 године одаје признање изјавом: ”Одушевљавам се енглеским народом“!
У колонизацији они су учинили немогуће” та године у Британији је основан фашистички савез којим је руководио барон Освал Мозли.
Демонстрације 27. марта 1941 године разбеснеле су Хитлера који наређује сурову одмазду над Србима. У раним јутарњим часовима 7. априла 1941. године почиње нацистичко бомбардовање Београда.
Следи распад и капитулација земље. Одмазде, депортовања, логори, геноцид, грађански рат са финалним савезничким бомбардовањем 1944. године, градова у Србији и Црној Гори такође у режији Енглеза.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Kada ova „pučina grdna“ jednom shvati da su Englezi Srbima daleko veći i podliji neprijatelji od Amerikanaca, Njemaca, Turaka, ove balkanske „isprtke nacija“ neću ni spominjati jer su nebitni, tada se možemo nadati nekom boljitku, do tada, nastavljamo se valjati u istom ideološkom „blatu“
Miso, svaka ti cast na tesktu. Ovdje si pokazao svoju velicinu i kao covjek i kao novinar.
To sto neki ne shvataju ovo o cemu pises je posledica komunistickog robstva i ispüranosti mozgova.
Ne obaziri se na to.
Pa i Hitler i Staljin su sarađivali i sklopili pakt. Učite istoriju, a ne komunističke bajke.
И је ли тај пакт спријечио страдање Русије? Некима из данашњих покољења важније је шта могу да ућаре за своју лагоду него да образ свој чувају, па би и са црним ђаволом под руку, ако могу неку корист да извуку. Шта би наши славни ђенерали из Првог рата рекли на овако кратковиду и бездушну, демонократску пропаганду колаборационизма и додворавања вјековним душманима?…
Вујовић би, дакле, у оно вријеме прихватио потписани пакт са хитлеровштином и то саветовао и Светом владици Николају и патријарху Гаврилу. Благош, благош, какви су нам неки браниоци српства данас…
Bravo!!!
Срам Вас било. Бити са нацистима 80 година касније може само онај који је изгубио свеки компас, ако га је икада и имао. Ни стида, ни срама.
Rijetko odgovaram nekom, ali tebi da a pitanje da li si i žensko ili neka komunjara, mada ima i žena takvih. Kaćo idi prži priganice i nije ovo za tebe i tebe neka je sram što si zapostavila kuhinju.